Пороци нових генерација - МЛАДИ И АЛКОХОЛИЗАМ
Није лако бити млад
Наш нови пројекат ПОРОЦИ НОВИХ ГЕНЕРАЦИЈА, суфинансиран од стране Градске управе града Крагујевца, скреће пажњу јавности на све израженији проблем ширења алкохолизма међу младима
Рана употреба алкохола у периоду одрастања код младих најчешће узрокује промене које изазивају несналажење, отуђеност, несигурност, анксиозност и нелагодност у комуникацији са особама у непосредном окружењу, у још већој мери у контактима са непознатим лицима.
Стручњаци истичу да се алкохолизам код младих може манифестовати на различите начине и да укључује карактеристичне симптоме као што су конзумација алкохола у већим количинама од вршњака што директно утиче на понашање и извршавање обавеза. Негативни показатељи су поспаност, занемаривање обавеза у школи, тешкоће са концентрацијом и памћењем, појачана агресивност и иритабилност... У великој мери уочљиви су и голим оком приметни физички проблеми који указују на присуство малигана у крви попут нестабилности, губљења равнотеже, мучнине, повраћања, дрхтања руку и главобоље након конзумације алкохола.
По свим уочљивим параметрима који указују на проблеме изазаване употребом алкохола јасно је да би целокупно друштво морало озбиљније да се позабави актуним проблемом ширења алкохолизма међу младима. Да ли се зид ћутања подиже тек када проблем постане видљив или својом очигледном појавом указује на неминовност промене праваца деловања и понашања зависи од тога да ли је особа у проблему свесна да нешто није у редук, у највећој мери од образовања и начина комуниције међу људима, истиче др Снежана Милојевић, педијатар у сталном контакту са децом и омладином, и притом упозорила заједницу да баријере које постоје у нашој средини везане за ментално здравље и болести зависности морамо заједничким снагама да рушимо.
- Ментално здравље се развија од најранијег детињства и зато су аспекти поремећаја различити у зависности од узраста детета. У најранијем детињству мало дете може да буде хиперактивно, агресивног понашања и супротно њему, дете које је мирно, које се повлачи у себе. Последњих неколико година учесталост вербалне комуникације, сазревање матурације говора, разни проблеми муцања и експресивне дислалије појаве су које скрећу пажњу на могуће поремећаје. Такође, неби требало занемарити ноћне страхове и ексцесно понашање малог детета. Када крену у школу - наводи др Милојевић - иако немају интелектуални дефицит, појављују се проблеми у савладавању градива, са поштовањем ауторитета, нападима беса, љутње... Уочљиве су ситуације када вришти, ломи ствари, повређује друге, самоповређује се, малтретира животиње и старе људе.
Др Милојевић напомиње да су такође изражени проблеми у том основном узрасту бег од куће, патолошка лажљивост, Минхаузенов синдром, манипулација стварима, ситуацијама и људима, стварање синдрома жртве, потреба да оправдава своје поступке. Ови примерни знаци симптоматичног понашања код деце млађег узраста родитељима усмеравају пажњу на чињеницу да се нешто неприродно догађа са њиховом децом и да би сходно томе требло што пре потражити помоћ стручњака.
- У периоду адолесценције ти проблеми су некако другачији и фенотипска експресија је нешто другачија. Тада се стиче статус такозване црне овце, или прљавог момка и прљаве девојке што се манифестује различитим видовима асоцијалног, или антисоцијалног понашања као што су туче, опасне вожње, неконтролисано сексуално понашање, промискуитет, проституција, такозвани синдром Дон Жуана, зависност од алкохола, дроге, ИТ технологије, као и коцкања. Посебан је визуелни аспект особа које имају неку функционалну дисхармонију. То још увек није болест, само поремећај понашања. Такви адолесценти имају најчешће потребу за специфичним видовима облачења које је најчешће пренаглашено. Носе посебне фризуре, екстензивне тетоваже - рекла је др Милојевић и напоменула да се и пирсинзи сматрају неким вапајем душе.
