Угрожене биљне и животињске врсте у моравској долини
Значај река и њихова неизмерна вредност не огледа се само у богатству вода и коришћењу воденог тока за изградњу хидроцентрала или успостављање воденог саобраћаја. Далеко значајније је право људи на чисте реке и здраву животну средину па из тих разлога може се говорити о значају река са више аспеката, првенствено из перспективе улоге човека у њеном очувању истовремено и загађењу.
Како не смемо заборавити изузетно велики привредни и еколошки значај водених токова, тако никако небисмо смели занемарити ни културно-социолошки значај река које су обележиле развојни пут народа који гравитирају њиховом току. Тако је Велика Морава симбол свега великог, разноврсног, лепог, неопходног, пожељног за све Србе, не само оне који се хране њеним животним соковима и напајају водом којом их поји сваки поток, речица и река у њеном сливу.
Због великог броја угрожавајућих фактора реке су данас један од најосетљивијих екосистема у целој Европи. Ширење инфраструктуре у зони обала, експлоатација шљунка и песка из њиховог корита, изловљавање, све већи притисак на биљне и животињске врсте у стаништима око река и злоупотреба речних токова за развој туризма, разлог су рушења равнотеже у екосистекима. Истина, много више се последњих деценија говори о заштити река и обалног подручја дуж водотокова у Србији, али је у већој мери присутан и немар људи да се очувају природни ресурски којима обилујемо. Изостаје самоконтрола човека који користи речна добра, док је контрола експлоатације минералних сировина, биљног и животињског света од стране надлежних служби далеко испод нивоа који би омогућио да се живот свих становника речних и обласких екосистема одвија по законитостима природе.
Да је занемаривање природних добара оставило трага по живи свет око река и водених токова потврђују истраживања научника који се залажу за очување природе и водених станишта. Наше реке још увек крију у свом ареалу неке угрожене врсте птица, сићушних живих бића и биљних врста које нису успеле да опстану на другим стаништима. Птица мали вранац је због могућег истребљења строго заштићена врста у Србији. Припада групи врста од међународног значаја за заштиту. Као врста везана за водена станишта, угрожена је њиховим уништавањем и исушивањем. Мали вранци су регистровани на већим воденим површинама где се дању хране, а у већим јатима се ноћу концентришу по врбацима уз водене токове тражећи заштиту.
За неке птице пак, апел на људе да брину о природи и очувању екосистема стигао је касно. Уништавањем станишта дуж реке неке врсте су ишчезле трајно и на глобалном ниво. Орнитолози истичу да су због немара заувек изгубљене неке врсте које се више не појављују на овим просторима. Тако је заувек изгубљена ишчезла врста моравски орашак. Неставши из Србије, где је била ендемични таксон Поморавља, изгубила се из Европе и света, и то због исушивања моравишта и бара дуж Велике Мораве, која су била станишта на којима се појављивала.
Због оваквих немилих појава и ненадокнадивих губитака Завод за заштиту пироде Србије водно природно наслеђе у Србији штити у оквиру система заштићених подручја више од 72 годинe. У том циљу, почетком ове године заштићена су два нова подручја уз реке. Тако је овај статус Специјалног резервата природе добило „Брзанско моравиште“, подручје мртваја и стајаћих вода у неспосредној близини Велике Мораве код Брзана и Резерват природе „Осредак“ на Западној Морави код Крушевца. Специјални резерват природе "Осредак" стављен је под заштиту како би се очувала мочварна станишта која се састоје од сплета старих рукаваца, мртваја и десетине новонасталих језера, као и да би се очувало присуство 44 угрожене биљне врсте, 83 врсте птица; заштитило станиште зелене краставе жабе, водоземаца и гмизаваца.
Брзанско моравиште је једно од последњих мочварних станишта у долини Велике Мораве. То је природна мртваја настала на простору старог меандра реке Мораве, где су се и поред одређеног антропогеног притиска сачувале основне вредности једног мочварног екосистема. Остала влажна станишта уз Велику Мораву су, у највећој мери, исушена и претворена у обрадиве површине. Мали број преосталих бара и мртваја је, углавном, девастиран експлоатацијом шљунка или је претворен у одлагалишта отпада. Из тог разлога прави значај овог простора се може сагледати тек кад се он посматра као један од кључних делова еколошке мреже која би требало да обезбеди функционалну повезаност еколошких елемената уз цели ток Велике Мораве, односно еколошку повезаност Подунавља, Поморавља и централних делова Србије.
Стручњаци за очување природе и љубитељи птица истичу да посебну важност ово подручје има са аспекта заштите птица мочварица, јер ова локација представља део коридора миграције, притом обезбеђује и услове за гнежђење многих ретких и заштићених врста птица. На овом простору редовно борави око 60 строго заштићених врста птица, од којих су око 30 врста гнездарице. Заштићено подручје је од изузетног значаја као репродуктивни центар за више врста водоземаца и гмизаваца, али и за очување укупног биодиверзитета овог региона.
