У КОРАК С ВРЕМЕНОМ
Шта млади знају о дигиталном насиљу, колико их се дотиче ова из године у годину све актуелнија тема и какав став заузимају да заштите жртву питсали смо на једном семинару о сајбер насиљу средњошколце и њихове професоре
Обука за вршњачке едукатора на семинару у оквиру пројекта УГ „Свет речи“ „Вршњачком едукацијом против дигиталног насиља“ била је занимљива колико за ученике, толико и за њихове професоре. Већина њих сматра да су знања стечена на оваквим едукација значајна не само за просветне радине и њихово ангажовање у школама него и за њихову улогу родитеља где су често у прилици да са својом децом воде разговоре о злоупотреби екрана, коришћењу интернета и могућим нежељеним ситуацијама које се могу догодити неопретзним корисницима друштвених мрежа.
За Филипа Ф. је ова тема била продубљивање знања и стицање вештина за ефикаснију комуникацију са вршњацима.
– Пре годину дана присуствовао сам једном сличном скупу у Скупштини града Београда, због чега могу да кажем да сам довољно упућен у ову област, али сам и на овој едукацији сазнао нешто ново и добио информације које ће ми бити корисне у даљем раду. Јако је битно да се млади добро информишу о дигиталном насиљу пошто је то један од најчешћих и најтежих облика и видова насиља, поготову у нашој земљи. У другим земљама свест о дигиталном насиљу је пробуђена међу свим генерацијама, код нас се тек последњих година говори о томе – каже Филип и поручује да се насиље може догодити свима.
- Може да се догоди нама и другима, адолесцентима у највећој мери, док највеће последице трпе тинејџери због недовољне упућености у злоупотребу интернета. Порука би свакако била да смањимо употребу мрежа с обзиром на то да никако не можемо да спречимо насилника јер га све време носимо у џепу.
И Милица М, Филипова другарица из школе, упућује сличну поруку својим вршњацима, деци и омладини да обазриво и промишљено користе предности дигиталних медија.
– Била сам на многим радионицама, не ове врсте, због чега сматрам да је веома значајно чути неке ствари које сам сазнала на овај начин. Стечена знања могу да пренесем на остале вршњаке и упозорим их на могућност дигиталног насиља јер је овај облик насиља веома заступљен међу адолесцентима. Желим да поручим свима уколико им се деси да постану жртве дигиталног узнемиравања, шта год да им се догађа да никако не ћуте, не скривају истину од својих најближих јер је то данас проблем са којим може свако да се суочи. За све постоји решење, све се може поправити – поручила је вршњацима Милица.
- Не ћутите, разговарајте, ослободићете се притиска и понижења које осећате због недоличног понашања других. Комуникација је јако битна, будите уверени да ће те разговором са било ким наћи решење и издигнути се из ситуације која вас притиска - рекла је овим поводом гимназијалка Јована С.
Професорка Пожаревачке гимназије, Катарина Вукашиновић, поводом овог догађања пренела је мишљење својих колега да је овакав рад наставника са децом врло значајан скуп јер је и за просветне раднике било инспиративно и корисно чути упутства и савете стручњака.
- Тема је актуелна, веома значајна за све нас који радимо са децом. Добили смо нова сазнања, мени је лично проширио видике и са другим очима ћу посматрати шта моја деца и деца у школи раде на интернету. Проблем је присутнији од онога колико ми говоримо о томе и колико реагујемо на ове облике насиља. Посебно деца међусобно. Као родитељ ћу имати већу контролу над децоим, које садржаје посећују, знаћу са више искуства да их посаветујем како да изађу на крај са разним облицима насиља – каже професорка Вукашиновић и потврђује да су нека сазнања била откровење и за професоре који су сматрали да довољно знају о овој теми.
- Изненадило ме је то што сам видела колико смо навикнути да неке облике насиља не видимо, не реагујемо адекватно, затварарамо очи убеђени да то није тако значајно, а заправо деца која се сусрећу са тим проблемима доживљавају велике трауме. Ова едукација мења начин на који ћемо ми реаговати и припремити младе да буду обазриви јер је то једини начин превенције тог вида насиља. Неопходно је да се упознамо са тим да нека ситна реакција која може и те како да произведе будуће крупне акције не сме да се занемари и да будемо свесни колико нешто што деци делује као шала, може да има јако озбиљне последице – указала је овим примеропм на значај проблематике професорка из Пожареваца.
Ивана Лукић, професорка из Смедеревска Паланка, потврдила је констатацију већине својих колега да је у тренутку када насиље доживљава пораст у свим срединама и свим аспектима неопходно предузети благовремено мере да се будуће жртве заштите.
- За све нас едукација о дигиталном насиљу је нешто ново, на занимљив начин реализовано, јако важно и неопходно у комуникацији са децом. Тема је неоправдано запостављена, подстакнута када је у последње време дигитално насиље узело маха. У циљу превенције важно је да предузмемо мере заштите садашњих и будућих жртава, укажемо на опасности и спречимо будуће деловање насилника. Добро је да смо озбиљно прихватили сугестију да се едукујемо, да пробудимо свест код ученика и родитеља, међу колегама да се се на време спречи оно што може да се догоди и да ублажимо последице које могу да буду далекосежне.
Професорка Лукић подсећа да су последице дигиталног насиља ма колико се чинило да је то безазлени облик исказивања мржље и неетичког понашања страшне и да највећи проблем ствара неупућеност родитеља шта им деца раде.
- Деци не можемо да замеримо, млади су, основци су још мали. Срамота их је некада да кажу шта се дешава, покушавају сами да реше проблеме због чега долази до још већих проблема, а када се све сазна и разоткрије може да буде и прекасно. Та отоврена комуникација која мора да се побуди између родитеља и деце требало би да буде нешто најважније за благовремено реаговање у оваквим нежељеним ситуацијама.
- У свим срединама, већим и мањим градовима, проблем добија све веће размере и све је више деце млађих и старијих година који се могу сматрати жртвама друштвених мрежа од којих су све више и више зависни – каже професорка Јелена Златкова, ауторка многобројних пројеката који превенирају насиље, овог пута циљ је био да се у први план истакну последице дигиталног насиља због чега је у активности укључивала младе и њихове професоре из готово целе Србије.
- И овај пројекат може да носи назив „Док не буде касно“, зато што и један и други као циљну групу имају чланове тимова за безбедност у школама које не би требало да чине само професори него и ученици. Некада је самим професорима тешко да препознају неки проблем зато што своје ученике виђају само у систему формалног образовања, када су они на часовима, у школском простору. Често нисмо свесни тога да неко наше дете, млад човек из школске клупе, може да има проблеме и у неком свету који је ван школе, а о томе најбоље могу да сазнају њихови вршњаци. Њихови капацитети ће након оваквих едукација бити подигнути до нивоа који им омогућавају да се обучени и оспособљени за рад са вршњацима дотичу тема од животног значаја. Одговарајућим активности указаће пажњу вршњацима у својој и другим школама на опасности са којима могу да се сусретну на интернету, подучиће ох да препозноју обиле и пруже подршку жртвама – каже професорка Златкова која је сваку генерацију својих гимназијалаца едукацијама, многобројним радионицама и семинарима припремила за живот.
