понедељак 04. април 2016.
Стечајни поступак у "Перкону" и АД Хотелијерство "Плана" коначно улази у завршну фазу. На помолу је продаја целокупне имовине стечајних дужника која омогућава намиривање радника и поверилаца, истовремено значи оживљавање привреде и нови почетак за конфекционаре без посла и туристичке раднике. Јавни позив за продају непокретне и покретне имовине Акционарског друштва Хотелијерство "Плана" у стечају, објављен је 29. марта, за Конфекцију "Перкон" дан раније.
У року од месец дана, након прикупљених понуда, јавним надметањем ће се извршити продаја од које очекују намиривање заосталих потраживања зарада и доприноса неколико стотина радника и око стотину поверилаца по разним основама.
Почетна вредност објеката и земљишта стечајног дужника АД Хотел "Плана" износи 60 милиона 890 хиљада динара (51 одсто од процењене вредности), "Перкона" 58 милиона 388 хиљада. Заинтересованих купаца има и за једну и за другу фирму. Овим поступком окончаће се вишемесечни напори стручног тима општине Велика Плана да се дугогодишњи стечајни поступци окончају, доведу нови инвеститори и покрене производња из почетка у текстилној индустрији, а са реновираним угоститељским објектом подигне ниво угоститељских услога и повећају смештајни капацитети.
- Имамо пет заинтересованих лица која су откупила документацију у стечајном поступку Хотела"Плана", једно лице је уплатило депозит што гарантује успешну завршницу поступка. Чека се уплата депозита и осталих занитересованих потенцијалних купаца који су исказали своје намере преузимањем документације. Са интересовањем се очекује надметање, важно за раднике који су покренули тужбе и све нас заинтересоване за јачање угоститељско туристичког сектора. За "Перкон" имамо два занитересована лица из иностранства и две индустрије које нису из текстилне бранше - каже Бранко Опачић, помоћник председника општине за привреду, видно обрадован развојем ситуације у вези са окончањем стечаја.
- Било би пожељно да се у погонима "Перкона" настави делатност у области текстилне индустрије, али је у постојећој ситуацији било које покретање производње од изузетног значаја за нашу економију. Сви занитересовани за улагања у нашу општину траже гаранције о безбедном пословању, очекују стабилну економско политичку ситуацију због чега до сада нису нађена решења за ове објекте - тврди Опачић, наводећи да су у тражењу решења за пропале привредне субјекте значајну помоћ добили од Владе и министарстава. Стручни тим који је радио на овим пословима захваљујући упорности и контактима са индустријалцима и хотелијерима, инсистирањем код стечајних управника да се процес убрза, успео је да стечај доведе до завршног стадијума који је резултирао објављивањем јавног позива за продају.
Иако су покушали још један колектив да извуку из понора и омогуће му да се врати у нормалне токове пословања нису успели због неприхватања понуђене помоћи од стране власника. Тако ће ускоро Мекара "Плана", некада једна од успешнијих млекара у овом крају, доживети исту судбину. Питање је дана када ће се покренути стечајни поступак - радници не примају две године плату, нису намирени сточари, дугује се по разним основама добављачима и општини, а да спаса нема довољно говоре празни рафови продавнице у фабричком круги и све мање количине преузетог и прерађеног млека.
- Покушали смо да помогнемо, понудили сарадњу са сточарима, најавили могуће формирање кластера индивидуалних произвођача у пољопривредној производњи. Власници Млекаре се нису одазвали позиву. Напоре тренутно улажемо у јачање текстилне индустрије. Чињеница је да у нашој општини имамо највећи број здравих малих и средњих предузећа која имају шансу удруживањем да изађу на инострано тржиште. Започели смо причу о кластерима која се добро примила међу нашим текстилцима. Појавио се приликом првог сусрета са власницима малих и средњих предузећа текстилне индустрије проблем око обезбеђивања радне снаге. Позвали смо заинтересоване са бироа за преквалификацију и дошли до позитивних резултата - каже Бранко Опачић, ангажован око решавања проблема текстилаца у сарадњи са Регионалном развојном агенцијом Браничево - Подунавље и Центром за културу "Масука".
- Имали смо радни састанак и позвали незапослене да се пријаве уколико желе да се оспособе за рад у конфекцији. Доста младих људи се одазвало, више него што смо очекивали. Скоро 40 одсто пријављених за курс кројача, моделара и шнајдера има завршену само основну школу. Неколико је завршило текстилну, или су радили у струци која се тражи. Омогућићемо им да преко Центра за културу "Масука" заврше обуку. Трајаће шест месеци, а обављаће је у производњи и на најбољи начин стећи вештину и знање. Радиће у погонима текстилаца који ће им пружити шансу уколико успешно заврше обуку да се трајно запосле код њих. Власници су заинтересовани да их задрже, исказали су потребе за радном снагом, а ми као локална самоуправа смањићемо број незапослених - рекао је овим поводом Бранко Опачић наводећи основне циљеве локлане самоуправе и владе Србије да се сива економије уведе у нормалне токове, самим тим смањи број незапослених на евиденцији.
Локална самоуправа и Регионаолна развојна агенција системом удруживања предузетника и малих привредника у кластере нуди приватном сектору бољу проходност на тржишту региона и Европе. По речима помоћника председника општине за привреду за пословно техничку сарадњу са текстилцима Србије заинтересовано је неколико компанија из Италије, Немачке и Русије. Како се ради о пословима већих размера, мања предузећа нису у могућности да удовоље захтевима тржишта због чега је једина шанса кластер.
- Дошли смо у ситуацију због нестручне радне снаге и неразвијеног сектора текстилне индустрије да имамо посла, а да немамо раднике. Преквалификација је прилика да се дође до посла и редовних примања. Очекујемо у наставку разговора са потенцијалним партнерима да са РРА заокружимо причу и будемо конкурентни на тржишту. Министар Љајић је недавно истакао да је за наш текстилни сектор заинтересовано италијанско тржиште и да све те потребе не може да покрије Нови Пазар. Ако се буду веће количине одевних предмета израђивале у нашим фабрикама, ми бисмо се појавили као регион где је текстилна индустрија у успону. То би била права шанса за наше текстилце који су исказали спремност, обезбеђивањем стручне радне снаге да се удруже и уђу у ланац пружања услуга. Кластери су прилика за обезбеђивање средсртава аплицирањем код Развојног фонда, узимање субвенционисаних кредита за машине и опрему - каже Опачић који сличне могућности најављује и за сектор пољопривреде, грађевинарства и других области мале привреде.
- Ово је један вид локлане самоуправе који представља модел понашања. На неки начин представља пелцер кластера у текстилној индустрији. Настојаћемо у даљем периоду са грађевинским фирмама тим пре што пројекат "Београд на води" пружа прилику великом броју грађевинских фирми да дођу до посла дугорочно. Пољопривреда је одувек била и остала развојна шанса. Преласком Ветеринарске станице у власништво локлане самоуправе имаћемо прилику да и у овој области удруживањем и формирањем задруге напредујемо и делујемо јединствено.