Почетна

Нови пројекат УГ „Свет речи“ усмерен је на оснаживање девојака против родних стереотипа

Менторке о значају пројекта

Пројекат „Снажно да животу! Оснажене девојке у борби против родних стереотипа“, реализује УГ „Свет речи“ уз подршку НВО Реконструкција Женски фонд, са девојкама средњих школа из Велике Плане, Смедеревске Паланке, Крагујевца, Кучева, Алексинца и Великог Градишта. Тренинг је одржан 24. новембра у Великој Плани. Средњошколке су о родним разликама потребне информације добиле од психолошкиње Смиље Синђелић, тренерице на пројекту.

Професорке средњих школа чије су ученице део тимова који ће у својим срединама ширити идеју о родном оснаживању, на пројектима у улози ментора, сматрају да су овакве едукације које девојкама омогућавају да се у периоду одрастања сусретну са основним појмовима родне (не)једнакости веома важни за њихову еманципацију и подизање свести и жеље да се боре против стереотипа.
Сања Павловић, психолошкиња у ЕУШ „Вук Караџић“ у Великој Плани, напомиње да је пројекат врло значајан за нову групу девојка зато што их едукација оснажује да препознају насиље у партнерским односима и учи како да без предрасуда посматрају свет око себе.
- Приметили смо да је занимљиво девојкама када раде на радионицама овакве теме. Увек науче нешто ново, савладавају јавни наступ, оснажују се да критички мисле и изражавају своје ставове. Радионичарски рад је другачији, занимљив је зато што учеснице пројекта преносе стечено знање својим вршњакињама, ја учествујем само као ментор. Координирам, помажем и усмеравам, више оне саме раде и труде се да оснаже своје другарице. Разговарају о темама које су разрађивале на обуци, оспособљавају се да препознају насиље у партнерским односима, труде се да се оснаже у својој улози жене у друштву – каже Сања преносећи утиске са најновије едукације својих ученица.
- Неке девојке које су већ биле на обуци су завршиле своје ангажовање, пренеле искуства и знања на вршњакиње и завршиле свој део обавеза. Девојке које су тек дошле пожелеле су да исто то раде, да се оснаже, упознају са појмовима рода и пола, да сазнају више о родно заснованом насиљу и разликама међу младићима и девојкама. Од претходно обучених девојака добиле су смернице како се ради на радионицама, упознате су са тематиком, присуствовале су радионицама и саме су пожелеле да више сазнају о овој теми – истиче професорка психологије спремност својих ученица да раде на новом пројекту који оснажује девојке и учи их како да се изборе са предрасудама и стереотипима у друштву и свом окружењу.
- На грађанском васпитању и социологији се ради мало више о овим темама, оне на оваквим едукацијама имају прилике да сазнају нешто раније о материји коју ће обрађивати на часу, што је добро за њих и све нас који бринемо о њиховом одрастању и образовању. Дотичу се корисних ствари које их прате кроз живот – уче о репродуктивном здрављу, предочавају им се могуће реакције узроковане прекидом везе, уче да препознају насилно понашање партнера, оспособљавају се да лакше и брже прекину контакте са партнером ако не иде забављање нормалним токовима, да потраже помоћ старијих или стурњака који ће их упутити шта да раде и како да се понашају у оваквим ситуацијама. Углавном, оваква предавања држимо првој и другој години и оне на време науче да препознају насиље и да благовремено реагују. Учимо их да се оснаже да нешто предузму – наводи предности обука на пројектима менторка тима Економско угоститељске школе из Велике Плане.
- Имали смо ситуације када су се наше девојке удале и затруднеле у трећој години, тако да адолесценткиње на овај начин, едукацијама и оснаживањем, спречавамо да младе постану мајке. Сазнале су на овој обуци да средњошколци из једне крагујевачке школе имају дете и да се суочавају са разним реакцијама наставника који им предају. Њихови родитељи подржавају везу до те мере да се доноси беба на дојење у школу. Ми нисмо имали такве случајеве, наше две ученице су се одлучиле за брак. Циљ је овог пројекта да девојке науче да препознају насиље у партнерским односима, да ојачају и супротставе се свим облицима насилног понашања, да поставе границе у односу са партнером, члановима породице, заузму свој став и боре се за своје место у кући и друштву. Сврха ових обука је да оне науче да презентују пред групом људи своја искуства, мишљење и ставове. Вежбају комуникационе вештине што ће им бити корисно за цео живот – закључује Сања спремна да помогне свом тиму вршњачких едукаторки да што боље реализују радионице и кроз остале активности пренесу вршњакињама стечена знања на обуци.
Истим ентузијазмом подржава своје ученице Данијела Николић, педагог у Паланачкој гимназији, наставница грађанског васпитања.
- Предметом грађанског васпитања обухваћена је ова тема и приметили смо да девојке имају значајно предзнање о родним разликама. Пре три године тотало је промењен наставни план и програм за грађанско васпитање, он сада функционише по систему модула, тако да девојке добијају истраживачке задатке везане за одређене области друштвеног живота. Родно засновано насиље се налази у оквиру теме безбедност младих. Оне могу да бирају тему по жељи и својим склоностима и углавном је саме обрађују по принципу истраживачких задатака. Док је био стари план и програм грађанског васпитања ова тема је била просто сама за себе, обрађивала се по принципу овог радионичарског рада. Данас није тако, а видим на овом семинару да све девојке имају солидно предзнање, ако се пак не ради о правом знању, онда су у питању ставови довољно чврсти за њихов узраст, засновани на неком истраживању и познавању теме којом се овде баве – каже професорка Николић, наводећи запажања да девојке у великој мери саме долазе до сазнања за ствари, појмове и теме које их интерњсују.
