четвртак 12. новембар 2015.
Стварање и заштита интелектуалне својине од пресудног је значаја за национални економски и културни развој, за укључивање Србије у европско и светско тржиште иновационих и креативних индустрија, као и у системе међународне заштите у области индустријске својине и ауторског и сродних права.
Са примарним циљем да широј заједници, а првенствено младима и привреди, укаже на значај постојања и унапређења интелектуалног и креативног рада, али и заштите носилаца интелектуалних права - низом активности обележава се 95 година заштите интелектуалне својине у Србији. Изложба Завода за интелектуалну својину у Галерији науке и технике САНУ у Београду, кроз одабрани низ изузетних решења која су већ комерцијализована или имају све предиспозиције да то постану, донела је историју институционалне заштите у Србији и представила патенте новијег датума. Међу излагачима значајна места заузели су и Великоплањанин проф. др Ненад Игњатовић, и иноватор из Крњева Живослав Миловановић.
Др Ненад Игњатовић са Института техничких наука САНУ представио је синтетисано коштано ткиво, производ настао као резултат вишегодишњег научног истраживања:
- У лабораторијским условима синтетисао сам коштано ткиво по структури веома слично људском, али без ограничења облика и димензија. Постоји више клиника у Србији на којима се успешно обавља реконструкција овог ткива, најчешће кад су у питању дефекти костију лица јер су оне не само функционално него и естетски врло захтевне - појаснио је свој проналазак др Игњатовић. Према његовој оцени, целокупна изложба од великог је значаја са становишта стављања на увид јавности онога што настаје као продукт рада научника у лабораторијама, иза "затворених врата", што се публикује у стручним круговима.
Истичући немерљиву улогу Завода и људи запослених у њему у поступку заштите проналаска, иноватор из Крњева, власник мултифункционалне вакуум пумпе заштићене домаћим и европским патентом, такође је указао на значај саме изложбе у промоцији производа који имају висок потенцијал директне примене.
- Позив за учешће на оваквој манифестацији потврђује ми да је проналазак препознат као један од најзначајнијих у нашој земљи, па сходно томе очекујем да надлежне институције пруже подршку за добијање финансија у облику кредита и почетак серијске производње. Уверен сам да смо надомак заједничког циља - истакао је Миловановић.
Да се Завод за интелетуалну својину може похвалити невероватном прошлошћу потврдили су изложени експонати - од оснивачког акта преко ознака географског порекла, репринта издања првог патента, патената др Милутина Миланковића, академика др Бранка Жежеља, професора Бранислава Билена...
- Педесет експоната у овом малом простору снажна су и складна целина која у потпуности одражава нашу 95 година дугу традицију институционалне заштите - рекла је Мирјана Јелић, помоћница директора Завода.
Програм обележавања овог значајног јубилеја подржала је и републичка Влада, а све активности, као и сама изложба, реализују се уз подршку специјализованих међународних организација за заштиту интелектуалне својине чији је члан и наша земља, као и домаћих органа, институција и организација.
- Влада Републике Србије после толико година препознала је значај интелектуалне својине и улогу вашег иновативног и креативног стварања у процесу постављања привреде Србије на здраве ноге - истакла је Невенка Новаковић, вд директорка Завода, обраћајући се иноваторима.
- Аутори овде изложених дела показују да, кад је неко спреман да уложи у науку, то му се може вратити. Нажалост, наша привреда често не води рачуна о сопственом развоју, и често сече било какве везе са науком тиме што не запошљава научно образовани кадар, а и кад их запосли, претвара их у администраторе.Морамо зато подсећати друштво на то шта му све наука доноси, а научнике да они сами морају учинити корак ка приближавању свог решења привреди, посебно кроз регистровање и заштиту интелектуалне својине - казао је на отварању Изложбе индустријске својине Србије академик Зоран Петровић, директор галерије.
Миланковићева ракетна техника
Мало је познато да се Милутин Миланковић бавио и ракетном техником и да је, у жељи да нас заштити од Другог светског рата, смислио тзв. противавионпланско топовско зрно, које је касније искоришћено у руским нуклеарним ракетама, изнела је Мирјана Јелић.
Поред тога, она је подсетила на револуционарну IMS Жежељ технологију која је синоним за коришћење пренапрегнутог бетона у грађевинарству, на патенте Бранислава Билена, шефа катедре за бродоградњу на Машинском факултету,
приметила да је први патент, гле чуда, у Србији био казан за ракију проналазача Милана Т. Јовановића, који је у Управи за заштиту индустријске својине регистрован 1921. године,
да је најстарији домаћи жиг (жиг компаније Галеника за Јекодерм) из 1955. године, и даље у употреби...
.