– праве чињенице и југоносталгични сентименти које осећају млади
Посебна врста носталгије – југословенска носталгија, присутна је међу једним делом становништва земаља насталих распадом Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и може бити објашњена као идеализовање економске, културне и безбедносне ситуације у тадашњој држави. „Жал“ за младошћу и оптимизам, као и сећања на бољи стандард живота, стварним или идеализованим, југоносталгија укључује манифестације које су углавном повезане са СФРЈ, као и са фракцијом после смрти њеног доживотног председника – маршала Јосипа Броза Тита. Неколико примера југоносталгије су прославе Дана младости 25. маја, посете маршаловој родној кући у Кумровцу или Кући цвећа, и оснивање бројних Инстаграм и Фејсбук страница посвец́ених бившој држави. Примери овакве иницијативе на друштвеним мрежама јесу и промоције журки под називом Yugo wav и Југословенка које се одржавају у свим већим градовима Србије. Значајан део југоносталгичних сентименталности је југословенска поп и рок сцена 1980-их. Појам се значајно проширио након одвајања земље, почетком 1990. године. Назив и сродни назив „Југносталгичар“ обично користе појединци из претходне Југославије на два различита начина: као позитиван приказ једног начина живота или као дерогирајући, тачније погрдну „етикету“. Упркос чињеници да укључује чежњу за монетарном безбедношћу коју је представљао комунистички оквир, југоносталгија такође укључује сежну асоцијацију на: осецћај снаге, мултикултурализма, и интернационализма.
Културни оквир Југоносталгије и утисци младих
Позитивне асоцијације, а да нису политичке, које су присутне код млађе популације долазе пре свега из југословнеске кинематографије и музичке сцене. Парни ваљак, Прљаво казалиште, ЕКВ су само неки од култних назива југословенске музике, а од филмова Маратонци трче почасни круг, Балкански шпијун, Ко то тамо пева су комедије које се и данас гледају. „То говори какав култ носи југословенска кинематографија.“ – објашњава Јелена Марковић, апсолвенткиња на катедри за новинарство на Филозофском факултету у Нишу и додаје да су политички интереси дубоко разорили југословенско друштво. „У медијима доминирају националистички садржаји и говор мржње на националној основи. Младима је данас потребна таква држава, где би постојала међукултурна толеранција. Требало би да будемо много више у интеракцији са младима из суседних држава, путем неких радионица, радних акција, културних размена итд.“
Иако посматрајући га кроз позитивну призму културних заоставштина, с политичке стране, млади уочавају и мане бившег друштвеног система. Југоносталгија је чист пример романтизовања неког прошлог времена које је било далеко од идеалног. „До романтизације долази искључиво из разлога зато што се старије генерације сећају тог времена и посматрају га не очима одрасле особе, већ очима детета које су тада били. За њих је то био један безбрижан период из разлога зато што су баш били деца.“ – Преносећи своје утиске, Јован Живковић, дипломирани новинар на Филозофском факултету у Нишу, говори како је то време било далеко од идеалног. Карактерише га као време чистог ауторитаризма и колективизма када су људи тежили да се поистовећују једни са другима и тражили начин да се ушушкају на једном послу и ту проведу целу своју каријеру. Јован мисли да је то духовно, један јако сиромашан период који је тек касније завршио када је културна револуција превалила у свету, те се онда разноврсност личности појавила и код нас. „И након тог распада онда долази, логично, до експлозије свих тих потиснутих осећања, пре свега – национализма.“ Закључио је Јован.
Политичка стварност под велом сентимента
Не умањујући утицај поп културе која је остала као наслеђе прошлих времена, младима остају и различита схватања и мишљења о реалној слици живота њихових родитеља, бака и дека. Ови позитивни ставови настоје да прикажу Југославију као земљу пре свега угледну, са међународним угледом, са вишенационалним саставом и суживотом више народности. „Мултиетички карактер је обухватао више култура и религија што је представљало право богатство. За људе који су као млади живели у то време, то су идилична сећања. – Истиче дипломирана социолошкиња на Филозофском факултету, Милица Живковић.
Поредећи живот благостања тада и живот данас, они не помињу неке мане тог времена као што су слобода говора и Голи оток. Са удаљавањем од тог живота и животом у другом поретку, након кризних периода, опадају и позитивни ставови, а код многих се јављају и критике. „Млади се доста интересују за Југославију, истражују о том времену из разлога што у редовном образовању слабо уче о томе или стално добијају опречна схватања тог времена.“ Када се говори о Југославији, често се она посматра кроз врсту подељености између тамнице народа или државе благостања и друштвене сигурности. Југославија је занимљива историјска појава. Настала је држава, која је била политички моћнија и независнија од воље великих сила, него што је данас Србија која је на периферији света. Југословенство је било начин борбе, који је успео да помери државу са те периферије. „Као све велике државе и она је имала предности. Предности социјализма су свакако биле велике: здравство, образовање, привреда, наука, култура, уколико се упореде са државама наследницама. Међутим, сваки период има и мане, оне су присутне и у данашњици, па се тако не могу порекнути и мане које је носио социјализам. Постојање Голог отока који је остављао трауме и последице, страхове и ограничења, огрешења о судбине људи, слобода говора, затим бујање национализна које је било неминовно, неконтролисано улагање у привреду које је донело ломове и кризе. Југославија је представљала динамичан систем, који је инсистирао на променама, чинио искорак у свему, али и доста догматичан и репресиван.“ – Указала је Милица стављајући тему у стручнији оквир.
Са друге стране, социолошкиња Наташа Митровић сматра да романтизовање вредности СФРЈ нема никаквог смисла и да би требало имати информације како је некада било како бисмо знали у ком смеру се креће друштво. „Преувеличавање некадашње политике може звучати као ограничавање појединца да оствари своје циљеве, самим тим може бити добар изговор за одлагање или одустајање од циљева. Старије генерације би требало да имају на уму да је политика део наше стварности и да не одређује ничију судбину. Појединци су превише ослоњени на утицај политике. Заборављамо да смо ми ти који креирају друштво, индикретно и политичку сцену. Тако је било у тадашње време, тако је и данас.“ Додаје да није приметила да млади разматрају ову тему. „Чини ми се да највише размишљају о садашњости. Требало би да буду флексибилни јер се у друштву генерално дешавају велике промене.“ За младе је битно да буду спремни на процесе, упорни, стрпљиви и да не повезују свој лични успех са политиком.
Ауторка текста: Јелена Илић
“Пројекат се реализује у оквиру Програма малих медијских грантова који финансира Амбасада САД а администрира Медиа и Реформ Центар Ниш. Ставови, мишљења и закључци изнесени у пројекту нужно не изражавају ставове МРЦН и Амбасаде САД већ искључиво аутора.“
