Доживети стоту

СВИ У ПОЗОРИШТЕ!

Почињу 46. Масукини позоришни дани. Изабрали смо за Вас најбоље са професионалних и аматерских позоришних сцена Србије. Са Вама од 23. новембра до 11. децембра. 

Доживети стоту

Они су креирали позоришни укус публике и дали допринос да се о Позоришту „Масука“ чује ван граница Србије

Прве представе од самог оснивања Позоришног друштва „В. Масука“ режирали су глумци, потом учитељи и студенти и напредна омладина, а у поратном периоду, касних четрдесетих и почетком педесетих година, Милош Лукић, предратни учитељ и наставник, у послератним годинама секретар за културу при Среском народном одбору, касније председник Савета за просвету и културу, па директор школе ученика у привреди. Његов пут су следили, најпре Младен Вељковић Дене и Леополд Сучић, па Вита Стефановић, глумци Влада Ђурић и Властимир Михајловић, глумац и редитељ из Смедеревске Паланке Александар Митровић, наши глумци Влада Тасић, Јова Илић, Срба Милошевић, Ђокица Миљковић, Драган Николић, професионални редитељи Миодраг Милановић Мага, Лука Кецман, Томислав Кнежевић, Анђелка Николић, Милош Јагодић, Дејан Цицмиловић...

Доживети стоту

Портрет глумца, редитеља, хумористе и сатиричара –Ђокица Миљковић је више него мало од свега набројаног

Усуд се са њим нашалио, а он се за узврат шали са свима, највише на свој, али када се околности наместе тако да у њему проради хумориста, падају шале и на туђ рачун. Ђокица Миљковић је рођен, гле чуда, баш 29. фебруара, на преступну годину па да би прославио диван дан поново мора да чека четворогодишњи посланички мандат или нову олимпијаду. Колико је то добро зависи од тога како се ствар посматра – са шаљиве или практичне стране. Добро је што је тек недавно бројећи рођендане напунио 18. годину и стекао право да се опунолети. Лоше је што је морао два дана за редом, сваке године, просте, не и преступне, да части пиће за рођендан – 28. фебруара или 1. марта, како коме одговара и како ко пожели да му честита имендан. Кад смо код имена, целог живота Миљковић носи име које приличи детету коме се и у 18 години тепа Ђокице.

- Живот се са мном добро нашалио - каже Ђокица самокритично без и мало самосажаљења зато што није „као сав нормалан свет“. 

Доживети стоту

Поникли су на сцени Позоришта „Масука“ а за животни позив изабрали су уметност, они су редитељи, позоришни, телевизијски и филмски глумци

За девет и по деценија постојања Позориште „Масука“ је изнедрило знамените професионале позоришне раднике, глумце, редитеље, костимографе, мајсторе светла који су искорачили из аматеризма и постали познати широј јавности, створили незаборавне ликове, креирали укус публике и ишколовали нове генерације љубитеља сценског покрета које препознају врдности позоришне уметности. Подједнако успешно негује се у овом храму културе Дечија и Омладинска сцена чији мали и велики глумци иду стазама својих претходника на фестивале по награде и аплаузе на отвореној сцени. Некима од њих се посрећило да остваре своје снове и постану познати.

Доживети стоту

Портрет Лепе Станковић

Кад глума постане нешто више од забаве и прерасте у позорницу за игру деце са сметњама у развоју, позоришна уметност се преобраћа у час етике

Нису само награде и признања разлог због чега се воле светла позорнице. Није ни игра и пресвлачење костима из различитих епоха најважнија у чаробном свету театра. Кад позориште и глума постану начин изражавања емоција деце са сметњама у развоју, достиже се врхунац уметничког домета посматран са хуманог аспекта одабира естетске форме којом се допире до било ког бића. Рад Лепосаве Станковић, некадашње глумице Позоришта „Масука“, дефектолога по професији, показује управо ту страну позоришне уметности. Радећи са људима у Удружењу за помоћ особама са сметњама у развоју, „Живимо заједно“, у београдској општини Стари град, у сарадњи са младим глумцима београдских позоришта, средином прошле деценије успела је да помери границе у раду са децом којој је посветила читав радни век.

Доживети стоту

Они су били део стогодишње прошлости Позоришта „Масука“

Дуга је листа глумаца који су својим наступима у представама исписали историју једног од најстаријих и најутицајних аматерских позоришта у Србији. Одавно су изван сцене, пре много времена или недавно отишли у вечност, неки од њих заборављени иако су значајан део себе уградили у позоришни живот поморавске вароши на далеко познате по култури и уметничкој манифестацији у којој се одавнина, непун један век, одвија жива комуникација између публике и глумаца. Присећајући се њихових имена и улога у којима су се појављивали пред публиком захвалићемо им се овим путем за допринос развоју културе Велике Плане. Азбучним редом то би изгледало овако: