Пројекат УГ „Свет речи“ из Велике Плане „Верујем! Говорим! Градим! Повезујем!“ подстиче оснаживање девојхака
Панел дискусија у Техничкој школи у Деспотовцу показала је да су млади спремни и вољни да меују свет око себе граде боље међуљудске односе и извесну будућност генерацијама које долазе.
Наставак процеса оснаживања младих девојака, почетак тренинга у Врњачкој бањи, средином априла, када је обуку завршио 15 ученика средњих школа из Деспотовца, Бора, Крагујевца и Алексинца, на конференцијама партнерских школа, школе, престав. „Верујем! Говорим! Градим! Повезујем!“ УГ „Свет речи“ који се реализује уз подршку Екуменске иницијативе жена из Омиша. Стечена знања девојке су пренеле у своје средине, поделиле са вршњацима искуства и желеле да раде на оснивању младих допринесу променама и напретку заједница.
У Техничкој школи у Деспотовцу панел-дискусију организоване су вршњачке едукаторке Ања, Анастасија и Севдија уз помоћ менторке Маријане Миладиновић Јовановић. Директор школе, Добрица Стојановић , изражавајући задовољство што су млади из Деспотовца имали прилику да на још једном пројекту, који је уследио током дугогодишњег сарадње са „Светом радњом и у својој радњи“ компетенција. Захваљујући континуираном раду, нове генерације ученика ове школе преузимају активну улогу од својих претходника, образују своје вршњаке и постају одговорни чланови заједнице у складу са споразумом о одговорности. заједница, истакао је директор Стојановић.
Представљајући шири контекст пројекта председница УГ „Свет речи“, Јелена Златкова, истакла је да се пројекат налази од оснивања девојака и развоја меких вештина и да се историјско отвара простор за укључивање младих. преиспитивање родних стереотипа. Ученицима, увек присутним у великом броју у овој образовној установи када се говори о темама које дотичу младе генерације, предочене су могућности за даље укључивање у нове пројекте који се одвијају кроз едукацију едукације. њихово ангажовање не зауставља на завршетку овог пројекта већ добија могућност даљег развоја и унапређења сопствених капацитета.
Живкица Ђорђевић , педагошкиња из Пожаревца, као учнисница панел-дискусије кроз конкретне животне ситуације приближила је младим начинима на које настају и опстају родни стереотипи. Подсећајући на уврежено мишљење да дечаци не плаћају, да су девојке слабији пол и да су предвиђене за кућне послове, позвала је младо да критички размишљају и да се бори за искорењавање која доприносе родној неједакосту међу половима. Позивајући их да размишљају колико такви обрасци ограничавају њихове изборе, педагошкиња их је подстакла да дубље промишљају и да доносе закључке на основу изграђених ставова и сопственог искуства на основу којих се не води права која их води. традиционалних ставова средине из које долазе. Говорећи о комуникационим вештинама истакла је да се на асертивном говору и разумевању потребе других заснивају могуће промене. На конкретном примеру показала је како усвојене комуникационе вештине могу помоћи младој особи да разговара са родитељима о избору партнера, будућег занимања, начина замагљивања и постављања, битним темама током одрастања. Усвајањем правила ненасилне комуникације могуће је постићи жељени циљ.
Учешће гошће, Драгане Милутиновић Симић, директорке библиотеке у Деспотовцу, допринело је разумевање материјала која је била предмет расправе на панелу – родно засноване неједнакости, превођење стереотипа у питање и питање суда. половима и родовима. Говорећи о одрастању у селу Балајнцу, образовању, породици и професионалном развоју, Драгана је показала младима да место из чијег долаза, пол и очекивања околине, у источној мери и традиционалном схватању граница, могућности. Посебно упечатљива је била јавља да је избором да са супругом гради будућност у сопственом селу, а не у складу са очекивањима у месту рођења партнера, изазвала оптерећена мишљења својим деловањем, показавши чимбенике за ближе и даље. одступање од традиционалних очекивања доприноса учењу самопоуздања и оснивању жене да се бори за мишљење и право на одлуку. Њена порука младима била је да се не стиде свог порекла и да образовање и знање, уз континуиран рад на себи, посматрају као пут ка независности и личном развоју. Говорећи о значају читања наглаила је да се кроз књиге развијају вокабулар и способност изражавања при чему се стиче сигурност у комуникацијама и ослобађа страх од јавног наступа.
