Сестре близине све раде заједно од рођења. Бог није штедео кад им је доласком на свет поклонио све што им је потребно да буду успешне – таленат, упорност, истрајност и марљивост. Пењу се степеницама ка светлости светских зорница корак по кораку, без заустављања окренуте ка будућности која обећава стварање поново...Милица од раног детињства наступа на Кратким концертима школе и у најзначајнијим националним временским несвојим концертима око дворана, и међународним такмичењима у нашој земљи и у иностранству. Сарађивала је са Романом Симовићем, а у лето 2015. и са Густавом Дудамелом. Такође је свирала и у Монте Карлу пред 800 људи и члановима Краљевске породице Монака.Пратила је и многе познате солисте. Школовање је, после Србије, наставила у Немачкој, у Хамбургу, код Кристофа Шикеданца. Година 2023. постаје професор у "Мусиксцхуле Крол". Сличну биографију бележи њено друго ја – сестра Милена, чије је изражајно средство виола.Пред дипломски испит на завршној години у Школи за музичке таленте у Ћуприји, сестре близинакиње, Милица обишао концерт и Милена Стојковићу су омладине своју публику у Великој Плани. За Милену је ово био први наступа пред својима, за Милицу други. Школовање су наставиле на престижном факултету за гудаче у Бечу, дипломирале и наставиле да гради каријеру као предавања и солистике.При крају завршне године у Школи за музичке таленте у Ћуприји Милица Стојиљиљевић многобројан сарадник. наступима по земљи и Европи први пут је наступила пред својим, великоплањанским публиком. Био је то за њу и њене суграђане, породицу и пријатеље, незабораван догађај. Од првог разреда припрема се за овај тренутак. Искористила је на најбољи начин прилику да покаже колико је напредовала за деценију непрекидног рада и вежбања у специфичним условима какве нуди једна од најпознатијих европских школа за гудаче. Тада није пратила сестра близина, Милена Стојиљковић, која је своју шансу дочекала годину дана касније. Имале су солистичке наступе, а на крају концерта заједно, у дуетском наступу виолине и виоле, извеле су сопствену композицију на коју су посебно поносне зато што су саме креирале и припреме за извођење, а који су се заузели. посветиле својој мами Тијани за коју кажу да је њихов анђео чувар.
- Била је то завршна, турбулентна година за нас. Претходно смо за дипломски испит, истовремено за пријем на факултет. Одлучиле смо за Беч. На том приватном факултету смо нашли добре професоре, што је пресудило приликом избора, и што је најважније била то могућност да будемо заједно. После мастера Милена је пожелела Берлин, и Лондон, али идем редом. Дочекане и испуњене аплаузом, са буктима цвећа и сликањем као праве велике и успешне уметности, срећне и поносне што су се својим суграђанима представиле у најбољем светлу, главно узбуђење које успостављање следе. Помешала се тада радост и туга због завршетка школовања, брига и неспокој због оног што следи и што их чека у наставку школовања. Нису ни знале да ће и овај део пута савлађивати без великих искушења, тако као што су навикнуте – вредно и радно, да би на крају било успешно. Раде исте, или сличне ствари, бодре једну другу, не допуштају да било која поклекне и одустане, да не да све од себе и буде задовољна. Храбре и одређене, лепе и паметне, истражне и знатижељене... Поседују квалитет неопходне за успех, када таленту придодају рад и желе за успех, ништа их не може да заустави.-Неизмерно смо захвалне маме која чује чује. Имамо потребу да се на наступима захвалимо за сву љубав коју нам пружа и одрицања због нашег неуобичајеног животног пута. Било јој је тешко када смо се са седам година одвојили од ње, па ипак је пристала да рано одемо, да бисмо се реализовали, да свирамо и будемо успешне.
