Промоција Зборника „Снажно ДА животу! Знам! Умем! Хоћу! Могу!“ у селу Медвеђа код Деспотовца

На пројектима „Снажно ДА животу!“ и „Знам! Умем! Хоћу! Могу!“ Удружења грађана „Свет речи“ девојке из Србије оснажене су за превазилажење изазова и подстакнуте да развијају самопоуздање и предузетнички дух.

Није случајно за презентацију значајне публикације за све чланове Удружења „Света речи“ и активне учеснице пројекта изабрано село Медвеђа. Одавде потиче Ања Радосављевић, девојка која је највише напредовала на овим пројектима, која је својим радом допринела да и друге девојке из њеног окружења, вршњакиње и млађе полазнице Техничке школе у Деспотовцу, пожеле да се прикључе тиму девојака које се боре за оснаживање младих и јачање њиховог самопоуздања.

Зборник „Снажно ДА животу! Знам! Умем! Хоћу! Могу!“ резултат је рада, труда и вере у промене девојака и менторики средњих школа из Деспотовца, Велике Плане, Крагујевца и Бора на пројектима реализованих у организацији „Света речи“, уз подршку Економске иницијативе жена, Фондације „Филија“ и Министарства спољних послова Републике Немачке.

Циљ ових пројеката био је пружање подршке и оснаживања девојака за превазилажење и подстицање самопоуздања уз обуку о економском оснаживању и развијању предузетничког духа. Штампање публикације помогла је цивилна организација ЕИЖ Хрватска. На промоцији у просторијама месне заједнице о значају пројектних актувности, резултатима рада и уоченим променама код учесница говорила је председница Удружења „Свет речи“ Јелена Златкова и истакла да је циљ пројектног тима био да што више младих људи добије прилику да сазна о програму оснаживања девојака, спроведеним активностима и могућностима које се пружају новим девојкама које желе да се прикључе едукацијама и пројектима који следе.
 Пред својим мештанима који су показали поштовање према раду њихове младе суграђанке, Ања је бираним речима, прилично узбуђена и помално стидљива говорила о значају пројеката на којима је учествовала, а који су у значајној мери променили њене погледе на живот и свет око себе.
- Имамо много лепих успомена и много стечених пријатеља међу младима из других градова и општина Србије, а захваљујући пројектима повезали смо се са вршњакиљњама из Црне Горе. Боравећи летос на мору, у Бару, на каравану оснажених девојака, добиле смо много значајних информација које ће нам користити да доносимо исправне одлуке у животу и стекле пуно нових пријатељица са којима ћемо неговати добре међуљудске односе док се не заборавимо, надам се да се то неће догодити у скорије време, бар док нас вежу слична интересовања и овај наш ентузијазам да мењамо свет око себе. Чујемо се са њима, пожелимо да се поново дружимо на неком новом пројекту. Сви кажу да сам се пуно променила и да се те промене уочавају у мом понашању, у комуникацији са људима у окружењу. Била сам јако повучена и прилично стидљива због извесне дозе несигурности приликом склапања познастава и разговора са непознатим особама. Ослободила сам се и активирала, осећам велике промене на себи - самосталнија сам, одважнија да кажем шта ми се не допада, шта ми смета и шта предлажем као можда бољу варијанту у ситуацијама које траже моје мишљење – рекла је на овом скупу Aња Радосављевић, средњошколка из Медвеђе.
- Драго ми је што учествујем у овим пројектима и што координаторка Јелена и моја професорка Маријана имају поверење у мене и што ме увек изаберу да учествујем. Стварно сам много научила, свесна сам промена и задовољна што је програм оснаживања код мене дао позитивне резултате. Много сам слободнија у односу на период кад сам у првој години почела да учествујем на оваквим едукацијама. Била сам стидљива и повучена, на предавањима сам схватила да што год кажемо неће нико да нас осуђује што ме је ослободило да без устезања изнесем своје ставове о нечему о чему се прича на радионицама, касније у друштву или у разговорима са одраслима. Када се ради о економском оснаживању ова едукација ми је дала смернице у ком правцу бих могла да размишљам о својој будућности. Имам још две године, можда бих променила занимање које сам за сада изабрала. Доста тога што сам научила на обукама и савладала на радиконицама пренела сам на своје другове из школе – прича без устезања да ће рећи нешто што није примерено теми девојка која себе сматра довољно оснаженом да сама размишља о свом напретку у образовању.
