Нови пројекат листа Морава прес и портала Планамедиа посвећен очувању српског културног наслеђа
Циљ пројекта је указивање на значај и очување материјалне и нематеријалне културне баштине у јасеничком крају кроз приказ обичаја који постепено изумиру, старих заната, традиционалног народног градитељства, културно историјских споменика, порекла топонима насталих кроз векове. Значајно место заузеће остаци сакралних грађевина, старе куће, воденице и капије, приче из давнина. Део пројекта биће посветићен дуговечности позоришта „Масука“ ( 90 година постојања). Подсетићемо на намену игришта, говорити о манифестацијама које су одолеле времену, заветинама и сеоским славама, одговорити на питања у којој мери промоција и брига о етно баштини може да утиче на јачање капацитета туристичке понуде општине Велика Плана. Серијал текстова у новинама Морава прес и на порталу www.planamedia.rs за циљну група имаће младе, туристичке раднике, запослене у култури и образовању, ширу друштвену заједницу.
ЗНАЧАЈ ПРОЈЕКТА
Културна разноликост, мултикултуралност и мултиeтичност, али и дугoвечна традиција одржавања аутентичне културне баштине, изнедриле су специфично нематеријално и материјално налеђе које Србија данас има и које би требало да се сачува за будућа поколења. Кроз манифестације, старе занате, ритуале и уметност, у Србији се нематеријално наслеђе и данас одржава и чува, али у знатно мањој мери. Одумиру обичаји, губи се значај великог броја предмета чија употребна вредност губи трку са модерним технологијама, људи заборављају своје корене. Недовољно добра презентација и промоција, лоши услови за рад, али и смањено интересовање људи за овај део српске културе учинили су да се нематеријално културно наслеђе последњих година нађе на друштвеној маргини. Упоредо са нематеријални добрима пропадају и материјалне вредности, урушавају се времешне грађевине, брига о њима бледи чим се напусти огњиште у селу и оде у град. Бројни споменици културе чекају боља времена да буду заштићени и представљени јавности као културно добро материјалне природе о којима би требало да воде бригу друштво и институције.
Таквих је неколико грађевина у самом центру Велике Плане, а у великом броју у сеоским насељима, далеко од очију јавности. Зубу времена препуштене су воденице, зидане капије, шумадијске куће, вајати, котобање, амбари, бунари, црквине па и камена гробна обележја с краја 18. и почетка 19. века. Стара Шојсова и Шумахерова кланица у самом центру града, уз зграду општине, иако је проглашена за културно добро, урушава се деценијама. Ако се ускоро не предузму значајни кораци за њено рестаурирање, „зграда замак“, ће се урушити до темеља. „Овај објекат монументалних размера у време изградње, складних пропорција, јединственог облика, правилних ритмова, технике обраде фасада и примењене естетике, представља изузетно вредан пример индустријске архитектуре у Србији с почетка 20. века“ стоји на сајту Регионалног завода за заштиту споменика културе у Смедеревеу. А деценијама се ништа не мења, осим што падају цигле и утања кров.
СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ
Читав низ споменика културе на подручју општине Велика Плана је под заштитом државе, међу њима надалеко познати су Копорин, Покајницу и Радовањски луга, али без много знања и познавања завичаја од стране ђака и житеља овог дела Србије, остају вредни споменици о којима би у овом пројекту свакако било речи. Са циљем да се ова културна област боље представи и промовише, али и подигне друштвена свест о вредности и значају материјалног и нематеријалног културног добра, истраживање у овој области би било вишеструко значајно и занимљиво.
Упознавање јавности са културним добрима јасеничког краја, људима који негују културно наслеђе и преносе га новим генерацијама важан је корак ка очувању аутентичне културне баштине. Истовремено, презентација свега што потпада под категорију културног и етно наслеђа једног краја омогућава потенцијални туристички развој и представља мотив да се места о којима говоримо посете и изван туристичких тура и екскурзија.