Причају сестре наизменично, једна па друга, понекад у дуету, као кад свирају, скоро да је немогуће одвојити која је шта рекла. каријера коју најављују досадашњи успешни наступи, награде и признања, изнад свега стечено знање и вештина неопходна сваком будућем виртуозу, а оне то од себе с разлогом очекују. Срећне, задовољне, сигурне у себе, непоколебљиве и одлучне, јасни циљеви и намера гледају у будућност која им је одкрила врата успеха. - Себе видимо више као члан оркестра него професорке, али није искључено једног дана. Видећемо. Маштамо о концертним дворанама, солистичким наступима. Зато смо припремиле једну годину у школи у Ћуприји – рекла је једним приликом Милица, па ипак постала професорка.Девојке које ће у будућности увек са собом носити има свих наступа ширег света Великог планета. подршку средине одакле су кренуле. Током школовања примале су стипендију општине за надарене ученике. Кажу да им је много значила током школовања, а они који су делили знали су да служе и оправдана, умерена у будућност која обећава, никада довољна нити права мера за све оне који доприносе мало да се градом који је општина општина прошла. у свет. - Новац смо користили за инструменте, да купујемо оно најпотребније и да маму ослободимо тог дела трошка. Трудићемо се да је пустимо да живи и повратимо тако што ћемо остварењем својих поново теализовати њену највећу жељу да нас види срећне и задовољне - обежавају пуне младалачког заноса.И што су наступиле говориле су то. Сада им следи само надоградња и нови путеви успеха. Чека их њихова публикација да поново, као праве велике девојке, успешне уметности поново наступају у свом граду. - Око нас су сви нама драги људи, породица, најближа родбина, другови из детињства, пријатељи и комшије. Много је оних које не познајемо, али осећамо да нам и они шаљу подршку и радују се нашем успеху. Велика је част показати људима из своје средине да нису без разлога веровали у вас. Немамо прилике да често свирамо у свом граду и да им се на тај начин сматрамо што нам шаљу позитивну енергију и подржавају нас. Кад се тако нешто деси изузетно је леп осећај поклонити се са сцене и музиком им рећи хвала што су ту због вас.За Милицу највећи успех у досадашњој каријери представљају прва велика путовања.
- Имала сам среће да наступим са великим оркестром у скандинавским земљама. На наступима сам доживела Данску, Шведску и Финску као земљиште које одлази топлином, у којима се уметнички дар изузетно поштује. Изненада сам добила позив и отишла да свирам, све ми је било плаћено. Била сам сама, Милена није била са многим. После тога је уследио позив за наступ у Чикагу заједно. Било је фантастично, неописиво, чаробно у сваком погледу - прича Милица, нема дилеме. Допуњује Милена.- Први пут у Америци и онда схватите зашто смо толико година одрицали свега, затворене у једној просторији вежбале, остављале иза себе све изазове из спољашњег света. Кад се нађеш у ситуацији као ми у Чикагу, схватиш чему толико одрицања и да је то награда за сав труд и мучење током школовања. Америка је феноменална.Милица каже за сестру близину, њену другу половину, да је смирена када је она напета и агресивна пред наступ. То јој много помаже да се сабере и концентрише пред излаз на сцену. Понекад је обрнута ситуација, измене улоге па Милена у загрљају сестре наде утеху. Углавном се у свему допуњују.- Све радимо заједно, када се Милена определила за други инструмент тешко ми је пало, али сам временом схватила да је то њен избор и да има права на то ако може боље да се покаже на виоли. Схватила сам да ипак можемо да наступимо заједно - каже Милица, док Милена оправдава своје дистанцирање од виолине потребом да пронађе себе.- Прешла сам да видим себе у другој улози, сматрам да виола боља и на прави начин осликава мене и мој карактер. Кроз музику, без једне речи, користим сваку прилику да покажем да сам то ја.Иако су им се путеви тада наизглед померили ка правцима који их воде на различитим странама света већ на концерту пред својима показали су се да се различитости привлаче. Концерт су девојке завршиле заједничким наступањем - композицијом за виолину и виолу коју су саме прилагодиле за извођење.