субота 19. октобар 2019.

Удружење грађана „Свет речи“ реализује у сарадњи са сродним оргнаизацијама невладиног сектора бивших југословенских репупублика регионални пројекат  под називом „Млади Србије , Босне и Херцеговине и Македоније као промотери мира и помирења“. Пројекат траје од новембра ове до маја 2020. и има за циљ подизање свести младих овог дела Балкана од 16 до 25 година о важности толеранције, једнакости и поштовања различитости у односу на друге нације. Радећи на овом пројекту учесници радионица и других пратећих програма биће мотивисани да покрену креативне активности у својим срединама за боље разумевање људских права и више сазнају о мултикултуралности регије у којој живе. Сва стечена искуства и сазнања пренеће на радионицама и перформансима у школским и уличним акцијама у градовима и срединама у којима живи како би се региону проследила порука мира и упутио позив за успостављање контаката и блиских сусрета са младима из других средина. 

О иновативним методама проф. др Ненада Игњатовића зна се у научним круговима света, али и међу пацијентима који очекују спас од његових проналазака у области биоижењерства људског ткива којима се лече обољења костију. Светски признат научник рођен је (1967) и одрастао у Великој Плани. Дубоки корени га везују за место у коме је провео детињство и младост због чега је једну од многобројних награда, светских и домаћих признања, коју је добио у својој општини, окарактерисао као признање које испуњава душу. 

Селимир Јовановић Селе (1926 – 2010), први школовани вајар из смедеревског региона рођен је 1926. године у Крњеву, где је завршио четвороразредну основну школу. Гимназију је похађао у Смедереву и од тог период његов живот је везан већим делом за смедеревски срез него за родни крај. Са тек навршених 18 година Селе је заједно са својим вршњацима мобилисан у Народно ослободичаку војску и послат у борбу против четника. У сећањима Смедереваца био је и остао њихов човек, гласовити уметник чије је стваралаштво тематски разноврсно, од трансценденталног до чулног, лирски моделовано у камену, глини, челику, бронзи, у мањој мери и дрвету. 

Хумориста, сатиричар, афористичар и писац кратких прича и песама, Радојица Бецић (1927 – 2017), лечио се смехом и хумором целог живота. Ко зна, можда је због таквог приступа животу поживео  дугих 90 година и иза себе оставио на стотине афоризама, још више сатиричних прича и пошалица којима је друге засмејавао и убеђивао их да су мелем за душу, лек за сваку рану, посебно ону коју ти други нанесу као неправду, или те одбаце као љутог политичког противника, неистомишљеника и непријатеља народа кога ти више волих сам, него они заједно. 

„Да нема преводилаца живели бисмо слепи, глуви и мутави“, рекао је једном приликом Бранимир Живојиновић и својим делом и обимним стваралаштвом у потпуности потврдио истинитост реченице која га је пратила кроз живот.

У већ поменутим изворима, завичајним хроникама, историјским књигама, архивској грађи пожаревачке и смедеревске нахије, наилазимо на податке о још једном храбром Карађорђевом устанику, Марку Кривокући, родом из Марковца. У описима борбе Петра Добрњца и Стевана Синђелића, на Јасењару у Ресави, помиње се један од браће Кривокућа, Марко, док за другог брата Стојка, има у другим белешкама писаног трага. Милан Ђ. Милићевић у „Поменику“ наводи конкретан Марков учинак у борбама и значај његовог јунаштва за устанике и народ овог краја.