- Кад одемо на кафу, или се окупимо на неком месту да се дружимо, причамо о својој будућности, о родно заснованим разликама које све више примећујемо. Више то нису празни разговори, углавном се вртимо око онога што смо научиле на пројектима и почеле да схватамо материју о економском оснаживању као усмеравању ка професионалној оријентацији пред којом стојимо неопредељени из незнања шта све можемо да радимо у животу. То су суштинска питања пред којима смо запитани сви средњошколци који још увек нисмо сигурни шта ће бити наш животни позив – рекла је Ања пред својим мештанима који су је поздравили топлим аплаузом и упутили јој похвале због резултата које постиже радећи на себи и свом образовању.
Ањин друг, Милан Радосављевић, матурант из Медвеђе бави се у другој средини, у својој средњој школи у Свилајницу, сличним темама.
- Овакве едукације су јако важне свуда у свету, поготову за младе са наших простора зато што добар део омладинске популације није сигуран чиме жели да се бави. Управо њима се обраћамо порукама које су усмерене ка њиховом оснаживању и буђењу свести шта би млади морали да знају о пословима којима ће се бавити, колико им задовољства и материјалних средстава обезбеђује стицање знања и животних вештина које ће примењивати током живота. Битно је да ми млади имамо изграђене ставове о заштити животне средине, о културолошким разликама, да поседујемо свест о предузетништву, вредностима које би требало да подстичемо и негујемо. Захвални смо Ањи што о овим важним темама разговара са нама и што нас покреће на акцију и подстиче на размишљања – рекао је Милан.
- Драго ми је што се у нашем месту одржала промоција Зборника и што је наша Ања представила активности у нашем месту. Доста је заинтересованих девојака да остану овде у селу, да се образују, осамостале и врате у родни крај. То нас радује и даје нам наду да нећемо као већина села у окружењу остати на претежно старачким домаћинствима. Када нам млади одлазе радујемо се њиховим успесима, али се истовремено прибојавамо да ће за формирање породица одабрати градску средину, због бољих услова живота и већих могућности за покретање сопственог бизниса. Наше девојке су активне, учествују на манифестацијама, чланице су фолклорног ансамбла, ангажују се у програмима које покрећу мештани. Дају предлоге како можемо да унапредимо живот у селу, сугеришу шта да променимо да би они остајали овде да живе. Оне би могле много тога, способне су и вредне, едукације их оснажују и уче се правим вредностима. Боље је да се баве неким корисним стварима, да унапређују своје таленте и шире знања, него да време троше на бескорисна „дружења“ која имају сврху губљења времена на друштвеним мрежама – каже Анкица Милићевић, председница МЗ Медвеђа.
- У почетку је Ања била тиха, збуњивала је нова средина, временом се променила и ојачала. Драго ми је што учествује у овом програму који јој је помогао да се развије емотивно и ментално. Подржавамо је у свему и подстичемо да истраје у одлукама које доноси сама. Желимо да осети слободу која јој се нуди са наше стране и могућности које јој пружа друштво и овакве ваннаставне активности – рекла је Ањина мама.
- Поносни смо на наше девојке, највише на Ању, која је постала права лидерка младих. Слушају је и траже савете од ње њени вршњаци и млади око ње. Улива им поверење, а озбиљним ставом показује да је почела озбиљно да размишња о стварима које су пресудне за будући живот младих. Изузетно су важне теме које се обрађују на пројектима и радионицама о којима говори, верујемо да њено залагање може да допринесе напретку наше мале средине, може да утиче на младе и мештане да објективније сагледавају ствари и појаве око себе, да тако допринесу целокупном напретку селу. Училе су наше девојке о лидерству и постале праве лидерке – каже Ањина мештанка, Сандра Милићевић.
На промоцији Зборника говорила је и Александра Сара Миладиновић, учесница неких ранијих пројеката са темом оснаживања девојака. За њу је био тај период веома значајан јер је после оваквих едукација одлучила да се упише на Педагошки факултет иако је пре тога била на електротехничком смеру, што нема никакве везе са овим чиме се сада бавим. По њеним речима утицај пројеката за оснаживање девојака је био пресудан за доношење одлуке о животном позиву.
