Исправљен водени пут највеће српске реке оставио за собом богато станиште барским становницима

Срби имају три Мораве и више Моравица, безброј бара, још више мртваја и малих акумулационих језера.

Западна и Јужна Морава чине Велику Мораву, њене су саставнице и разлог њеног постојања. Као равничарска река, Морава је некада меандрирала и имала мноштво oкука и завоја. Некада давно, док је човек није укротио, стално је мењала правац кретања остављајући изван свог корита, са леве и десне стране свог тока, напуштена моравишта која су се претварала у мртваје, баре и ритове са специфичном и бујном флором и фауном.

Не заборављамо нашу историју, градимо бољу будућност!

Нека 16 дана активизма против насиља над женама траје 365/6 дана у години

Пре 20 година изменама Кривичног законика породично насиље је постало кривично дело. Ово је историјски датум вишевековне женске борбе коју данас настављамо, и прекретница у разумевању породичног насиља у друштву. Захваљујући овом закону, породично насиље више није било приватна ствар већ горући друштвени проблем. Жене које трпе насиље су од тада могле да очекују заштиту државе и друштва.

 Рача и Јасеница својим водотоком обогаћују минерални садржај вода Велике Мораве 

Минерални извири обогаћују водени ток Моравиних саставница, Западне и Јужне Мораве, док само три локалитета у Поморављу директно пуне лековитим водама највећу српску реку. Налазе се у јагодинском крају у пределу Јухора, друга два извора богата сумпоровитом водом део су слива дињег тока реке Раче и Јасенице.

За разлику од долина Западне и Јужне Мораве, целокупан ток Велике Мораве не обилује изворима минералне воде. Тако биолози и геолози анализирајући састав воде притока Мораве дуж њеног тока закључују да је великоморавска вода значајно сиромашнија од својих саставница и по броју извора и по врстама минералних вода. Лоцирана су три локалитета у Великом Поморављу са изворима минералних вода који мањим водотоковима и притокама пуне корито Велике Мораве. Први се налази у пределу Јухора, планина у централној Србији, која се налази између Велике Мораве на истоку и Левча на западу, Темнића на југу и Белице на северу. 

О скелама и сплавовима на Морави кроз поморавски крај

Кад са једне обале обавезе и потребе вуку на другу страну реке, ако нема моста у близини, за везу преко воде служиле су и још служе скеле. Шта су оне друго до тешке дереглије које спајају две обале, покретни мостови којима се путује тамо и овамо. Симбол су давно прошлих времена тамо где их одмењују мостови, сурова су стварност и туристичка атракција где још увек спајају две обале. Тако је Морава некад имала на стотине ових пловећих објеката, данас их има спорадично где служе и даље, али су стрепња, опасност и опомена.

За превоз преко река са јаким током у недостатку мостова користиле су се некада скеле. Њима су се превозила моторна возила и људи. Уколико су реке мирније биле су у употреби скеле са помоћним чамцем. Превоз је функционисао тако што је између обала била разапета сајла по којој је клизио котурач који држи скелу. Плаћала се скеларина некада у грошевима, у скорије време динарима по тарифи одређеној по габаритима товара и узрасту путника.

Отоке Велике Мораве у поморавском крају гасе се и постају баре и мртваје у које неодговорни грађани бацају смеће

Морава је инспирација многих писаца, песника, сликара па чак и вајара. Један од највернијих љубитеља реке која је симбол Србије је некадашњи наставник општетехничког, Плањанима познат као вајар, Миодраг С. Поповић.

У књизи објављеној 2006. године под насловом "Морава краљица српских река", Поповић, са пуно података, сакупљаних годинама у најразличитијим литературама, енциклопедијама и научним публикацијама, читаоце упознаје „са прошлошћу и развојем како „краљице српских река“ тако и са долином коју је она створила и кроз коју вековима тече“. Књига је писана без научних претензија са намером да прикаже веома садржајну и богату прошлост Поморавља.

Образовањем до равноправног света без насиља

Данас је 25. новембар Међународни дан борбе против насиља према женама. Само у току ове године до данашњег дана убијено је 25 жена и девојчица. Ми мушкарци, који нисмо такви, у солидарности са свим женама које трпе насиље гласно кажемо СТОП насиљу.

Фемицид је и у овој години настављен. Јавност је са правом често била узнемирена. Поготово је све узнемирило и шокирало убиство мале Петре. Држава и даље не препознаје насиље према женама као огроман друштвени проблем. Још увек није направљен систем за прикупљање информација о убијеним женама, већ то и даље раде колегинице из женских организација читајући медије и портале. Сва ова убиства су починили партнери, бивши партнери или супружници и томе се мора стати на пут.