субота 25. мај 2019.
Мало је било потребно да пионири "Плане" закораче у други круг баража за улазак у прволигашку елиту, и тако, после 14 година, досегну успех својих вршњака који су наступали у бојама "Мораве", а које су и тада предводили двојица истих тренера, Братислав Живановић и Анто Антић...
Упркос огромној жељи, темељном и напорном раду, коцкице се овога пута нису склопиле по мери сјајне генерације нашег најтрофејнијег фудбалског клуба. Краљевачки "Аполон", првак Шумадијско-рашке групе, захваљујући минималној победи код куће, а након нерешених 1:1 на великоплањанском стадиону чије су трибине биле пуне, играће у финалу баража.
- Нису имали овакву утакмицу досад. Сви тренинзи пред реванш били су усмерени ка томе да их опустимо, да без притиска уђу у меч, а десило се управо оно од чега смо страховали. Кренули су у грчу, пар промашаја одредио је даљу игру појединих играча, примили смо погодак много рано, и то такав да је могао лако и да се не догоди, скинута су нам два зицера са гол линије. То да смо погодили, и против одличне екипе какав је "Аполон", друга би прича била - каже тренер наших момака, Братислав Живановић Патак.
Друга би прича можда била и да је након прелепог поготка Стефана Тирнанића са дистанце на почетку другог полувремена остао исти критеријум суђења, да је двоструко повлачење нападача "Плане" у казненом простору гостију окарактерисано као пенал, да нови погодак домаћих није поништен због наводног офсајда... Није, међутим, све ово до последњег минута поколебало играче краљевског фудбалског клуба да доминирају на терену, да преко повређеног Петра Славнића изнова и изнова пробијају по десној страни, да последњим атомима снаге освајају простор ка голу свог ривала, чије је мреже неприкосновено чувао сигурни Јевтић.
- Упркос крајњем исходу, презадовољан сам јер су деца одиграла квалитетно, дала све од себе, свој максимум, што су и родитељи то препознали, што је и публика то видела, а фудбал је чудна игра, не буде крајњи резултат увек право мерило приказаног на терену - говори њихов кондициони тренер Анто Антић, одушевљен вољом и мотивацијом младих фудбалера, а опет, с друге стране, не крије разочарање због неких других, "споредних" дешавања:
- Проблем су они што "ништа не виде". Они, који би, и да смо прваци државе, остали слепи. Господа која би по својој функцији морали да брину о деци, то не чине. Нису нас удостојили ни одговора на службени допис да финансијски помогну организацију ове важне утакмице. Деца никад не смеју да буду терет и обавеза једној заједници, односно политичарима. Они су наша будућност, и то не само у спорту, они су ти који ће да изграђују друштво и систем, и ако се њима не посветимо и не усмеримо их на прави начин, како онда можемо да очекујемо да ће и држава да нам напредује а не само спорт. Сви се ми кунемо у децу, а мало ко их види правим очима. Колико је људима на власти у нашој средини стало конкретно до деце из "Плане" видело се и по томе да нису желели да нам дозволе да играмо на главном терену. Срамота! Е, то, као тренер и просветни радник, и као неко ко припада владајућој коалицији, нисам хтео и могао да дозволим. Ово је једна велика неправда према деци, која ничим нису "заслужила" да се ова локална заједница према њима тако опходи. И немојмо онда једни друге да лажемо да се боримо за децу - огорчен је Антић.
Колико је заправо вредан успех пионира "Плане", састављених од 2004/05/06. годишта, и без тога што нису успели да прођу даље, говори чињеница да су у нимало лаким околностима убедљиво тријумфовали у Подунавско-шумадијској групи, оставивши иза себе представнике много већих градова од нашег - Смедерева, Пожаревца, Аранђеловца, уз то и престижну Академију Дуљај из Тополе, коју су, узгред буди речено, коло пре краја, разбили са 6:1. Са "скрпљеним" тимом, јер су од почетка првенства из њихових редова пут београдског "Чукаричког" и крагујевачког "Радничког" отишла чак петорица.
- Остали смо без Марушића, Игора Марисављевића, Вељка Радосављевића, Ристића, а онда и Лазар Стојановић по великој жељи "Чукаричког" одлази на полусезони. На њега нисмо ни данас могли да рачунамо јер се непосредно пред овај реванш повредио на тренингу, а потребно је време да Првановић на новој, изнуђеној позицији, се снађе... Нисмо могли да попунимо упражњена места на адекватан начин. Морали смо да "правимо" од везних играча штопера и бека да би направили екипу покривену на свим позицијама. Немамо резерве у годишту, ту је 2006, то су добра деца, али у овом узрасту итекако се види разлика у физичким могућностима, и са четвртим смо против "Аполона" на терену деловали некако "мали". Зато сам презадовољан оним што смо постигли. А колико је требало труда то само Анто и ја знамо. Свакодневни тренинзи, припреме, напоран рад. Видело се то и данас на терену, у другом полувремену, када смо онако припремљену и физички надмоћнију екипу надиграли у сваком сегменту. А било је момената када смо желели да одустанемо, када нам је свега било "преко грла" јер помоћи није било ниоткуда, осим од родитеља. Они су данас били задовољни оним што су деца показала на терену, и то је довољна потврда да се све исплатило. Они реагују онако како мисле. То је нама највећа сатисфакција. И сама деца, у коју верујеш, знаш колико могу, саживиш се са њима. Изазов је био са оволико одлазака да истрајеш и будеш први у лиги. И кад видиш колико деца дају себе, кад погледаш само Нину, девојчицу међу свим овим дечацима, изузетног борца, која је перфектно одиграла прву утакмицу баража, схватиш зашто истрајаваш. Ово је посебна екипа, заједно су већ седам-осам година, карактерише их заједништво, склад, добри су другари, друже се, познају се добро, много тога прошли смо заједно - каже Живановић.
Пред овом децом, овако екипно, али и пред сваким понаособ, још је много изазова. Оно што су до сада прошли, сва заједничка радовања, све слике подигнутих пехара освојених на турнирима, али пре свега сузе, искрене и чисте у заједничком туговању после исхода које нису желели да прихвате као реалност, ударили су печат на њихово одрастање и сазревање у окриљу овог клуба, а млађим другарима поставили оријентир како и где треба "срце оставити"...
КФК ПЛАНА: Радојковић Д. (Лазикић Д.), Јовић А, Симић Ж. (Славнић П.), Првановић Л, Ристић Д, Павловић А. (Ранђеловић С.), Николић П, Реџић А, Станојловић А. (Живковић Б.), Матејић Н. (Марушић Н.), Тирнанић С. (Станојловић М.).