понедељак 06.јун 2016.
Пропала јавна продаја имовине предузећа у стечају за које је менаџмент локалне самоуправе нашао купце. Новог власника из (не)оправданих разлога нису добили конфекција "Перкон" и АД Хотелијерство "Плана" у стечају. Изгубљена прилика да до посла дође најмање 200 нових радника и да се од продаје намире бројни повериоци, укључујући и општину и око 300 бивших радника ових колектива.
Стечајни поступци у Србији трају више година, негде више од деценије. Уместо да се у стечајном поступку нађе најбоље решење за пропале колективе, спаси имовина, заштите радници и повериоци, највећу корист у дуготрајном судском спору имају стечајни управници. Њихова плата је око 150.000,00 динара по једном процесу, а како су често на челној функције више предузећа у стачају, месечна зарада може да премаши десет до двадесет просечних зарада запослених у Србији. Зарађују више од премијера, председника државе, министара и целе српске владе. Док они редовно примају зараду, радници и повериоци чекају на своја потраживања годинама.
Бивши радници презадужених колектива у критичним годинама остају без посла, најчешће завршавају на евиденцији НСЗ, без могућности да сами започну сопствени бизнис или постају социјални случајеви. Имовина предузећа у стечају се урушава, губи вредност, катанци на фабричким капијама опомињу, држава и локалне самоуправе губе на порезима, увећавају се давања за незапослена лица и угрожене групе незапослених. Протеклих десет година у општинама Подунавског округа - Великој Плани, Смедеревској Паланци и Смедереву где је на евиденцији НСЗ регистровано око 17.000 лица, трећина незапослених је на бироу рада након отварања стечајног поступка у близу 50 предузећа.
У Великој Плани мучни стечајни поступци се воде у некадашња три највећа колектива општине. Кланица "Плана" некада је запошљавала и хиљаду радника, крајем деведесетих престала је да ради,следили су покушаји да се објекти издају у закуп, настави делатност, око 350 радника оствари зареду. У судским споровима са бившим послодавцима делимично су намиривали своја потраживања, колективним или појединачним тужбама. Неки,недовољно обавештени од стране колега или синдиката,неблаговременим апилицирањем за средства која обезбеђује држава из солидарних фондова остали су без свог дела потраживања. Стечај је отворен 2012. и не назире се скори крај.
Потраживања на основу неисплаћених зарада има 300 радника. Током стечајног поступка на јавним надметањима (37) продат је већи део покретне имовине, расположива опрема и канцеларијски намештај, за суму која је углавном покривала трошкове стечаја и плате менаџмента. За руиниране објекте, земљиште и минимални део постројења нема заинтересованих купаца, нити се дошло до јавног позива за продају преостале имовине стечајног дужника. Ситуацију додатно отежава поступак реституције и нерешени имовинско правни односи.
Сличну судбину деле и радници некадашње конфекције. Привредни суд у Пожаревцу, надлежан за стечајеве, отворио је 2009. године стечај у СМК "Перкон". Пре стечаја оглашаване су три јавне продаје имовине у поступку приватизације. Није било купаца нити могућности да се покрене производња. Без посла је остало 150 радника који у стечајном поступку остварују своја права. У АД Хотелијерство и угоститељство "Плана" након пет година од затварања хотела стечајни поступак је покренут 2015. године. Стечајни дужник је у обавези да намири стотину радника којима дугује за плате и доприносе. Милионска потраживања имају и остали повериоци.
Имовина је код свих стечајних дужника обезвређена, објекти руинирали, опрема распродата или покрадена. Пропало је неколико покушаја да се доведе инвеститор, последњи у априлу када се очекивало да власнике добију "Перкон" и Хотел "Плана". Заинтересовани страни улагачи, одустали су због превелике почетне цене, 51 одсто од процењене вредности, неусклађене са стварним вредностима капитала који се нуди. Из тих разлога намеће се питање да ли је стечајним управницима интерес да поступак потраје иако на пропалим јавним надметањима губе сви - држава, повериоци, локална самоуправа. У априлу је пропала још једна јавна продаја "Перкона" чија је почетна цена била 59.415.870 динара, иако имовина не вреди ни трећину због чега су заинтересовани купци (било их је петоро) упркос откупу документације и спремности да уплате депозит одустали.
Процењена вредност хотела "Плана" износила је 120 милиона динара, колико и пре четири године у поступку ликвидације, иако је у међувремену пала вредност некретнине. Од надметања на јавној продаји због пропуста приликом процене капитала, превисоке почетне цене од 60. 891.114,50 динара одустала су 4 заинтересована купца. Локална самоуправа је на основу лоше вођеног стечајног поступка само у Хотелу "Плана" изгубила 50 нових радних места, 8 милиона динара пореза и инвестицију вредну милион и по евра, као и приходе од туристичких такси које би се кретале око 10 милиона динара на годишњем нивоу. Укупан губитак се процењује на 25 милиона динара годишње.
На покушај менаџмента општине да посредује обезбеђивањем купаца и инсистирањем да се убрза поступак, стечајни управници именовани од стране Агенције за приватизацију - центра за стечај, упозоравали су да локална самоуправа нема ингеренције у овим поступцима, нити законско право да се меша, самим тим да не врши притисак на њих. Стечајни управници имају већ поменуту плату 150.000 динара на месечном нивоу, наплаћују своје услуге и од издавања закупа пословног простора, опреме или објеката у стечајном поступку, а на крају продаје имају право на надокнаду од 5 посто укупне постигнуте цене. Грубом проценом примања месечно инкасирају око 3.000 евра по поступку. Незванично сазнајемо да је стечајна управница у поступку за Кланицу "Плана", Верица Субашић, стечајна управница у укупно 12 предузећа у стечају, док је Драгица Стојановић, стечајна управница "Перкона" у још три предузећа повереник у стечају.
Приликом продаје имовине на лицитацијама вредност процењује вештак кога предлаже агенција за вођење поступка, а новац од продаје одлази менаџменту, незнатни део који преостане радницима и повериоцима. Тако је опрема од прохрома Кланице "Плана" из производне линије клања третирана као отпадно гвожђе и продата по знатно нижој цени од стварне. Уз менаџмент који именује Агенција за приватизацију - центар за стечај ангажовани су чувари које стечајни управници плаћају на црно.
Стечајни поступци се воде и у свим задругама на подручју општине Велика Плана - укупно 9. По окончању поступка биће утврђено којим земљиштем у власништву задруга ће располагати локлна самоупава и на који начин ће се сав приход од закупа земљишта усмерити у развој пољопривреде.
Стечајни поступак у Живинској кланици окончан је преузимањем дела имовине стечајног дужника од стране Агробанке која је тренутно у стечају, па се и по том основу очекује завршетак процеса којим би се стекли услови да се стави у функцију погон некадашње "Живине" и приведе сврси земљиште од око једног и по хектара у самом центру града.
Стечајни поступци су 2010. године окончани у приватним предузећима "Донимпекс интернационал", "Донић импорт-експорт", "Керапромет", "Радовање експорт", " Јупи комерц", као и ДП" Производња сточне гране Велика Плана", а 2011. у Предузећу за узгој и тов живине "Плана живинарство" и 2012. у ДП "Плана" - кланица крупне и ситне стоке Велика Плана, која је била регистрована као посебна целина и независна од Кланице "Плана" у којој стечајни поступак још траје. Стечајни поступак ће због проблема у пословању по свој прилици задесити и "Млекару Плана" чији радници не примају редовно плате више од годину дана.