недеља 25. септембар 2016.
Брђанска пасуљијада у Бугарији није више само манифестација којој се радују стари и млади, гости и домаћини. Постала је више од заветине, значајнија од такмичарских дисциплина, догађај је о коме се прича пре и после окупљања народа око Дома културе и једине продавнице у овом крају. Идеја је потекла од мештанина Милета Барјактаревића који не посустаје иако је спреман да организаторску палицу препусти млађима.
Последње недеље септембра, једанаест година без престанка, одржава се на платоу испред Дома културе у Бугарији Брђанска пасуљијада. Манифестација се током претходне деценије изборила за трајање, а да је потенцијални кандидат за улазак на листу значајнијих туристичких догађања Србије потврђује из године у годину повећано интересовање и долазак гостију из већих градова Србије, последњих година из бивших југословенских република, овог пута из Бања Луке.
За пасуљијаду живи током целе године најстарије насеље у општини. Припремају се такмичарске екипе, чувају експонати, испробавају рецептуре, темпира кондиција за пастирски вишебој. Од почетка улице, до окретнице око бунара на раскрсници, испред капија и улаза у двориште постављају се штандови са предметима музејских вредности. Изложе старији домаћини народне ношње, ћилиме, крпаре, ручно рађену девојачку спрему, давно заборављене алате и покућство чију намену знају само времешни мештани.
Распореде домаћице на блиставо белим чаршавима зимницу, цвеће, најлепше плодове јесени. Нуди се вино и ракија, дегустирају колачи, окреће прасе на ражњу, дими роштиљ. У котлићима се пуши пасуљ са коленицама, сланином и кобасицама. Понеко припрема традиционално српско јело у глиненом лонцу, кампери и љубитељи природе у специјално моделираним посудама од прохромских буради за пиво...Ствар је престижа ко ће победити ове године, ко поновити успех, коме припасти више награда у различитим дисциплинама.
А такмичарске дисциплине су из године у годино све разноврсније, такмичари бројнији. Ове године се пријавило 26 екипа, једна је одустала, али се прикључила дечија па је баланс на самом почетку направљен према очекивању организатора. Ватру је заложило и приставило пасуљ 13 грађанских екипа, 9 извиђачких, 2 су сачињавали чланови културно уметничких друштава, једну ловци и једну најмлађи. Осам екипа је кувало рекреативно пасуљ, нису желели да се такмиче, кажу не свиђају им се правила игре, или им не одговара да стрепе од суда стручне комисије. У културно уметничком програму учествовало је 12 ансамбала из општине и један из Врњачке Бање.
Највећи број награда и титулу свеукупног победника освојили су представници Златног џуркала из Бресја, други су били извиђачи одреда Ђале, трећа екипа Крива машка из Осипаонице. У кувању пасуиља у категорији грађанства победу је однело Златно џуркало, друго место припало је Браћи по бабине линије, из Степанске мале, треће Сложној браћи из Лозовика и Несаломивима из Жабара. Такмичарима у категорији удружења ловаца било је најлакше да победе. Једна пријављена екипа, једна победа за Ћовдински котлић из Петровца на Млави. У категорији КУД- ова прву и другу награду поделила су два учесника - Врњачки вез и Ђура Јакшић из Трновча.
Најбољи извиђачки пасуљ скували су из одреда Ђале 2, иза њих су пласирани извиђачи Криве машке из Осипаонице и Артем из Крагујевца. Најуређенији штанд су имали представници извиђача Ђале 2, Моцино сокаче из Бресја и КУД Ђура Јакшић из Трновча. За Моцино сокаче лепиле су се очи на склуптури магарца који је носио бисаге пуне воћа. Добро су се показали и лавићи из екипе Три лава коју су чинили представници домаћина и Београда. Стручни жири није оценио високим оценама штандове Томислава Барјактаревића и Софије Реинтов Живковић и Златана Живковића иако су се посетиоци испред њиховог изложбеног простора најдуже задржавали. Код породице Барјактаревић погледе су привлачили делови народне ношње стари више од стотину година, ручно рађени везови из предратног периода мајке Зоре која је била једна од најбољих ученица Домаћичке школе, стари споменар осликан руком, исписан краснописом учитељице која је била на служби у основној школи Свети Сава у периоду између два рата. 
У дисциплинама пастирског вишебоја најуспешнији су били: Предраг Стојиљковић, Радомир Јовановић и Славиша Ђурђевић (бацање потковице), Зоран Матејић, Милош Станковић, Саша Којић и Дејан Марковић (скок у даљ), најбрже су одвезали чвор Дејан Филиповић, Димитрије Барјактаревић и Александар Марковић, у игри ђи-ђи победили су Милош Аћимовић и Зоран Матејић, други је пар Милош Павловић и Милан Живковић, трећи Миле Јовановић и Дејан Филиповић. Атракција су биле девојке, трећепласиране у овој игри, Светлана Николић и Јелена Раденковић.
Софија и Златан су као прави домаћини изнели зимницу којој могу 
позавидети чак и угоститељи и боље опремљени маркети. Ликери, слатка и џемови од домаћег и егзотичног воћа, тегле украшене разнобојним тракама и налепницама, декорисане са стилом и укусом. Нудили су за пробу љутиће са чоколадом, колач од пасуља, ликере и слатко од ароније... Свечани тон изложеном етно благу дали су предмети из шкриње - плетене чарапе, ћилими и крпаре... Уз собно и баштенско цвеће нашли су се на штанду и мелеми за опкотине и боре, масти за жуљеве, чајеви и препарати за разне врсте болетси...
- Волимо да се бавимо природом. Уживамо у томе. Продајемо и поклањамо оно што произведемо, а од када нам на пасуљијаду долазе гости из Врњачке Бање и других градова Србије, прочули су се наши производио изван граница Велике Плане. Зову нас и из иностранства - каже домаћица уз осмех хвалећи се да јој муж помаже око свега што направи, почев од маја, закључно са новембром када све што треба да се припреми за зимницу сложе у рафове и чекају купце.
Покровитељ и ове манифестације је годинама од оснивања локална самоуправа. Председник општине, Игор Матковић, са својим сарадницима долази са великим задовољством на овај скуп. Обећава подршку да се за наредни период побољшају услови, организација подигне на виши ниво како би у још већем броју привукла туристе из других градова Србије. Заменик председника општине Жељко Рајић пожелео је да се Брђанска пасуљијада избори за место у календару значајних туристичких догађаја Србије, а до тада да се пронађе одговарајућа локација која би била повољнија за такмичаре и посетиоце.
- Мештани не желе да им неко узме изум, вољни су да остане где су је осмислили, само да се за будућа времена осмисли још боље и прилагоди потребама такмичара и посетилаца. Отворени су за довор до наредне пасуљијаде када ће још боље и још лепше дочекати госте - рекла је у име организатора и својих комшија Љиљана Барјактаревић, одборница у СО Велика Плана.