У седам партнерских школа Подунавља, Поморавља и Браничева завршен је пројекат „НАЈјаче против насиља“

„Последњих година сведоци смо очигледног и алармантног повећања насиља међу младима, како броја случајева, тако и тежих облика насилног понашања. Разлози леже у односима у породици, потенцирањем насиља на телевизији, у филмовима, видео-игрицама, сиромаштву. Чињеница је да је проблем ескалације насиља међу младима проблем који се тиче свих нас.“ – овај део текста одштампан на календару ненасиља за 2021. годину представља мото и основну идеју пројекта „НАЈјаче против насиља“ који је УГ „Свет речи“ уз подршку Министарства омладине и спорта  реализовало у протеклих шест месеци са седам партнерских средњих школа из Велике Плане, Смедеревске Паланке, Пожаревца, Великог Градишта, Кучева и Деспотовца.

„НАЈјаче против насиља“ из угла професора

На обуци вршњачких едукатора за борбу против насиља у средњим школама Кучева, Деспотовца, Пожаревца, Великог Градишта, Смедеревске Паланке и Велике Плане, млади из ових средина су стекли нове вештине и сазнања о методама борбе против насиља које могу примењивати у конфликтним ситуацијама. Нови пројекат „Света речи“ „НАЈјаче против насиља“  реализује се уз подршку Министарства омладине и спорта.  

Психолози о едукацији средњошколаца за борбу против насиља у оквиру пројекта “НАЈјаче против насиља“

Пројекат „НАЈјаче против насиља“ УГ „Свет речи“ реализује се у седам средњих школа Пожаревца, Кучева, Деспотовца, Великог Градишта, Смедеревске Паланке и Велике Плане. Због значаја и актуелности теме ово је један од низа пројеката „Света речи“ подржан од Министарства спорта и омладине, покренут са циљем да се јавности скрене пажња на горући проблем друштва који се може решавати једино удруженим снагама на свим нивоима. Обука за вршњачке едукаторе, будуће чланове школских тимова за борбу против насиља, одржана је почетком школске године у Великој Плани.

У Милошевцу, селу добрих и часних људи, у хранитељким породицама од пре рата до данас,  ране због тужног детињства без родитеља видали су малишани уз помоћ хранитеља који су их волели као сопствену децу.

Центар за породични смештај деце и усвајање у Милошевцу, некада „Рада Младеновић Ђулић Црна“ обележиће у рано пролеће 2021. године,  90 година постојања. Кроз установу је за скоро девет деценија, од оснивања до данас, прошло више од 5.500 деце без родитељског старања из целе ондашње Југославије и садашње Србије. Прве хранитељице биле су: Фрусина Пашић, Перка Здравковић, Смиља Петровић, Милица Лукић, Цвета Ђулић, Бранка Филиповић. Међу најстаријима, до недавно су биле скоро вршњакиње установе: Бранка Филиповић, Катарина Дешић и Љиљана Ђулић. Пре две године председник Србије, Александар Вучић, одликовао је установу Сретењским орденом првог степена, а Катарину Дешић и Брнку Филиповић златним медаљама за заслуге. Катарина је однеговала и на животни пут извела 18 штићеника, Бранка 40. Ова признања припадају целом селу за сво добро које су житељи несебично, скоро читав век, даривали деци без родитељског старања.

Развој читалачке културе у Великој Плани и околним селима у периоду отварања првих читаоница у Србији

Библиотекарство у Великој Плани настаје релативно касно, близу пет деценија после Београда и 20 година после првих читаоница и књижница у њеном непсредном окружењу. У Орашанском срезу су, пре плањанске, основане три читонице: у Марковцу (1872), Новом Селу (1874) и Сараорцим (1875). Податке о овим читаоницама наводи Гаврило Ковијанић, у књизи „Трагом читалаштва у Србији“ и Десанка Стаматовић „Читалаштво у Србији у 19. веку“, а још раније Леонтије Павловић у спису„Књига у смедеревском крају у 19. веку”.

Девет деценија Позоришта „Масука“ и живота грађана Велике Плане у складу са позоришном културом

Сањати да идеш у позориште значи да ће ти се остварити стара жеља. По древном тумачењу санописа и веровању у продужене мисли Срба кад утону у снове, закључује се колико важну улогу игра позориште у животима наших људи, посебно Плањана који су за девет деценија постојања аматерске установе културе створили култ позоришта и обавезу да живе у складу са позоришним календаром који им устројава културни живот условљен догађајима на даскама које живот значе. Деведесет и једну годину старо је позориште у Великој Плани. Скоро, па читав век рада што је довољно да се уврсти у познатије позоришне куће које успевају да истрају на овим просторима упркос променама које са собом носи доба кроз које пролази, у инат точку времена који меље све пред собом и духу модернизације која брише старо зарад престижа у складу са животом Стеријиних јунака.