- Пројекти који помажу девојкама да се оснаже и осамостале су изузетно значајни за младе. Едуковане и оснажене боље сагледавају свет око себе, лакше и одговорније доносе одлуке, зрелије гледају на појаве и људе који их окружују. Помажу да лакше нађу себе у животу, да раде на себи, да имају боље мишљење о себи и да могу боље да се рангирају у друштву. Још увек је потребно да чују неки савет, да прођу нове едукације и обуке зато што је наше друштво такво да женама ограничава право и слободе да саме владају својим животима. У односу на период када жена није имала готово никакову могућност да без осуде друштва ради неке ствари које су доступне мушкарцима само зато што се они третирају као јачи бол, сада је могућност избора и самоодлучивања већа. У породицама се још увек очекује да жена буде мајка, домаћица и супруга - стуб куће, ради и жртвује се зарад породице, док важније одлуке доносе мушкарци, управљају финансијама, располажу имовином, питају се и траже да буду поштовани само зато што су физички снажнији од жена. Жене су без пардона скрајнуте, омаловажене као равнопарни партнери, затворене међу четири зида и затрпане кућним пословима, чак и када раде и привређују у истој мери као мушкарци. То би требало коначно да променимо. Зато је потребан овај пут оснаживања и рада на себи. Моја порука би била – девојке, едукујте се, уздижите себе и снажите у сваком погледу, једино тако ћете себи помоћи да будете схваћене и прихваћене као једнаке у друштву и заједници – поручује Сара.
Анастасија Милосављевић заједно са Ањом ради на ширењу идеје међу младима о родној равноправности, економском оснаживању и освајању слобода које жене због предрасуда нису у стању да примењују у пуној мери у којој им оне припадају.
- Нисам се много укључивала на почетку, касније сам се ослободила, видела како функционише систем рада и схватила да и ја имам ставове и мишљења иза којих стојим и које могу да изнесем пред групу мојих вршњака које не познајем. Прва и битна ствар је да будете слободни у комуникацији, нико никада неће да вас осуђује, да вам се обрати грубим речима, да буде непријатан у разговору ако се и ви тако поставите да поштујете саговорника. Подржавамо се међусобно, то је јако важна ствар и баш ми се та слобода говора највише допада што могу да кажем шта мислим, како се осећам, да отворено говорим о емоцијама. Промене се осећају, постајемо паметније, зрелије, боље у сваком смислу ове речи и искрено се надам да ће наши вршњаци убудуће осетити потребу да буду део неког пројекта – каже Анастасија и подсећа на резултате рада свог женског тима.
- Преко 40 радионица смо организовале у школи, педагошкињи се након ових наших активности пријавило много ученика који би желели да учествују на пројектима, што сматрамо нашим доприносом оснаживања девојака у нашој средини. Девојке су биле веома заинтересоване за тему којом смо се бавиле – закључила је своје излагање Анастасија, спремна за нове пројекте и нове активности док не оде из школе. Размишља о сопственом бизнису и потврђује да је рад на пројекту о економском оснаживању девојака дао позитивне резултате.
- Комуникативна сам, ослобођена, могу да прича о различитим темама више него раније, надам се да сам успешнија него што сам била, озбиљнија свакако. Наши вршњаци нису баш много заинтересовани за овакве ствари, не занимају их, или не схватају озбиљност питања којима се бавимо. После наших радионица и они почињу да се интересују за нека животна питања и они желе да се укључе у радионице и рад на пројектима. Знам много више, битно ми се шири поље интересовања, читам и претражујем више ове теме на интернету. Стварно осећам да сам напредовала у сваком погледу.
Коначно, на овај едукативни начин, упознасмо на промоцији Зборника „Снажно ДА животу! Знам! Умем! Хоћу! Могу!“ Ањину Медвеђу,питомо село ресавског краја о којем је ова ведра и насмејана девојка, пуна ентузијазма и оптимизма, емотивно и топло говорима на свим обукама, а нарочито далеко од родног краја, на Каравану оснажених девојака који је током овог лета посетио Бар и девојке у овом приморском граду, где су се заједно са Црногоркама училе родној равноправности.
***
"Ekumenska inicijativa žena (EIŽ) hrvatska je neprofitna organizacija koja kroz svoj program dodjele financijskih potpora podržava projekte i razvoj bazičnih organizacija kojima upravljaju žene te teologinje u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Sjevernoj Makedoniji, na Kosovu i u Srbiji. EIŽ je posvećena osnaživanju uloge žene u jačanju civilnog i međureligijskog dijaloga te potencijala vjere kao pozitivnog faktora socijalne promjene kroz izgradnju mira i pomirenja. S obzirom na svoj regionalni profil, EIŽ osigurava aktivisticama iz svoje mreže mogućnost susreta te razmjenu iskustava s ciljem veće vidljivosti njihova rada i veće mogućnosti za pristup resursima.”