Пороци нових генерација - МЛАДИ И АЛКОХОЛИЗАМ
Психолошкиња Ксенија Јанковић о утицају алкохола на недовољно развијен ментални склоп младих
Претерана и честа употреба алкохола оставља озбиљне последице на психичко и физичко здравље младих. Алкохол изазавива раздражљивост, нервозу, промену расположења, појачава тугу и безвољности.Пијење алкохола код младих не мора увек да резултира зависношћу. Зависност долази најчешче тек после десетак година прекомерног и учесталог пијења. Због тога је важно да се на алкохолизам код младих благовремено реагује како би малолетним лицима помогли да реше своје проблеме.
Младе људе треба охрабривати и подржавати да упражњавају активности у којима ће бити више атрактивних и корисних садржаја који ће задовољити њихову знатижељу, интересе и развојне потребе. Ако им омогућимо и помогнемо да сами доносе правилне одлуке и изборе, брже ће одрасти и постати одговорни људи.
Алкохолисање младих се у последње време најчешће одвија по такмичарском типу - ко може више да издржи. На велику бригу друштва, родитеља и читаве заједнице учестала је појава комбиновања више врста алкохолних пића или мешања алкохола и других психоактивних супстанци, чему би требало да се поставе на пут.
Пројектом „Пороци нових генерација“ скрећемо пажњу јавности на растућу појаву алкохолизма међу младима у намери да садашње и нове генерације адолесцената благовремено упозоримо на последице које собом носи порочно понашање. Пројекат је подржла Градска управа Града Крагујевца на Конкурсу за медије. Овим серијалом текстова на нашем порталу ПЛАНАМЕДИА истовремено скрећемо пажњу јавности да је неопходна подршка целокупног друштва, брига институција, породице и појединаца како би се млади и родитељи едуковали о последицама по здравље које се манифестују као бурне промене у организму и души због пијанства.
Претерана и честа употреба алкохола изазива озбиљне последице на психичко и физичко здравље младих. Млада особа која има проблем са алкохолом често може бити раздражљива, нервозна, склона необјашњивим променама расположења, тузи и безвољи. Прекомерно пијење алкохола често је повезано са агресивним и насилничким понашањем, упуштањем у ризичне сексуалне односе, склоностима ка разним криминалним радњама као што су крађе, туче, убиства. Алкохол је такође чест узрок страдања младих у саобраћајним незгодама. Са друге стране, вишегодишње прекомерно конзумирање алкохола може да створи значајна оштећења организма. Најчешће се јављају оштећења јетре, желуца, панкреаса, срца и крвних судова као и оштећења нервног система.
Ксенија Јанковић, психолошкиња из Кучева, проблем алкохолизма види као појаву која утиче на ментално и физичко здравље младих чији је мозак недовољно развијен, неспособан да се бори против штетног утицаја малигана на целокупан нервни систем и осталих органа – јетре, панкреаса, срца, желудца, крвних судова...
- Алкохолизам је традиционално заступљен у нашој култури зато што без алкохола нема весеља нити било ког већег окупљања наших људи. Уврежено мишљење, да је чашица ракије на почетку дана добра за добар дан и добро здравље, коси се са савременим дефиницијама по којима свакодневно узимање алкохола се сматра алкохолизмом. Наши млади људи нису тога свесни и мислим да је веома раширено конзумирање алкохола код нових генерација. Не могу поуздано да тврдим од ког узраста почиње блиска веза са пићима, али од основношколског сигурно. На жалост, мислим да се то не креће само у друштву вршњака, вероватно знатно раније, на основу узора у породици надовезујући се на оно свима познато да је алкохол код нас традиционално присутан у свакој кући - каже да се Ксенија, тражећи одговор на питање како да се заустави растући тренд алкохолизма међу младима.
- Како стати томе на пут, вероватно постоји начин, могуће је претпоставити да је едукација, не само младих него и свих грађана Србије, једно од одговарајућих решења. Код нас се свуда даје на значају алкохолу, отворено се промовише, у нашим серијама и филмовима веома је присутан, прате га непристојне речи којима се осваја публика. Због популаризације и свеприсутности у друштву мислим да млади налазе узоре са више страна, не само у породици, него и кроз медије и традиционалне обичаје који се и даље одржавају. Вероватно смо због тога као народ и припадници ове заједнице која не одустаје од традиције прилично толерантни на одређену количину алкохола. Сада не говорим о пијенству и оном ноторном алкохолизму, када постаје евидентно да је потребна помоћ особи која пије, али ово повремено пијење код младих је веома присутно и мислим да би требало на томе значано порадити - анализира психолошкиња Ксенија Јанковић стање у друштву чији чланови олако гледају на проблем алкохолисања младих.
