Пороци нових генерација - МЛАДИ И АЛКОХОЛИЗАМ
Алкохолизам и млади у нашој средини и државама у окружењу

Тренд конзумирања алкохола код младих у сталном је порасту, на то указују многобројна истраживања како у свету тако и код нас. Према последњим истраживањима Европске комисије сваки пети становник Европске уније стар између 15 и 24 године редовно и прекомерно пије алкохол. У Србији, према истраживању Института за заштиту здравља ,,Батут” око 50 одсто младих повремено пије алкохолна пића, 20 одсто се повремено опија, а седам одсто редовно пије.

Пројектом „Пороци нових генерација“ скрећемо пажњу јавности на растућу појаву алкохолизма међу младима у намери да садашње и нове генерације адолесцената благовремено упозоримо на последице које собом носи порочно понашање. Пројекат је подржавала Градска управа Града Крагујевца на Конкурсу за медије. Овим серијалом текстова на нашем порталу ПЛАНАМЕДИА истовремено скрећемо пажњу јавности да је неопходна подршка целокупног друштва, брига институција, породице и појединаца како би се млади и родитељи нових генерација едуковали о штетним последицама по здравље које се манифестују као бурне промене у организму и души због пијанства.

 - Млади су склони алкохолу у тој мери колико им је он доступан, а доступан је више него што би требало. Деца су најисплативије категорије за зараду. Нико неће да пропусти прилику да заради на њима. Имали смо неке акције када је полиција вршила рације по локали, када би нашли децу испод 18 година да конзумирају алкохол, затворили би локални. То је било сваког чуда за три дана. После више нико није водио рачуна о томе. Систем је лош, примања још гора, гости сами себи газде. Брига власника да ли има 15 или 25 година. Он им продаје алкохол, пуни касу. Клинци тачно знају где шта пролази, где могу да се купе цигарете, алкохол, енергетска пића, где их нико неће питати колико имају година. Они имају своје продавце, они знају све комбинације, а деца нам се са мале матуре враћају кући пијана и припита. Нико ништа не контролише. Проблем је што систем не функционише. Патријархално сам одгајан и тако се понашам према својој деци, уверен сам да родитељи васпитним мерамима морају да делују. Сматрам да алкохол код младих долази из куће - нема друге. Деца склона алкохолу долазе из породице где се алкохол третира као најнормалнија појава на свету. Да ли се говори о томе, предузима ли друштво неке мере, тешко је одговорити – каже Александар Ћосовић, новинар из Бара. 
- Проблеми код адолесцената су прилика за сакупљање политичких поена. Мизогинија, сексизам, фемицид, расизам, па и алкохолизам су теме о којима се говори само када се ближе избори. Када треба нешто да се ради конкретно на овим пољима, нигде ни једног министра нема. То су теме које не доносе поене нити паре. Није их брига за туђе проблеме и стање друштва. Имамо наратив уласка у ЕУ и само се о томе прича, остали возови пролазе - закључује Александар револтиран што се о горућем проблему младих мало говори у Црној Гори и што нико алкохолизам не сматра претећим злом данашњице и будућих времена.
Слична је ситуација у суседној Северној Македонији. Милица Стојковик, студент фитомедицине из Куманова, мисли да проблем прераног алкохолисања младих вуче корена из породице.