- Случајно смо дошли на идеју да направимо тако нешто испоставило се да се ова ствар многа. Гледала је Милена један филм, фасцинирала је музика коју изводи симфонијски оркестар, а трагове фасцинације пренела у наше музичко дело. Рекла је тада да би много волела да ову ствар свирамо заједно на два инструмента. Није ми било јасно како мисли да цео симфонијски оркестар првебаци на наша два мала инструмента, седеле смо данима и смишљале како да то изведемо. Цео летњи распуст смо писали и исправљале, кад смо завршиле и помислиле да је то што смо направили добро и да мора неко да чује, свирале смо нашем највернијем критичару - мами. Кад се она расплакала од среће схватиле смо да је ово ипак мамина композиција. Написана због ње и да све што радимо радимо због ње – објаснила је тада како је настало њихово прво ауторско дело старија близнакиња Милица, или можда који минут млађа Милена. Све једно је. Ионако све раде заједно о допуњују једну другу успесима и инспирацијама. Подршка су и подстрек једној другој да наставе и као орасле,офоирмљене уметности којима тек следе искуства и препреке које ће савлађивати заједно и одвојено... Успех би био и то што су биле одређене да се похађају и заврши Школа за музичке таленте у деци, односно примере. који имају сличне жеље. Њихов даље је пут потврдио да се понекад остварују смови и када се сања отворених очију.БИОГРАФИЈА ПУНА НАГРАДАМилица и Милена Стојиљковић, сестре година близине, дана 20. јуна 2010. године. да свирају виолину у Школи за музичке таленте у Ћуприји, у класи професора Драгутина Младеновића. Од почетка школовања почиње да наступају на концертима школе: у Галерији Коларчеве дужности, на Факултету музичке уметности у Београду, Галерији САНУ, Народном позоришту. оркестром Норден наступала је са диригентном Густавом Дудамелом по скандинавским земљама. У Монте Карлу свирала је пред 800 људи, међу којима су били чланови краљевске породице Монака. виолу почиње да свира 2012. године. Са школским оркестром наступила је 2016. године на затварању Бемуса са солистима Романом и Миленом Симовић. Освојила је многобројне награде на републичким и међународним такмичењима. . Школовање су, после Србије, наставили у Немачкој, у Хамбургу, код Кристофа Шикеданца. Година 2023. Милица постаје професор у "Мусиксцхуле Крол". Сличну биографију бележи њено друго ја – сестра Милена, чије је изражајно средство виола.ШКОЛА ЗА ТАЛЕНТЕШкола за музичке таленте у Ћуприји јединствена је у земљи. Током десетогодишњег школовања чланови ове велике музичке породице живе у условима међународног смештаја и савлађују интензивни програм музичке и општеобразовне наставе. По сличном концепту раде само још две педагошке установе на свету: Централна музичка школа у Москви и Школа "Јехуди Мењухин" у Лондону. Школу тренутно похађа 80 ученика из различитих градова Србије и региона. Школа је гудачког смера, повезана стручним сарадњом са Факултетом музичких уметности у Београду. Постоји већ 50 година. Позната је по својим резултатима и прослављеним бившим ученицима. Изнедрила је преко 200 ђака, младих музичара, који су своје школовање наставили на факултетима у земљи и иностранству. Школа за музичке таленте поред своје образовно-васпитне улоге има веома богату концертну делатност широм наше земље и у иностранству. Такође, ученици школе освајају бројне награде на различитим такмичењима у земљи и свету.са седам година почињу да свирају виолину у Школи за музичке таленте у Ћуприји, у класи професора Драгутина Младеновића. Од почетка школовања почиње да наступају на концертима школе: у Галерији Коларчеве дужности, на Факултету музичке уметности у Београду, Галерији САНУ, Народном позоришту. оркестром Норден наступала је са диригентном Густавом Дудамелом по скандинавским земљама. У Монте Карлу свирала је пред 800 људи, међу којима су били чланови краљевске породице Монака. виолу почиње да свира 2012. године. Са школским оркестром наступила је 2016. године на затварању Бемуса са солистима Романом и Миленом Симовић. Освојила је многобројне награде на републичким и међународним такмичењима. . Школовање су, после Србије, наставили у Немачкој, у Хамбургу, код Кристофа Шикеданца. Година 2023. Милица постаје професор у "Мусиксцхуле Крол". Сличну биографију бележи њено друго ја – сестра Милена, чије је изражајно средство виола.ШКОЛА ЗА ТАЛЕНТЕШкола за музичке таленте у Ћуприји јединствена је у земљи. Током десетогодишњег школовања чланови ове велике музичке породице живе у условима међународног смештаја и савлађују интензивни програм музичке и општеобразовне наставе. По сличном концепту раде само још две педагошке установе на свету: Централна музичка школа у Москви и Школа "Јехуди Мењухин" у Лондону. Школу тренутно похађа 80 ученика из различитих градова Србије и региона. Школа је гудачког смера, повезана стручним сарадњом са Факултетом музичких уметности у Београду. Постоји већ 50 година. Позната је по својим резултатима и прослављеним бившим ученицима. Изнедрила је преко 200 ђака, младих музичара, који су своје школовање наставили на факултетима у земљи и иностранству. Школа за музичке таленте поред своје образовно-васпитне улоге има веома богату концертну делатност широм наше земље и у иностранству. Такође, ученици школе освајају бројне награде на различитим такмичењима у земљи и свету.