- Можда нам је помало чудно што данас пију и девојке – жене, јер су раније мушкарци били ти који пију и мушко дете са њима. Некада је као карактеристика мушкости изричито право на уживање у пићу било загарантовано мушкарцима, с обзиором на то да се залажемо за неку родну равноправност, изгледа да су девојке схватиле да треба да буду и у томе равноправне са њима. Ми радимо у само једној смени, мислим да би било поражавајуће да се са алкохолом сусретнемо на почетку дана у самој школи, али оно што нам се дешавало је да смо налазили бочице од жестоких пића у тоалетима. Премотавали смо снимке на камери, некада смо успевали да пронађемо, некада нисмо, онда смо поступали по процедурама. Имам утисак да су они мислили да ако пију на таквом месту да то није у школи и да се не рачуна, међутим врло се рачуна, без обзира да ли је у питању двориште, школска зграда, пракса и било који део установе – преноси искуства из своје школе професорка психологије и додаје.
- Све то спада под закон о основама система васпитања и образовања и давно установљено правило да је у школи алкохол забрањен. У том смсилу смо се суретали са алкохолом, али са пијанством ученика не, али када се разговара са њима сазнајемо да им алкохол није страна појава. Славило се па су попили, кажу да родитељи у тим ситуацијама дозвољавају, образлажу уверљиво да је нормално да се уз пиће обележавају успеси и пунолетства. Родитељи ни млади не долазе по савет зато што они и не схватају да је то проблем, не схватају да је то болест зависности, они мисле да то нема везе са снагом карактера, него да се у то постепено улази, а из свега тога тешко излази. Они на овом узрасту са својих 17 - 18 година не препознају учестало алкохолисање као могући проблем, склони су да кажу „имам право на свој живот“ или „живот је само један“.
Средина је толерантна – истиче Ксенија, позивајући одговорне у друштву да утичу на промену става читаве заједнице како би се значајно променио однос према алкохолу, посебно када су млади упитању. 
- Ми имамо законом прописане мере, да тако кажем, да испод 18 година не може нико да продаје ни да точи алкохол деци - зашто то нико не поштује, питање је за надлежне службе и инспекторе. Да се то поштује мислим да би се заиста смањила количина алкохола коју та деца уносе у себе. Сигурна сам у то. Ко њих пита, у нашим кафићима или дискотекама, колико имају година. Никад нико. Инспекције би требале да контролишу трговинске радње и угоститељске објекте, али то не чине, из којих разлога можемо само да претпостављамо. Нема друге, него да крену да кажњавају оне који крше закон. То је решење. Едукација читавог становништва,посебно за младе који се тек обликују у личности, јесте значајна ствар, али правне мере треба поштовати у законом уређеној држави. Родитељи - не верујем да подржавају њихово ризично понашање, али мислим да су помирени са том идејом "како други, тако и моје дете". У случају да се не повинују неким правилима групе биће изоловани, разлог је због кога не дижу глас и не уводе забране. Није могуће да не осете, да мирише на алкохол када им дете дође из града. Никада не смеју безгранично да им верују, да препуштају ствар случају и да мисле да ће се шетне навике саме од себе решити. Не могу да уопштавам ствари, има оних који пију више, неки мање, има и оних који не пију уопште. Да ли је то икаква мера више - мање, претпостављам да већина зна докле су им границе. Ако нису у стању да је сами поставе потребна им је помоћ и никако не би смели да одлажу сусрет са стручњацима који могу да помогну – закључује тему Ксенија Јанковић констатацијом да у надлежности школе није преузимање обавезе родитеља који су одговорни за васпитање своје деце.
- Пуно је тема о којима се у школи разговара, а мало је простора да се деца усмеравају ка правим животним вредностима, поштовању етичких норми и правила понашања која су општеприхватљива у друштву. То се на известан начин подразумева и препушта родитељима да воде бригу са децом о деци. Углавном се прича о томе на часовима одељенског старешине, мислим да грађанско обухвата неке друге теме, не и болести зависности. Организујемо нека предавања са циљем да се деци скрене пажња на стилове здравог живота. Долазили су нам представници полицијске станице са нагласком на вожњу у пијаном стању, из дома здравља су држали нека предавања и радионице. Пропагандне поруке „нека те на матуру вози мама“ још увек стоје у ходнику и „Алкохол 0%, забава 100% - могуће је, пробај“.
***
Пројекат „ПОРОЦИ НОВИХ ГЕНЕРАЦИЈА“ спроводи Издавачка кућа „КОФИП“ на порталу ПЛАНАМЕДИА, финансира Градска управа Града Крагујевца. Ставови изражени у овим публикацијама искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званичан став органа који финансира пројекат.