ВЕРУЈЕМ! ГОВОРИМ! ГРАДИМ! ПОВЕЗУЈЕМ! - Нови пројекат „Света речи“
Др Лада Маринковић, професорка психологије на Новосадском универзитету, на тренингу у оквиру програма оснaживања девојака подстакла је учеснице пројекта „Света речи“ да стицањем „меких вештина“ подигну своје самопоуздање и оснажене иду у сусрет изазовима.
Тродневна едукација девојака средњих школа из Крагујевца, Деспотовца, Боре и Алексинца у Врњачкој бањи, од 23. до 25. маја, имала је за циљ оснаживање девојака кроз развој. критичко мишљење, изазивају самопоуздање и доприносе унапређењу комуникационих способности. Пројекат ВЕРУЈЕМ! ГОВОРИМ! ГРАДИМ! ПОВЕЗУЈЕМ! реализује УГ „Свет речи“ са партнерским школама, уз подршку Екуменске иницијативе жена из Омиша.
Адолесценткињама које тек почињу да размишљају о унапређењу личног развоја често недостају „меке вештине“ које им омогућавају пуну професионалну и личну компанију, у образовању сарадњи. приликом да постану јаче, да говоре сигурни је и слободне и да се научене и пробуђене одвајају да постану покретне промене у својој средини. Стицање „меких вештина“ допринеће девојкама да оснажене, без великих дилема, формирају стратегије за управљање емоцијама, стресом и превлађивање конфликтних ситуација у животу и партнерским односима.
- Више ствари је овим пројектом повезано. То су различите стечене способности које називамо меким вештинама. Пре свега ради се о комуникационим вештинама и начину презентовања идеје, техникама преноса мисли којима вербализујемо садржаје и објашњавамо другима шта желимо да постигнемо разговором. Причали смо и о конфликтима, неразумењима, паду самопоштовања, љубанском самопоуздању ако се неко са нама не сложи, треми при јавном наступу…
Обухваћен је низ везаних вештина које утичу на опште самопоуздања и ставове који, у овим њиховим нежним годинама, могли бисмо да допринесемо целокупној клими у периоду одрастања. Самопоуздање је феномен који се изграђује од раног детињства, када нас родитељи социјализују за живот у друштву. Уз врхњаке то наше самопоуздање, постоји идентитет и слика о себи се искушава, неко постане пасиван, а неко се декларише као храбар да јасно промовише своје идеје. У овим годинама идентитет и самопоуздање могу бити променљиве категорије због чега смо ми ту да их подстакнемо и научимо како да самопоуздање подигну на оптималан ниво – рекла је др Маринковић, говорећи о значају пројекта.
- Много ствари о којима смо овде причале се само подразумевају у њиховој свести тако да су и девојке подразумевале да имају неке од ових вештина, али су сада биле у ситуацији да их уоче, што је било и јасно се проверило. Можда смо мало мање уоциле њихове лидерске потенцијале, иначе, лидерство се код неких може јавити природно као дар, али ја верујем да су кроз причу о тимским улозима схватиле да је лидерство само једна од личности, а не особина. Ако је потребно да се у тиму преузме улога некога ко ће да организује и поведе, да буде лидер кад захтева, разумеле су да то није нешто што оне не могу. Имају све боље и боље идеје и визију како да се своје жеље претворе у стварност – истакла је уочена запажања тренера на пројекту и прогласила да у њиховом расту значајно страховито место заузима.
- У њиховим годинама највећи је стрес оно што могу да виде други о њима и питање како ће бити процењене. Суштина је да једно схвата да не одређује њихову вредност, важност и квалитет неко други, него један сам и да постану заштићеније овим сазнањима и вештинама од стреса који долази из спољашње средине и незваничне средине. неко лоше мишљење или критику о њима – каже професорица и додаје:
- Показује се да млади могу да се унапреде своје вештине учењем и да овакви семинари сигурно остају као значајно искуство кроз које су девојке могле да виде да неке ствари могу другачије да се сада одраде него што су да се сада одраде. Верујем да су ове такве „меке вештине“ за њих значајне и убеђена сам да могу сами да препознају колико су им корисни и да ће у будућем животу имати навику да их примењују, савременој и преносној својини.
