Легенде о Копорину

Копорин, најзнаменијитији културно-историјски споменик јасеничког краја,  задужбина је деспота Стефана Лазаревића, по мајци кнегињи Милици изданак је лозе Немањића, а по оцу кнезу Лазару, наследник Хребељановића. Народна и манастирска предања, због ктиторске слике на западном зиду цркве манастирског здања, вољеног деспота Стефана одредише за ктитора, а 1402. за годину оснивања светиње. Рушен и обнављан више пута, велико уздигнуће и препород доживео је 1880. године. Свете мошти Деспота отварају се два пута годишње 1. и 15. августа.

Најзначајнији споменик културе јасеничког краја

Има ли шта светије, светлије и значајније вернику и родољупцу од светих места за које народ вековима мисли да имају исцелитељску моћ. Таква моћна дејства на људе који посете Копорин има манастир са светом водом и земним остацима самог деспота Стефана, ктитора цркве у којој нероткиње налазе утеху, a болесни спокој.

На овој саобраћајници укрштали су се римски, византијски, отомански, балкансии и свачији интереси

Цариградски друм, као главна балканска уздужна комуникација на територији Србије и суседних балканских земаља, Бугарске, Грчке и Турске, била је столећима, све до увођења железнице, најфреквентнија саобраћајница за везу Европе са истоком. Овом трасом ишли су трговачки каравани, хорде освајача са истока, војне формације, крсташи, прекаљени борци моћних империјлистичких и вазалних држава, путописци, сватови са невестама које су из родитељских палата и раскошних дворова одлазиле у непознато, везане уговорним обавезама са надом да ће њихова брачна заједница донети дугогодишњи мир и спокој новим пријатељима, неретко љутим противницима.

Како сачувати и свету приказати националне вредности јасеничког краја

 У којој мери су доступне историјске материјалне и нематеријалне вредности јасеничког краја, посебно артефакти, предмети и објекти којима располаже општина Велика Плана, често је постављено питање на скуповима историчара, археолога, уметника, људи од културе овог краја.

О Великој Плани из наjстаријег доба српске историје

Милош Ивановић, доктор историјских наука, рођен у Великој Плани, део својих истраживања посветио је коренима својих предака настањених у јасеничком крају.  Као историчар бави се у највећој мери средњевековном прошлошћу, у том контексту неки радови односе се на прошлост Велике Плане када Плана није била позната под садашњим именом. Како је овај крај географски припадао Српској држави у том смислу дотиче се података који шире гледано, кроз Поморавље и Подунавље, представљају предмет историјског истраживања завичаја. 

Шта значи Плана и шта би све могло да значи име насеља чији трагови датирају из времена турских освајања

Нема поузданих историјских података о настанку насеља чије се име помиње тек у 17 веку. Због тога је тешко утврдити када је подигнуто и у ком потезу данашње територије општине Велика Плана су први становници кућили куће. По неким белешкама ране насеобине биле су везане за долину реке Мораве где су се лоцирали први житељи овог краја. Због честих поплава временом су су се иселили на безбеднији део територије око Гложе и Буковице.