Вредан део српске културе чини енто наслеђе, богата и јединствена традиција земље која се огледа у обичајима и вредностима карактреристичним само за ово поднебље. Древни обичаји, ритуали и веровања и данас живе у Србији, посебно у мањим и сеоским срединама. Неке традиције се никада нису угасиле и многе представљају српску посебност, попут славе, обележавања дана заштитника породица, која ће се ускоро наћи на репрезентативној листи нематеријалног културног наслеђа човечанства коју формира организација УНЕСКО. Српски народни инструменти, игре, ношње, стари занати, легенде, митови и обичаји чувају српску традицију од заборава, а уколико неко жели да упозна дух српског народа, најбоље је да пође управо од богатог етно наслеђа. Текстови из серијала овог пројекта биће посвећени значењу одређених појмова којима се губи употребна вредност, говорићемо о њиховом пореклу, географској одредници, периоду настанка, предањима... Посебан одељак биће посвећен дуговечности позоришта „Масука“ (90 година постојања). Кроз разговоре са старијим грађанима јасеничког краја, по селима и градском насељу општине, уз помоћ докумената и сазнања етнолога,
МАТЕРИЈАЛНА И НЕМАТЕРИЈАЛНА БАШТИНА
Са циљем очувања српског националног и културног идентитета и jезика, систематично и студиозно, уз консултатцију са етнолозима и археолозима, обрађиваћемо теме из области материјалне и нематеријалне културне баштине. Приказиваћемо обичаје који постепено одумиру, тражити одговоре на питања у којој мери би се враћање на старо конзервирањем и рестаурирањем постојећег стања објеката поспешио развој сеоског туризма, иницирали младе да се позабаве заштитом и очувањем непресушног националног блага, српског идентитета и обележја давно прошлих времена. Говорићемо о традиционалном народном градитељству, проверити иститнитост прича о постојању рударског окна у Купусини, упознати ширу јавност са сарматским сталагмитима и сталактитима у Радовању, црквинама у Ракинцу и Бугарији, руском гробљу у Гложи. Подсетићемо шта је то млекар, амбар, качара, вајат и брвнара. Испричати приче о настанку локалитета чудних назива – Жаово, Доћан, Караула, Кленовац, Дивостин, Гложа... Представићемо манифестације које у траговима опстају приликом обележавања верских празника као што је Тодорова субота у Крушеву, Покладе у Лозовику, Лазарева субота у Ракинцу…
Серијом текстова у новинама Морава прес и на нашем порталу Планамедиа скренућемо пажњу на креативне идеје ученика сеоских основних школа које су подстакле културни живот и развој локалних средина широм општине у циљу буђења свести и жеље да се културне манифестације из мањих средина почну посматрати другим очима. Представићемо сакупљаче старина, људе и чланове културно уметничких друштава који су трудом и ентузијазмом подигли културне манифестације поморавских и шумадисјких села на виши ниво, на својим наступина представили дух прошлих времена.
ЗНАЧАЈ И ВРЕДНОСТ СТАРИНА
Идеја је, између осталог, да се информисањем грађана, пре свега младих, о животу градских и сеоских породица у вековима иза нас, допринесе подизању свести о значају и вредностима српског културно - историјског наслеђа. Говорићемо о људима који су били инспирација за приче о јунацима прошлих времена, о мање познатим догађајима о којима се чувају записи у архивама и историјским списима, о објектима који су надживели ратове и прошли кроз векове са пукотинама опасним по даље трајање. Од објављених документарних прича, фотографија и факсимила направићемо електронску књигу, која ће бити у целости доступна читаоцима портала изван наших крајева, посебно значајна људима у иностранству којима сваки додир са завичејем представља танку везу са домовином и пребирање по изгубљеним сећањима. Уколико будемо имали финансијских средстава направићемо брошуру која би могла да послужи као завичјна књига. Текстови из серијала биће усмерени ка откривању значења одређених појмова, њиховом пореклу, географској одредници, периоду настанка, предањима. Кроз разговоре са старијим грађанима поморавског и шумадисјког дела општине анализираћемо значење десетине топонима, што би допринело да неке речи, појмови и обичаји "оживе" и на тај начин се сликом и речима приближе млађим генерацијама. Прикупљаћемо документарни материјал, старе породичне фоторграфије као сведок времена, потрудити се да их прати прича и објашњење о периоду и разлогу настанка. Направићемо фото албум са старим сликама на којима се пажљивом посмтрачу намећу детаљи о начину живота, моди оног времена, градитељству, обичајима који су их пратили.
Овако сакупљена грађа могла би да буде допуна туристичкој понуди, идеја за сувенир, веза између власника старина и културних посленика да очувани предмети буду део завичајне збирке, власништво музеја, самим тим и грађана заинтересованих за прошлост свог краја, доказ гостима који посећују наше место да нису узалуд долазили.