Остварујући се као жена у улози директора установе културе, Драгана је подстакла младе да и кроз овај сегмент доказивања способности жена на руководећим функцијама посматрају улог „слабијег“ пола у друштву. Притом, она себе не доживљава као главну, него прву међу једнакима, што указује на чињеницу да у фокусу њеног обраћања младима није било самодоказивање него одговорно понашање других способности са поштовањем, безначајног понашања. импулсивног опхођења и истицања положаја у друштву.
У обраћању девојака, младих едукаторки Ање Радосављевић, Анастасије Милосављевић и Севдије Берише, осећало се задовољство и важност због пружене могућности и могућности да се учешћем у раду на иницијативу радним процесом бави. себи. Како саме истичу, оснажене, ојачане, самопоуздане и отворене за размену мишљења, оне нису наступиле само као корисници пројекта, него као младе особе које стечено искуство преносе својим вршњацима. Посебно значајно за њих је било искуство рада на међународним пројектима где су упознавањем културе и традиције других народа у окружењу постало свесни положај жена у својој заједници. Едуковане и оснажене на бројним пројектима у којима су учествовале, допринеле су да се идеје о ненасиљу, медијима и народној равноправности шире међу средњошколцима који су настали и сами нису желели да се појаве нови произвођачи. пројектима оснаживања и јачања смопоуздања младих.
- Панел дискусија је учешћу саговорника различитих струка допринела видљивости пројекта, преношењу резултата обуке, међугенерацијском дијалогу, повезивању различитих актера локалне заједнице и могућности стварања простора за младе заједнице и могућност стварања простора за безбједност. својим изборима, правима и будућности. Управо у томе се огледа суштина пројекта „Верујем! Говорим! Градим! Повезујем!“ – да млада особа од учесника једне обуке постаје неко ко верује у себе, уме да изрази свој став, гради односе засноване на равноправности и поштовању, да стечено знање преноси даље својој вршњачкој и локалној заједници . Златкова, председништво „Света речи“, покретач идеја јачења младих и координатор пројеката који обухватају својим активностима бројне градове и општине у Србији, чак и шире, регион. Балкана, када се ради о пројектима међународног значаја.
О могућностима појављивања самопоуздања јавним наступима, представама путовања и упознавања нових личности кроз пројекте и радне задатке, говорила је младима новинара Јадранка Мићовић , истичући се да се дешавају „националне личности“ обукама, било који облик друштвеног активизма и ангажовања у раду заједнице, показатељ људске солидарности истовремено и корист за живот. Са пуним кофером „меких вештина“ у које спадају асертивно понашање, ненасилан говор, коминакацијске способности, развијено критичко мишљење…лакше се путује кроз живот.
Пројекат ВЕРУЈЕМ! ГОВОРИМ! ГРАДИМ! ПОВЕЗУЈЕМ! који реализује УГ „Свет речи“ подржавала је невладина организација ЕИЖ из Омиша.
„Екуменска иницијатива жена (ЕИЖ) хрватска је непрофитна организација која кроз свој програм додјеле финансијских потпора подржава пројекте и развојне базичне организације којима управљају жене те теологије у Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Сјеверној Македонији, на Косову иу Србији. ЕИЖ је посвећена оснаживању улоге жена у јачању позитивног грађанског и међурелигијског дијалога с обзиром на промјене регионалног фактора и вјере на свој регионални фактор. профил, ЕИЖ осигуравајућим активистима из своје мреже могућност сусрета те размену искустава с циљем веће видљивости њихове рада и веће могућности за приступ ресурсима.”
