„Свет речи у Црној Гори“

Представнице Уг „Света речи“ из Велике Плане у студијској посети невладиним организацијама у Црној Гори посетиле су најреспектабилније организације које се баве проблемима и потребама младих - RYCO и CAYAS.

У Подгорици се налази седиште Регионалне канцеларија за сарадњу младих (RYCO) која је као регионална међувладина организација успостављена од стране премијера шест влада земаља Западног Балкана (Албаније, Босне и Херцеговине, Косова, Србије, Северне Македоније и Црне Горе), јула 2016. године у Паризу, на Самиту о Западном Балкану. Овог лета низом манифестација обележила је осму годину плодоносног рада. Приликом посете организацији која је реализованим пројектима и бројним активностима била занимљива нашој делегацији због будуће сарадње на заједничким пројектима, добили смо значајне информације и уверавања да би заједничко ангажовање било пожељно за обе стране. Од представница RYCO управе за младе у Подгорици, Бојане Лалатовић и Уне Вукотић сазнајемо да су досадашњи пројекти били значајни и успешни и да их у наредном периоду очекују још већи подухвати који ће допринети да обухват младих буде у већем обиму а резултати још бољи.

"Свет речи" у Црној Гори

Студијска посета „Света речи“ невладиним организацијама у Црној Гори којима су у фокусу делатност младих, њихова заштита, образовање и унапређење услова живота и рада

Са циљем да унапреде стандарде у раду са младима и успоставе међусобну сарадњу на новим пројектима који ће уследити у наредном периоду представнице УГ „Свет речи“ из Велике Плане посетиле су крајем октобра пет најнапреднијих организација цивилног сектора у Црној Гори. Председница Удружења Јелена Златкова, професорке из Бора Сања Пејчић и Светлана Продановић, председница удружења „Креативна педагогија“ Живкица Ђорђевић и новинарка Јадранка Мићовић, обишле су током петодневне студијске посете некадашњој југословенској републици најзначајније црногорске НВО у Подгорици: Сигурну женску кућу, АДП „Зид“,Регионалну канцеларију за сарадњу младих (RYCO) и CAZAS, непрофитну невладину организацију чији је рад заснован на принципима заштите здравља младих. У Бару, где је петочлана екипа невладиног сектора из Србије била смештена, у прелепом хотелу PRINCESS на самој обали Јадранског мора, контакт је успостављен са представницама НВО симболичног назива „Светионик“. Пројекат је подржала Екуменска иницијатива жена – ЕWI, невладина организација из Хрватске.

ДОЖИВЕТИ СТОТУ

Они су у послератном периоду поставили темеље данашњег позоришта „Масука“

У Позоришту „Масука“ време се по инерцији, или следу догађаја, мери на период пре доласка Вите Стефановића и на време после њега. Вита - редитељ и глумац, сценограф, кореограф и костимограф, све у једном кад затреба, оставио је неизбрисив траг у позоришном аматеризму Србије. Дошао је у Велику Плану непоследно после рата, када је земља на свим пољима доживљавала обнову и препород, сада већ давне 1951. године. Са непуне 22 као тек свршени полазник Више педагошке школе – одсек за ликовну уметност имао је визију модерног позоришта. Од тог периода па до пресељења у вечност из „Масуке“ није излазио. Одрастао је заједно са глумцима, мењао свет као сви млади „надобудни“ уметници који су увек желели више и боље. Али пре њега, стазе којима данас корачају глумци трасирао је учитељ, велики ентузијаста, посленик у култури читавог краја, Милош Миша Лукић, ондашњи секретар за културу при Среском народном одбору, касније председник Савета за просвету и културу.

ДОЖИВЕТИ СТОТУ

Рат је све разорио: куће, домове, породице... изнурио људе... Ваљало је обновити земљу, подићи из пепела порушено, саградити ново боље и лепше... Култура и уметност били су оруђе којим су се постизали циљеви – величање тековина рата, промовисање партизанских херојстава, напуштање мрачних идеологија и религије, стварање новог друштва на темељима социјалистичке и комунистичке идеологије.

Поратни период у ратом разореној земљи био је пун полета и идеја за промене. По директиви нове народне власти и жељи младих активиста велики значај даје се развоју културе и уметности. Ратни вихор одложио је у окупираним градовима и варошима развој позоришне уметности која је била у експанзији у периоду између два рата. Тамо где окупатор није уводио забране окупљања у ратним условима спорадично су се глумци пели на сцену и изводили представе, а на ослобођеним територијама ницала су партизанска позоришта...

ДОЖИВЕТИ СТОТУ

Како се развијао културно-уметнички живот у Орашком срезу

Климави, недовољно снажни позоришни кораци у сеоским срединама почетком прошлог века сведок су рађања идеје о формирању првих глумачких удружења на овим просторима

У Великоорашком срезу још пре балканских ратова и Великог рата у селима око Велике Плане забележени су први позоришни кораци, чак и пре позоришних представа у вароши која је то и званично постала указом краља Александра Kарађорђевића пре равно сто година, 1924. године. Почеци позоришне уметности најпре се срећу у Лозовику, 1909, године, формирањем прве позоришне дружине која је имала улогу да извођењем шаљивих комада и скечева, налик позоришним представама, забави народ на празничним окупљањима.

ДОЖИВЕТИ СТОТУ

Први позоришни глумци

Све је почело пре деветипо деценија

Копање по архивама, листање старе штампе и записа који указују на трагове о давној прошлости Позоришта „Масука“ занимљиво је и инспиративно. Нова сазнања подстичу дубља истраживања, слагање мозаика о институцији која ускоро обележава стогодишњицу постојања. Јубилеј вредан помена, достојан поштовања, разлог да се увек изнова са пуно наде и чежљивог ишчекивања копа по прошлости.