- Ово је свакако важно што смо са њима одрадили – каже професорка - о чему сведочи евалуацоја коју смо спровели. Девојке су питале зашто се овакви пограми не примењују у школама као део редовног програма образовања, што би свакако требало да постоји. Што се моје професије тиче и моје оријентације ка менталном здрављу, мислим да би требало више говорити о изазовима раног одраслог доба, као што је избор партнера, осивање породице, примпреме за рано одрасло доба, одвајање од родитеља... Незаобилазне теме су и самосталност, самопоуздање, вођење рачуна о себи у физичком смислу; заштита себе у сваком смислу, вођење рачуна о изворима стреса како би превенирали било који проблем са менталним здрављем.
Добро је да овакви семинари трају више од једног дана јер за један дан не можете много тога да се уради. Пожељна је атмосфера стицања поверења, упознавања и неког лаганог повезивања, да би онда ушли у процес реалног прављења веза, осећања сигурности да се искажу отворено идеје које им се намећу као могуће решење за одређене ситуације, да се испробају неке нове вештине и могуће улоге. На тај начин би било могуће да се помак од почетне затворености и стидљивости види на крају када оне саме кажу да им је жао што ће све да се заврши – коментарише уочене бенефите по девојке од тренинга који их током вишедневног дружења оснажује и охрабрује да се отворе и проговоре о себи и стрепњама са којима се боре.
- Верујем да оне најбоље познају своје вршњачко окружење и личне потребе које имају. Мислим да су биле искрене у томе да се окрену идејама и активностима које ће и њима значити, а онда и онима које их окружују, њиховим вршњакињама, да су оне добар извор информација о томе шта је неопходно да се предизме у циљу оснаживања девојака у њиховим годинама.
Мислим да ће ово за њих бити једно велико, лепо и ново искуство које ће им дати снагу да се сете да могу да пронађу увек људе са којима могу да се повежу на креативан и здрав начин и да тако остварују своје личне снове – каже професорка Маринковић сензибилисана позивом и емоцијама за рад са младима.
- Волим да радим са младима. Лични и емоционално је за мене велики добитак који имам у раду са младима из оваквих образовања и овог посла. За мене је бенефит учење о новим генерацијама и што могу да осетим шта је њима важно, какве су њихове вредности, како размишљају о будућности и садашњости, да сазнајем шта су ми различити и њихови приоритети схватају шта су ми и њихови приоритети. добро или мање добро разумемо. Свакако да можемо да се разумемо, али се сваки пут потврди да постоји неке разлике у начину на који оне стварају своје будуће животе од начина за које смо се определили и видимо да се то мења у правцу изражава. изношења ставова, већег обима самопоуздања и самопоштовања, пре свега и активности које ће спровести. Оно што ми звучи традиционално из онога што смо научили из њихових планова за живот да постоји нешто што се ипак не мења у женској популацији а то је и у њиховој системској вредности на самом врху имати породицу и децу. И за њих је то нормална ствар, управо то су истакле као важну животну улогу - да се ствара као мајка – укључује професорка Лада Маринковић очекујући од ове групе едукованих девојака у „животу храбро иду“ ће им помоћи да стварају циљ које зацртају као примарно и могуће.
- Све брже и брже се уочавају разлике међу генерацијама које стижу. Једва чекам да ова генерација, алфа генерација, рођена после 2010, буде полазник неких будућих семинара па да видим колико су значајне промене и у правцу иду. Утицај глобализације, друштвених мрежа, генерално промена у свету сваки утиче на промене у понашању, мишљењу, начину живота. Неки трендови се мењају великом брзином, утичу из света и окружења долази до наших младих нараштај који све то упијају и спроводе без критичког ограничења. Нама је да их усмеримо да одаберу ствари које су вредне зарад доброг живота а не помодарства ради, или било чега што може да доведе до суштинске самоће, незадовољства животом, свеопште неоправданости и опет ћу рећи менталне проблеме са животном ставом по поруџбини. и на сваком месту залаже за очување менталног здравља.
П ројекат ВЕРУЈЕМ! ГОВОРИМ! ГРАДИМ! ПОВЕЗУЈЕМ! који реализује УГ „Свет речи“ подржавала је невладина организација ЕИЖ из Омиша.
„Екуменска иницијатива жена (ЕИЖ) хрватска је непрофитна организација која кроз свој програм додијеле финансијских потпора подржава пројекте и развојне базичне организације којима се бави босанскохерцеговачка управа и администрација. Херцеговина, Црној Гори, Северној Македонији, на Косову иу Србији ЕИЖ је посвећена улоге жена у учењу позитивног грађанског и међурелигијског диј. обзиром на промењен регионални фактор и вере на свој регионални фактор. профил, ЕИЖ осигуравајућим активистима из своје мреже могућност сусрета те размену искуства с циљем веће видљивости њихових рада и веће могућности за приступ ресурсима.”