са седам година почињу да свирају виолину у Школи за музичке таленте у Ћуприји, у класи професора Драгутина Младеновића. Од почетка школовања почиње да наступају на концертима школе: у Галерији Коларчеве дужности, на Факултету музичке уметности у Београду, Галерији САНУ, Народном позоришту. оркестром Норден наступала је са диригентном Густавом Дудамелом по скандинавским земљама. У Монте Карлу свирала је пред 800 људи, међу којима су били чланови краљевске породице Монака. виолу почиње да свира 2012. године. Са школским оркестром наступила је 2016. године на затварању Бемуса са солистима Романом и Миленом Симовић. Освојила је многобројне награде на републичким и међународним такмичењима. . Школовање су, после Србије, наставили у Немачкој, у Хамбургу, код Кристофа Шикеданца. Година 2023. Милица постаје професор у "Мусиксцхуле Крол". Сличну биографију бележи њено друго ја – сестра Милена, чије је изражајно средство виола.ШКОЛА ЗА ТАЛЕНТЕШкола за музичке таленте у Ћуприји јединствена је у земљи. Током десетогодишњег школовања чланови ове велике музичке породице живе у условима међународног смештаја и савлађују интензивни програм музичке и општеобразовне наставе. По сличном концепту раде само још две педагошке установе на свету: Централна музичка школа у Москви и Школа "Јехуди Мењухин" у Лондону. Школу тренутно похађа 80 ученика из различитих градова Србије и региона. Школа је гудачког смера, повезана стручним сарадњом са Факултетом музичких уметности у Београду. Постоји већ 50 година. Позната је по својим резултатима и прослављеним бившим ученицима. Изнедрила је преко 200 ђака, младих музичара, који су своје школовање наставили на факултетима у земљи и иностранству. Школа за музичке таленте поред своје образовно-васпитне улоге има веома богату концертну делатност широм наше земље и у иностранству. Такође, ученици школе освајају бројне награде на различитим такмичењима у земљи и свету.Освојила је многобројне награде на републичким и међународним такмичењима. . Школовање су, после Србије, наставили у Немачкој, у Хамбургу, код Кристофа Шикеданца. Година 2023. Милица постаје професор у "Мусиксцхуле Крол". Сличну биографију бележи њено друго ја – сестра Милена, чије је изражајно средство виола.ШКОЛА ЗА ТАЛЕНТЕШкола за музичке таленте у Ћуприји јединствена је у земљи. Током десетогодишњег школовања чланови ове велике музичке породице живе у условима међународног смештаја и савлађују интензивни програм музичке и општеобразовне наставе. По сличном концепту раде само још две педагошке установе на свету: Централна музичка школа у Москви и Школа "Јехуди Мењухин" у Лондону. Школу тренутно похађа 80 ученика из различитих градова Србије и региона. Школа је гудачког смера, повезана стручним сарадњом са Факултетом музичких уметности у Београду. Постоји већ 50 година. Позната је по својим резултатима и прослављеним бившим ученицима. Изнедрила је преко 200 ђака, младих музичара, који су своје школовање наставили на факултетима у земљи и иностранству. Школа за музичке таленте поред своје образовно-васпитне улоге има веома богату концертну делатност широм наше земље и у иностранству. Такође, ученици школе освајају бројне награде на различитим такмичењима у земљи и свету.Освојила је многобројне награде на републичким и међународним такмичењима. . Школовање су, после Србије, наставили у Немачкој, у Хамбургу, код Кристофа Шикеданца. Година 2023. Милица постаје професор у "Мусиксцхуле Крол". Сличну биографију бележи њено друго ја – сестра Милена, чије је изражајно средство виола.ШКОЛА ЗА ТАЛЕНТЕШкола за музичке таленте у Ћуприји јединствена је у земљи. Током десетогодишњег школовања чланови ове велике музичке породице живе у условима међународног смештаја и савлађују интензивни програм музичке и општеобразовне наставе. По сличном концепту раде само још две педагошке установе на свету: Централна музичка школа у Москви и Школа "Јехуди Мењухин" у Лондону. Школу тренутно похађа 80 ученика из различитих градова Србије и региона. Школа је гудачког смера, повезана стручним сарадњом са Факултетом музичких уметности у Београду. Постоји већ 50 година. Позната је по својим резултатима и прослављеним бившим ученицима. Изнедрила је преко 200 ђака, младих музичара, који су своје школовање наставили на факултетима у земљи и иностранству. Школа за музичке таленте поред своје образовно-васпитне улоге има веома богату концертну делатност широм наше земље и у иностранству. Такође, ученици школе освајају бројне награде на различитим такмичењима у земљи и свету.
