За запис је најчешће биран храст са лепом крошњом, разгранат, здрав и моћан

Дрво као свето место које је имало функцију светилишта одвајкада је део традиције српског народа. Свако село је некада имало потребу да бар једно стабло моћног изгледа одреди за запис и окупљање око њега. На њему је био урезан крст или записан свети хришћански знак бојом отпорном на кишу и сунце па је такво стабло било предмет поштовања и обожавања. За запис је најчешће биран храст са лепом крошњом, разгранат, здрав и моћан. И место је посебно бирано као култно и заслужно да му сви мештани указују част и поштовање. Велика ливада, негде покрај пута, уз извор, на раскрсници важних путева, високо на брду, усамљено стабло које привлачи поглед из даљине. За разлику од околних села која су имала само по један или неколико записа, Велика Плана је имала чак 20. Литија је организована првог дана великог празника Троица и кретала је од Покајнице. У том походу људи су обилазили записе, заустављали се и вршили обреде. Један од записа је био на општинској ливади Врбица, у Бугарији, на Копоринској коси у Ливадама код Колске, освећени дуд на Игришту код Старе општине…

Старо Село - два века писмености

Основна школа у Старом Селу једна је од најстаријих на подручју некадашњег смедеревског округа. Пре ње су основане само четири школе: крњевачка 1779, смедеревска 1806, паланачка 1808, исте године, или нешто мало раније почела је по угледу на околна места да ради школа у Коларима. Темељи школе у Старом Аџибеговцу постављени су 1820. године и ове године обележава два века постојања.

Крњевачка школа, у порти цркве Св. Ђорђа, једна је од првих образовних установa у Србији, претача лицеја, једна од малобројних с краја 18. века у којима се ширила писменост

У порти цркве брвнаре у Крњеву, подигнуте 1750. године, на западној страни поред звонаре, стоји још увек, на сву срећу, зграда у којој је радила прва школа тог времена у смедеревској нахији и широј околини. Каже се у малобројним списима да је почела с радом 1779. године. Један од првих учитеља, и то је сачувано као податак у летопису цркве и школе, био је Јован Ранчић, из Ресаве, село Брестовица. Када је у Првом српском устанку ослобођено Смедерево, 1806. године, прешао је да тамо шири писменост и оснива школу. То значи, пре Смедерева, као центра нахије, ми смо на овом подручју имали прву школу. Као учитељи сепомињу се пре Ранчића, мештер Павле Југовић и неки калуђер из манастира Војиловице код Панчева.

понедељак 02. новембар 2020. 

Амфилохије  Ристо Радовић (7. јануар 1938 – 30. октобар 2020) митрополит црногорско-приморски преселио се у вечност. Бивши је епископ банатски (1985-1990). Његова почасна и литургијска титула је гласила: архиепископ цетињски, митрополит црногорско-приморски, зетско-брдски и скендеријски и егзарх свештеног трона пећког. Заузео је место поред патријарха Павла, стао уз раме Николају Велимировићу, пољубио руку пресветом Јустину Поповићу и сместио се уз скуте Светог Саве... Сигурно тамо, удружених моћи, на небесима распламсавају вечни огањ православља шаљући народу аманет да „не дају светиње“ и наставе борбу тамо где је ђедо стао.

Брвнара у Лозовику посвећена је светим апостолима Петру и Павлу, грађена је по угледу на Покајницу

На иницијативу и заједничко залагање мештана Лозовика и Сараораца, суседних села смедеревске нахије, почела је градња цркве брвнаре у Лозовику у јеку Карађорђевог устанка, око 1806. године, али је тек 1831. године грађевина била спремна да прими вернике. Посвећена је светим апостолима Петру и Павлу. Због скромних прихода и ондашње традиције градитељства објеката сакривених од турског зулума, црква није велика, грађена је од храстових талпи на темељима од ломљеног камена и покривена ситном шиндром која личи на клис, димензија сличних као на цркви Манастира Покајница (чија је градња почела и завршена 1818. године).

Црква Светог Георгија у Крњеву једна је од најстаријих светиња у крају, проглашена спомеником културе великог значаја

У делу села званом Дивостин, у котлини обраслој  храстовим столетним стаблима, богатом изворима, поред старог сеоског гробља у Крњеву, налази се црква брвнара посвећена Светом Георгију. Подигнута је у првој половини XVIII века и припада групи најстаријих цркава брвнара у Србији. По неким документима градња храма који пркоси времену почела је и окончала се 1750. године. О њеној старости сведочи податак да је први пут обновљена крајем XVIII века. Црква је споменик културе великог значаја, под заштитом државе. Радови на реконструкцији и санацији старе школе и звонаре у порти цркве брвнаре св. Георгија у Крњеву рађени су током 1986 године, а конзерваторски радови на иконостасу у периоду од јула 2013. године до марта 2015. године.