Промоција Зборника„Снажно ДА животу! Знам! Умем! Хоћу! Могу!“ УГ „Свет речи“ у ТШ "Прота Стеван Димитријевић" у Алексинцу

На пројектима „Света речи“ девојке су оснажене за превазилажење изазова и подстакнуте да развију самопоуздање и подстакну предузетнички дух

Зборнике „Снажно ДА животу! Знам! Умем! Хоћу! Могу!“ је резултат рада, труда и вере у промене девојака и менторики средњих школа из Деспотовца, Велике Плане, Крагујевца и Бора на пројектима подршке и оснаживања девојака за превазилажење изазова у организацији „Света речи“ уз подршку Економске иницијативе жена, Фондације „Филија“ и Министарства спољних послова Републике Немачке. Штампање публикације подстакла је и помогла ЕИЖ Хрватска.

На промоцији у средњошколском центру у Алексинцу о значају пројектних актувности, резултатима рада и уоченим променама код учесница говорила је председница Удружења „Свет речи“ Јелена Златкова и истакла да је циљ пројектног тима да што више младих људи добије прилику да сазна о програму оснаживања девојака, спроведеним активностима и могућностима које се пружају новим девојкама које желе да се прикључе едукацијама и пројектима који следе.
Анастасија Кадрић, педагошка асистенкиња у средњој школи у Алексинцу, рекла је након промоције Зборника да су ваннаставне активности са едукативним пројектима од изузетног значајан и велике користи за ученике и наставнике.
- Сматрам да би било добро да се што више ученика укључи у реализацију пројктних активности и да се што више младих из мањих средина упозна са радом невладиног сектора који нуди садржаје за оснаживање адолесцената. Била сам едукаторка деци од петог до осмог разреда, радила сам са децом ромске припадности, била у улози њиховог животног тренера и била у ситуацији да им помажем што ме је додатно припремило за живот какав сада водим. Жеља ми је била да радим у школи са ученицима ромске припадности, остварила сам своје снове и пресрећна сам што сада могу да им помогнем саветима и пружим подршку да истрају у образовању. Наши Роми рано одустају од школовања због чега у каснијем животу нису у прилици да својој породици пруже материјалну сигурност. Радећи на себи схватила сам да сопственим примером и подстицањем самопуздања код њих могу да им помогнем због чега сам сада презадовољна и пуна наде да ће неко од њих кренути мојим путем. Говорим им у свакој прилици која ми се пружи да раде на себи, да уче и образују се, да учећи открију своје таленте и способности како би могли да одаберу право занимање за будућност – каже Анастасија, млада девојка која је недавно изашла из школске клупе, баш ове школе у којој сада ради.
- Колико су запостављени припадници ромске националности је очигледно. Трудим се да им помогнем да остваре своје жеље, да пробудим свест да имају иста права као остали људи у заједници и исте шансе да напредују у образовању и стицању знања како би економски независни постали равноправни чланови друштва, не очекујучи да увек буду део социјале и да од држеве и институција до краја живота примају материјалну помоћ која не може да задовољни ни основне потребе чланова њихових породица. Желим да им будем мотивација, да дам себе као пример јер сам својим радом и залагањем остварила животну жељу и борила се за то. Битно је да раде нешто што воле, да се оспособе да у том послу буду професионални и одговорни. Радим у школи али се бавим и музиком и то је за мене испуњење свих амбиција. Било је јако тешко, ми Роми срећемо се са разним препрекама и тешкоћама у животу, али сваки човек може да пронађе снагу у себи да се бори и успе. Не треба да посустане пред неправдама и због неразумевања средине остане на маргини друштвене лествице као рањива групација становништва којој је потребна помоћ друштва. Поносна сам на себе што сам успела, поносни су и моји родитељи што сам се одупрла стереотипима који нас прате, радим два посла која волим и тежим новим сазнањима – рекла је Анастасија уз поруку младима да истрају и буду упорни у животу, да раде на сопственом оснаживању и да широм отворених очију гледају у будућност.
Код Марте Ђорђевић, ученице треће године економског смера, промоција Зборника пробудила је жељу да учествује на пројектима „Света речи“ који се односе на ненасилну комуникацију.
- Насиље ме посебно интересује зато што има превише насиља у школама, породицама, партнерским односима, на јавним местима, свуда око нас. Верујем да се едукацијом ненасилног опхођења у односима јача свест људи да нико не треба да дозволи себи да буде жртва нити насилник без обзира на околности у којима се нађе.
Њена другарица, Анастасија Ђурић, волела би да се укључи у неки пројекат о менталном здрављу како би новим сазнањима била у могућности да јача своје капацитете, да помаже својим вршњацима корисним саветима и подстакне их сопственим примером на разговор који има терапеутску моћ.
- Нисмо имали прилике да учествујемо у пројектима сличних садржаја. После ове презентације пожелела сам да више сазнам о темама о којима је професорка Јелена говорила, а које су биле актуелне у ранијем периоду код наших вршњака из других средина као што је економско оснаживање девојака, ментално здравље и борба против насиља. Било би корисно нама у овој малој средини на се упознамо на који начин се препознају разни облици насиља, коме можемо да се обратимо као жртве насиља и на који начин некоме можемо да помогнемо – рекла је Анастасија.
Менторка тима из Алексинца на новом пројекту, Драгана Милић, професорка српског језика, изразила је своје задовољство због будуће сарадње од које очекује значајну корист за ученике и школу у којој предаје скоро две деценије.
