ДОКТОРАНД/Т
У речницима, језичким саветницима и правопису стоји да се онај ко припрема докторат зове докторанд (од латинског doctorandus), а не докторант. Женски род био би докторанткиња, са т, јер у том случају долази до једначења сугласника по звучности. Докторанди и докторанткињепостају доктори/ке наука кад одбране докторску дисертацију (која се обичноприпрема три до пет година и која захтева доста труда, посвећености, ишчитавање стотина књига и научних чланака и још много тога).
Онај што пише магистарску тезу јесте, исто тако, магистранд (лат. magistrandus), али се понегде, као на Хрватском језичном порталу, наводи и магистрант као дублетни облик. Са докторандом то нигде није случај, али текстови у медијима показују да се докторант употребљава у једнакој, ако не и у већој мери: "Докторант на Филозофском неће да брани тезу пред Бечановић и Глушицом", "Први шабачки докторанд сликарства", "Докторант Стефановић, магистар економских наука, бранио је докторску дисертацију...", "Докторанд Правног факултета у Нишу Филип Мирић заслужан је за две награде Виктимолошког друштва Србије" и тако даље. У коментарима читалаца често се изражава чуђење што у тексту стоји докторанд, јер се наше језичко осећање далеко више ослања на аналогију (према матурант, асистент) него на правопис, у који ретко гледа.
Донекле слична ситуација је са именицом цертификат и сертификат. У речницима се даје само овај први облик, опет према латинском (certe- извесно, facere - учинити), али последњи Матичин правопис наводи као исправан и облик сертификат, према француском изговору. Дакле, сад може и цертификат и сертификат. Па зашто онда не би било исто тако и са докторантом?