Са истим циљем је заштићен Специјални резерват природе „Осредак“. Намера је еколога да се посебним третманом заштите и очувају мочварна станишта у долини Западне Мораве. На овом подручју уочене су заједнице беле и крте врбе, беле и црне тополе, раките, угрожене биљне врсте жути локвањ, гроњасти шиљ, раставић и гавез. Ово подручје је станишта за водоземце, као што су велика зелена жаба, крастава жаба и зелена крастава жаба и боравиште гмизаваца, као што су барскa корњачa и змије - белоушкa, рибарицa и смук.
Повремено, у зависности од временских прилика, кад проради и формира бару, мртваја Бабина вода, угости станаре Велике Мораве, путнике са миграционог тока птица селица и распеваних станарица којима обиље хране нуди смештај на дужи период. Кад пресуши, све замире. Нестаје зујање пчела и инсеката, крекетање жаба и кликтање барских птица. Када је била у пуној снази на њој су орнитолози забележили прелепу колонију гакова. Настане се ту и патка њорка, дивље гуске, птице различитих боја и величина. Животно станиште барски створови нашли су на вештачким језерцима Моравских конака. Туристичка атракција су барске птице, покоји локвањ, крекетуше и белоушке. И овај део је мртваја настала повлачењем Мораве и тако продужила век неким врстама које су биле пред истребљењем
ЦРВЕНЕ КЊИГЕ
Црвене књиге представљају научну базу података о врстама које су изложене опасности од изумирања. Задатак црвених књига јесте да се стручним аргументима и прикупљеним научним методама истакне потреба очувања угрожених врста, укаже на недостатке у постојећем систему заштите и предложе решења којима би се могло побољшати стање или бар успорити негативни процеси. У Србији је до сада објављено шест црвених књига и то прва пре 20 година о биљкама, а затим из света фауне о дневним лептирима, водоземцима и гмизавцима.
Тим за израду Црвене књиге птица Србије имао је задатак да прикупи, анализира, протумачи и у извештаје о ризику од ишчезавања сажме и преточи готово несагледиву количину података и знања о птицама Србије, које су скоро три века прикупљали природњаци и научници различитих професија, порекла и језика, којима су се служили. Обрађене су 352 поуздано забележене врсте у Србији, процењен је ризик од ишчезавања гнездеће популације 255 врста и негнездеће популације свих врста, коришћена је база података са више од 312.000 налаза које су прикупили бројни познаваоци птица.
Нажалост, за чак 15 регионално ишчежлих врста сада је прекасно, док је за неколико врста остало још мало наде да се негде гнезди понеки неотриквени пар. Такође, интензивна борба се води за очување ретких врста птица као што су степски соко, орао крсташ, сури орао, велика дропља.
УГРОЖЕНЕ ВРСТЕ
Када су у питању угрожене врсте у Србији, наша земља се на ову листу уписала са 4 врсте које су живеле искључиво на територији наше државе, а више не постоје. Такве су безчекињаста удовичица, Панчићев слез, Врањски слез и Моравски орашак. Неке врсте које су се могле наћи и на просторима наше државе, нису потпуно истребљене, али се више не могу видети у Србији, такве су мала дропља, тетреб ружевац, бела кања, црни лешинар и орао брадан.
Израз угрожене врсте користи се као означитељ могућности да је одређена биљна или животињска врста пред изумирањем, у ближој или даљој будућности. При процењивању нивоа угрожености одређене врсте флоре и фауне, разматрају се многи фактори, од бројчаности популације једне врсте, до препознавања претњи попут лова и других људских узрочника.
Србију одликује разноврстан животињски и биљни диверзитет, као и бројне ретке врсте које се налазе под заштитом државе и других Међународних унија за заштиту природе. Очување дивље флоре и фауне, које чине незаменљив део природног система од изузетног значаја је на квалитет животне средине и самог човека. Заштита и очување биљног и животињског света је из тих разлога важна не само са научног аспекта него и са културног становишта. Нажалост, ово није коначан списак свих угрожених животињских и биљних врсти, постоје још бројне врсте флоре и фауне које нису до краја истражене, о којима немамо потребан број података, а представљају потенцијалне ризичне групе.
Од будућности одржања ових разноврсних врста, зависиће и будућност човека, као и очување целокупног екосистема. Људски фактор је најзаслужнији за овакво стање, и решења ће у будућности све мање зависити од појединаца и залагања индивидуалних фондова за заштиту и конзервацију, а све више од глобалних системских промена које ће утицати на животну средину и климу у целости.
Свако од нас би требало да учини колико је у нашој могућности да угрожене врсте у Србији наставе свој живот још много година, како би наша земља и даље била богата овим изузетним примерцима, апели су који се најчешће чују на научним скуповима посвећеним заштити животне средине, приликом истицања значаја ове теме или упућивања порука јавности да чувамо природу..