- Након тога иду озбиљнији поремећаји менталнг здравља, а то су неурозе и нажалост најозбиљнији структурни поремећаји менталног здравља, психозе међу којима је најозбиљнија шизофренија. Оно што је порука струке, а тиме и рушење зида ћутања, је потреба да у континуитету причамо о менталном здрављу и менталној хигијени, не само на наменски организованим трибинама или поводом Дана менталног здравља, неопходно је да некако тему приближимо породици, обичним људима, првенствено родитељима, да постане фамилијарна, да постане тема свакодневне комуникације са децом. Моја лична порука је да мало одложимо телефоне, да једни другима погледамо у очи, отшкринемо врата божанствене душе, будемо ближи једни другима и говоримо чешће о менталном здрављу и проблемима злоупотребе алкохола, пушења и коришћења психоактивних супстанци – закључује овим поводом др Снежана Милојевић.
Психолошкиња Смиља Синђелић, професорица у Гимназији Велика Плана, истиче да је значајно из свих поменутих ралога да се користи свака прилика да се млади што је могуће више упознају са узроцима и последицама болести зависности, где последњих година примат преузима алкохолизам и то не само кроз причу и едукације.
- Потребан је низ осмишљених акција које би на крају резултирале тиме да се смањи проценат оболелих у Србији који је скоро застрашујући, поготову када се тиче младих људи. Рана испољавања менталне проблематике присутна су у адолесцентском периоду, чак и у пубертету, а могу се запазити и код млађе деце. Школе јесу места где се сусрећемо са проблематиком врло широког дијапазона испољавања. Када је у питању наша школа, човек би рекао нема тога. Ја бих радије нагласила да је битно да ми у глави имамо другу страну која даје резултате кроз превентивно деловање - боље спречити него лечити – каже професорка Синђелић.
- Када је у питању ментална хигијена став струке је да не можете стојати у месту, као што ни вода не стоји у реци,него стално тече. Ако не идете унапред, него стојите у месту нећете зпазити да је некакав коренчић присутан из кога могу настати већи поблеми, врло често менталне природе. Када радимо на расту и развоју ми превенишемо оно чега се највише бојимо, а то је управо ово о чему често говоримо и што радимо у нашем саветовалиштима и контактима са децом и омладином - рекла је Смиља Синђелић наглашавајући да је било који облик саветовалишта место где се о свему може разговарати и тражити решење за сваку врсту проблема.
- Не морамо директно да причамо о болестима, не волим да употребљавам термин болест и пацијент. Млади истичу у својим запажањима да се новије генерације повлаче пред институцијама због чега ми морамо на локалу, на нивоу округа и региона, па и државе, да нађемо специфичан модел који неће да плаши. Наравно, струку не можемо да склонимо нити институцију да маргинализујемо. То би било јако опасно, али морамо да нађемо решења која ће мање да плаше младе људе да потраже помоћ док проблем није постао превише велики. Испробавамо у пракси, радећи са децом и младима различите моделе, не само ми у окружењу и Србији шире, него људи на различитим странама света очекујући да ће било које наше ангаживање дати резултат. Уствари, свака средина може да има свој модел рада кроз саветовалиште изван здравствене установе које је из одређених психолошких и практичних разлога боље решење него рад стручног тима у склопу неке институције.
ИСТРАЖИВАЊА
Подаци са института за психологију Филозофског факултета у Београду показују да је 42 осто ученика средње школе анксиозно. Према броју самоубистава Србија је на 13. месту у свету, а ментални поремећаји, депресија и злоупотреба алкохола и психоактивних супстанци узроци су у више од 90 одсто случајева, тврде стручњаци. Процењује се да у свету око 450 милиона људи има неки ментални поремећај, да неку врсту поремећаја структуре личности има 20 одсто људи, а психијатри кажу да би се то могло пресликати и на нашу земљу.
***
Пројекат „ПОРОЦИ НОВИХ ГЕНЕРАЦИЈА“ спроводи Издавачка кућа „КОФИП“ на порталу ПЛАНАМЕДИА, финансира Градска управа Града Крагујевца. Ставови изражени у овим публикацијама искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званичан став органа који финансира пројекат.