- Вероватно са друштвених мрежа и са интернета највише сазнају о свему што их интересује. Читав глобални процес везан за опше теме негде им се појављује, занимају их такве опште ствари, упијају информације из туђих искустава, колико се могло приметити истражују више него што смо могли да претпоставимо. Процес промена је дуг, то важи за све појаве у нашем друштву - промене дуго трају и иду полако. Креће се од сазнања нечега што их интересује, следи охрабривање да се о томе говори, па тек иде деловање кроз неки активизам. Из активизма нешто конкретније би требало временом да произађе, да се створе предуслови у нашем друштву да би се дошло до неке веће промене – предочава пут деловања девојака оснажених да се боре против родних стереотипа.
- Кад говоримо о једнакости полова мислим би требало укључити младиће, видети њихове ставове и упознати се са њиховим гледиштима. Ако је циљ ових едукација изједначавање полова, онда свакако треба дати место у овој равноправној борби и њима. Мислим да се промене дешавају код младића у смислу неког поштовања и давања на значају тој равноправности, мењају ставове и усклађују се са савременим токовима, имају веће разумевање за потребе жена, сходно томе мењају и понашање. Назире се неко зелено светло које сигнализира одобравање промена по питању родне једнакости и могућих промена у том смеру. Општи циљ пројекта је оснаживање девојака у борби за родну равноиправност, делегирање теме као важне за друштво и заједницу, преношење знања прво у школама, кроз едукације, касније и у односима у породици, на послу и другим сегментима друштва – истиче професорка грађанског васпитања значај обуке младих и потврђује да су промене видљиве, али још увек недовољне због чега је смисао оваквих пројеката оснаживање девојака да се боре за своје место у друштву.
- Мени изгледа да је све мања разлика међу половима. Можда је пре пет - шест и више година, према искуству рада са децом, разлика била приметна, девојчице са села нису тако нешто препознавале нити су о томе слободно говориле, или су пак на неком другом нивоу говориле о равноправбности у смислу шта је код њих неравноправно у местима где живе. Сада су разлике мање уочљиве, девојке се оснажују и усуђују да мисле својом главом, друштвене мреже на исти начин и у исто време допиру до свих, па је могуће на туђем искуству учити шта је добро а шта не, шта је прихватљиво и шта није у складу са важећим моралним и друштвеним нормама.
Менторка тима из Великог Градишта, Биљана Јовановић, професорка немачког у Средњој школи „Милоје Васић“ сматра да је за девојке из свих средина, посебно из руралних крајева општина из којих долазе, значајно да чују искуства других учесница.
- Добро је на оваквим скуповима, у размени искустава, да девојке прошире видике, да нешто више чују о овој теми зато што већина није у значајној мери упућена колико је неравноправан однос међу половима штетан за напредак друштва и заједнице у целини. Род, пол, родна равноправност - оне нешто знају, али евидентно је да им није била превасходно важна ова тема у досадашњем животу да би о њој размишљале и размењивале искуства са вршњацима. Не радимо толико у школи о родним стереотипима, не подстичемо њихово оснаживање да се боре за равноправност полова, зато је важно да се на оваквим едукацијама оснаже за будућност, да вежбају јавни настип и да слободно износе своје ставове и мишљења, зашта иначе немају довољно прилика. Примећујемо са великим задовољством да су прилично свесне значаја теме иако се о овим стварима не говори на часовима. Читају на интернету, интересује их модерна психологија, уче из њима доступних књига, прате догађања у свету и око себе. Изненадила сам се колико су девојке које учествују на овом семинару разборите и колико су упућене о овим темама. Не дају на себе, прилично сам задовољна какве су младе жене данас – каже професорка Биљана Јовановић и додаје да би едукацију требало проширити на родитеље.
- Све креће од породице, родитељи обликују децу која после основне школе долазе код нас, где их ми усмеравамо. Требало би још више и целисходније да се укључе у процес њиховог одрастања. О овим темама ми у школи можемо да говоримо по нешто на часовима разредне наставе и грађанског васпитања. Млади траже више, потребна су им додатна објашњења и путокази како би требало схватити родно засноване разлике међу половима. Све више примећујемо код нових генерација знатижељу и потребу да се о неким стварима изван наставног програма говори без ограничења. Младићи сматрају да је дискриминација управо то што на обуку одлазе само девојке и да су они искључени из процеса оснаживања које је и њима потребно да би се смањиле постојеће разлике између њих и девојака. Девојке пак кажу да се младићи мењају после ових едукација и да позитивно делују на њих искуства другарица. Пажљивији су, пристојни, колегијални и емпатични.