- Родитељи уче своје дете да пије сматрајући да је то чин одрастања. Чим мало ојача, стане на ноге, поносно му дозвољавају да проба неко пиће, да види како реагује. Деца много пију и код нас и нико се због тога не брине превише. Код нас још увек влада онај принцип да када неког под дејством алкохола заустави полицајац, он почиње да се води питањима „знаш чији сам син“, „мој тата ради то и то“ и на основу тога нико не буде санкционисан. Алкохол је присутан међу свим генерацијама, пију све млађи и млађи, младићи и девојке. Мушкарци почињу са пивом око 15 - 16 година, зависи какав пример имају у кући. Кад је отац склон алкохолу у већини случајева служи својој деци као пример. Ако имају неки већи проблем у породици почињу да се утапају у алкохол да би побегли од озбиљности ситуације. Траже утеху, а то је у ствари најгори порок који нажалост узима маха и може да има стравичне последице. После пива следи ракија, па виски код оних који би да се кочопере, како ми то кажемо. Девојке пију вино, мартини, коктеле, шта је тог момента актуелно у друштву са којим излази. Оне су последњих година неким чудом осокољене да све раде што и мушкарци, као да их копирају или желе да се изједначе са њима у свему. Понашају се бахато, охоле су и непромишљене, прве прилазе младима, лако започињу конверзацију - као да мушкарци и жене мењају улоге – сликовито објашњава Милица стање са алкохолом у Северној Македонији.
- Зависи од ресторана, кафића и дискотеке да ли се тражи лична карта од малолетника или их једноставно не питају за годину. У Куманову иста деца излазе, сви их знају, знају им родитеље. Узимају, кад нису сигурни да ће добити пиће, личне карте од старијих генерација, или неко пунолетан купује алкохол за њих. Буде рација, стави се пред пунолетног још једна чаша и тако се камуфлирају млађи од 18 година. Највећа пијанства су око Ускрса и Нове године. Буде до десет испирања максимално. Седну за волан, нажалост страдају невини. Кампање су прошле незапажене, нико не гледа шта пише на билбордима, не слушају поруке на медијима. Нико не узима за озбиљно упозорење. Полиција би морала да ради свој посао, да их не занима ко си, шта си и чији си. Према заслугама и прекршајима – укључује студенткиња Милица.

Зарија Павићевић из Подгорице, председник УГ „Алтернатива Црна Гора“, доминантно се са својим тимом бави социјалном правдом, владавином права и радничким правима. У плану му је да покрене кампању против алкохолизма у својој земљи. Зна да су недавно рађена истраживања која су показала  да је то горући проблем за  друштво.

- Дошло је до превелике употребе наркотика, психоактивних супстанци и алкохола. Мислим да сви морамо да дамо допринос борби против алкохолизма и решавању проблема болести зависности. То ће бити системски решавано тек у неком наредном периоду, а да је све доступно деци чињеница је која се мора мењати. Алкохол и цигарете могу и на трафикама деца да купују, а да их нико не пита за године. Нисам сигуран да ли се иде добрим смером и да ли се закон поштује. Надам се да ће за коју годину и то доћи на своје, да ћемо уложити напоре као друштво да се изборимо за законе који ће регулисати продају алкохолних пића млађим лицима од 18 година. Мора да се направи нека стратегија која ће усмеравати заједницу у ком правцу ћемо ићи, да ли ћемо дозволити да нам се млади опијају, или ће закон регулисати овакве односе – поручује представник црногорског невладиног сектора незадовољан чињеницом да се о алкохолизму међу младима не говори довољно и горући проблем не узима за озбиљно.