- Нисмо раније имали могућности да наше ученике укључујемо у пројктне активности које оснажују децу и омладину да препознају насиље, брину о свом менталном здрављу или могућностима економског оснаживања. Сада имамо директора који је сензибилисан за новине у образовању због чега нам даје подршку да будемо део „Света речи“. Укључујући се у пројекат који следи са „Светом речи“ пружамо прилику нашим младима да се ангажују и буду заинтересовани за појаве око себе. То нам је мотивација да покренемо ваннаставне активности у нашој школи, и да пружимо шансу нашим ученицама да размишљају о свом економском оснаживању – рекла је професорка Милић.
- Мени све делује корисно и примамљиво, тешко ми је да одлучим шта би за девојке било најпожељније, економско оснаживање је можда приоритетно. Овде имамо ученице које су махом одабрале економски смер, мање их је на смеровима који се сматрају искључиво мушким. На овим примерима се уочавају родни стереотипи о којима говоримо, разлози су да се заврши школа која им омогућава да раде неке мање захтевне послове, да се запосле у неком биору, књиговодственој канцеларији, што не даје неку перспективу за виши развој. Можда би то подстакло девојке да се охрабре да се определе за нека техничка занимања, да наставе школовање у тим струкама. Неко моје искуство каже да девојке које се определе за техничке смерове углавном се зауставе на том средњошколском образовању. Ако уписују нешто, то буде васпитачка школа, ретки су примери девојака које упишу и заврше машински или електротехнички факултет. Ово је подстицај да се осмеле да размишљају у том правцу – наводи предности учешћа на пројектима о професионалном усмерењу професорка Драгана.
- Последњих година уочавамо да се све више девојака опредељује за такозвана мушка занимања. Некада је ово била углавном мушка школа, није било економске струке. Било је одељења без девојака, поготову за трогодишња занимања. Сада имамо девојку на смеру аутомеханичар, прешла је из неке дрге школе и уписала код нас оно што жели. Рекла ми је да је то била њена самостална одлука и да није хтела ништа друго осим овог заната, што је мало неуобичајено за наше просторе. Занимљиво је, скоро је дошла још једна девојчица и више није сама на овом смеру. Дечаци су у почетку били резервисани, нису се обрадовали доласку девојака у њихово царство, углавном због ограничења слободе. Кажу не могу пред девојкама о мушким стварима да разговарају. Касније није било проблема, ускладили су се, друже се и сарађују, воле се и помажу једни другима – закључује Драгана.
Милан Николић, директор Техничке школе у Алексинцу сматра да младима у великој мери недостаје вршњачка едукација, поготову што се кроз овај облик ваннаставних активности средњошколци оснажују и припремају за нова животна искуства.
- Пројекат оснаживања девојчица је нешто што је од изузетног значаја за њихову будућност и економску самосталност. Одична је идеја да се у средњим школама едукују о будућности која их очекује уколико не раде на себи и свом образовању. Покренули смо сарадњу са Удружењем Кошница из Алексинца где смо имали доста активноси које младе припемају за живот. На радионицама се упознају са занимањима којима могу да се баве, које школе и факултете да одабру, чиме желе да се баве. Имамо пројекат где наши ученици припремају представу коју ће извести на сцени Дома културе у Алексицу, што значи да су спремни да раде на себи и за себе. Мали број ученика се пробуди да самоиницијативно крене са неким идејама, али уз подршку професора радо се одазивају позивима да се укључе у пројктне активности. Свака тема би нашла одређени број ученика који би пожелели да се баве тиме – убеђен је директор алексиначке Техничке школе и наводи податке који иду у прилог промени уврежених мишљења о родно заснованим разликама.
- Код нас је однос 370 дечака наспрам 222 девојчице, где се јасно уочавају застареле предрасуде да су нека занимања искључиво мушка или женска. Електро и машинску струку уписују дечаци, на енкономском смеру су претежно девојчице. Ипак, последњих година је техничар друмског саобраћаја популаран међу девојчицама, све више их је у овим одељењима и ту је група мешовита. Девојчице су лепо чуване и збринуте. Једина девојчица аутомеханичар је у неку руку предводник одељења. Има и обрнуте ситуације, где су два или три дечака у типично женском одељењу. Добра је сарадња, нико се не жали, све функционише готово беспрекорно. Дисциплина је задовољавајућа, влада добра радна атмосфера. Управо то желимо да негујемо и подстичемо код наших ученика, да потиснемо стереотипе и научимо децу да поштују родне разлике у чему ће нам помоћи ангажовање наших ученика на пројектима са „Светом речи“ – рекао је овом приликом директор Милан Николић.

"Ekumenska inicijativa žena (EIŽ) hrvatska je neprofitna organizacija koja kroz svoj program dodjele financijskih potpora podržava projekte i razvoj bazičnih organizacija kojima upravljaju žene te teologinje u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Sjevernoj Makedoniji, na Kosovu i u Srbiji. EIŽ je posvećena osnaživanju uloge žene u jačanju civilnog i međureligijskog dijaloga te potencijala vjere kao pozitivnog faktora socijalne promjene kroz izgradnju mira i pomirenja. S obzirom na svoj regionalni profil, EIŽ osigurava aktivisticama iz svoje mreže mogućnost susreta te razmjenu iskustava s ciljem veće vidljivosti njihova rada i veće mogućnosti za pristup resursima.”