Драган Јовановић , директор Техничке школе у ​​Кучеву, истиче да и рурални део Србије има доста проблема са алкохолисањем адолесцената у истој мери као што се растући тренд опијања младих уочава у већим и развијеним срединама.
- Ма колико ми радили на томе да забранимо деци и омладини конзумирање алкохола и дувана, једино смо успели да им донекле наметнемо забрану пушења и испијања алкохола у школским просторијама. Не пију, не доносе енергетске напитке, али се старији ученици позивају на угрожавање њихових права па се често буне. Ми смо ту да им указујемо превентивно на штетност алкохола и психоактивних супстанци, бринемо о њиховом здрављу, више не можемо. Знам да има ученика који пију, налазимо око школе флашице, боримо се на све начине, упозоравамо продавце, сликамо затечене призоре, шаљемо власницима маркета фотографије, они нам самоуверено кажу да то није од њих. Средина донекле одобрава пијанство своје деце. Непоштовање радног времена и законских норми да се малолетницима не точи пиће, пример је како се жмури над овим проблемом – каже директор средњошколске установе у којој се наставнички колектив заједно са родитељима бори да се прописи поштују.
- За екскурзије се старији разреди припреме, ми им пића одузимамо приликом поласка или када видимо да пију. Правдају се да им родитељи дозвољавају, да су пунолетни и да им угрожавамо права. Некад ми се чини као да се боримо против ветрењача - све им је доступно, све могу да купе. Затварамо сви очи пред тим појавама. Кад се нешто деси питамо се како се догодило. Сви некако на тај проблем гледамо прећутно прелазећи преко њега. Указујемо родитељима на пропусте. Ја сам за то да им предочимо штетност алкохола, дувана и других супстанци и да им наметнемо као обавеза да то не раде у школи, ништа друго није у нашој моћи. Поражавајуће сазнање за мене је што девојке више пију него младићи и што се и у том правцу ствари мењају у друштву мимо свих наших очекивања – коментарише проблеме друштва везане за растућу појаву алкохолизма, Драган Јовановић, директор седње школе у Кучеву.
Драгана Милић Рајда, професорка књижевности у Техничкој школи у Алексинцу преносећи своја искуства, каже да је алкохол ушао у школу и да све млађе генерације конзумирају жестока пића, истина ван школе, готово редовно на журкама и забавама.
- Бојим се да је алкохол прилично присутан међу младима јер примењујем да се ученици једноставно хвале тиме да су се за викенд, или на некој прослави, напили, због чега мислим да би тој теми требало посветити значајну пажњу. Чиними се да то није везано за узраст. У самој средини је однос према злоупотреби алкохола врло толерантан, због чега код деце алкохолизам узима маха. Мислим да се међу старијима гледа са симпатијама према пијанству па из тих разлога малолетна лица испијање алкохола доживљавају као прилику да кажу да су одрасли. О томе причају као о нечему што је забавно, као начин доказивања међу вршњацима. Пре десетак година смо колегиница и ја склањали са улице једног алкохолисаног младића, на срећу није било скорије таквих случајева. Као да воде рачуна да им се то не догоди по дану – каже професорка Милић и са дозом неверице напомиње да се још неке ствари, некада непримерене, код нових генерација сматрају нормалном појавом.
- Девојке пију, ни то није ништа ново. Алкохол је последњих година и код њих све присутнији. Некада је било срамота да девојке пију, сада оне не заостају ни у чему за момцима, труде се да их прате. Очигледно се недовољно прича; ту нема неког брзог и лаког решења. Нека дугорочна и свеобухватна кампања можда би могла да да резултате. Ми наставници немамо много могућности, нити простора да причамо о томе, само на часу одељенских заједница и грађанског васпитања. На крају крајева, верска настава може из свог угла деци да предочи штетни утицај алкохола. Један проблематичан догађај био је прошле године када су наши ученици при одласку на сајам аутомобила крали алкохолна пића на једној бензинској пумпи. На матури се ствар некако држи под контролом. Није било драстичних случајева опијања доста дуго – рекла је професорка Милић, шаљући поруку родитељима да они покажу већу бригу и потруде се домаћим васпитањем да припреме децу на штетан утицај алкохола у периоду. одрастања.
Милан Николић, директор Техничке школе „Прота Стеван Димитријевић“ у Алексинцу, потврђује да је алкохол више него што би било нормално присутан код младих у овој средини и да окружење и средина директно утичу на такав начин понашања.
- Сви видимо да млади пију чешће и све раније, крећу са конзумирањем пива већ у основној школи. Некада је постојала разлика међу половима; сада равноправност влада, нема разлике између девојчица и дечака, чак има дечака који не пију и не пуше, а има девојчица које то раде. Нисмо имали проблема у школи ни на матури, са те стране све је у најбољем реду. Забринуо бих се и запрепастио да се такве ствари дешавају унутар школе. Пунолетни су на матури, могу да конзумирају алкохол, али углавном то не раде. Можемо само да претпоставимо да им родитељи дозвољавају да попију неко пиће, других сазнања немамо.

***
Пројекат „ПОРОЦИ НОВИХ ГЕНЕРАЦИЈА“ спроводи Издавачка кућа „КОФИП“ на порталу ПЛАНАМЕДИА, финансира Градска управа Града Крагујевца. Ставови изражени у овим публикацијама искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званичан став органа који финансира пројекат.