Пројекат Кућа пуна среће обухвата истраживања и анализу проблема пронаталитетне политике са посебним акцентом смањеног наталитета у општини Велика Плана. Резултати истраживања усмерили би пажњу парова у репродуктивној фази на подстицајне мере и олакшице за родитеље које предузима држава за повећање наталитета, истовремено подстакли би локалну самоуправу да у оквиру свог локалног акционог плана и програма активних мера утичу на повећање броја новорођених беба.
ЦИЉ ПРОЈЕКТА
Да би држава кренула у одлучујућу борбу за нове бебе, да би се подстакло рађање и повећао наталитет неопходно је да се општине, месне заједнице и институције озбиљније ангажују увођењем конкретних мера које ће допринети промени алармантне демографске слике у Србији. Пројекат доприноси стварању повољне друштвене атмосфере и предуслова за отклањање препрека за повећање наталитета. Подизање свести шире друштвене заједнице и њихово сензибилисање за потребе и проблеме младих парова који доносе одлуку о рађању, истовремено и пружање подршке родитељима да превазиђу тешкоће са којима се сусрећу приликом доношења одлуке о ширењу породице и одгоју деце, циљ је овог пројекта.
Кроз серијал текстова требало би извршити утицај на општину да подстицајним мерама да допринос повећању броја парова који ће током ове године донети одлуку да роде прво, друго или треће дете. Покренути јавно мњење да подстакне оснивање организација и удружења за помоћ социјално угроженим родитељима којима је потребна помоћ за опремање новорођенчета. Утицати на послодавце да толерантним ставом и поштовањем законских норми не отежавају женама да се одлуче на рађање.
Уз помоћ стручњака у разним областима повећати психолошки конфор жена да без страха прихвате мајчинство, одлуче се на рађање уверене да се неће саме бринути о детету, да ће се вратити на посао, имати место у вртићу за дете, довољно средстава да га однегују. Подржати студенкиње да у случају трудноће наставе студије, не одустају од рађања и образовања. Подстаћи локалну самоуправу да иницира увођење друге смене у вртићу за жене које су обавезане сменским радом, обезбеди још једну бесплатну вантелесну оплодњу, бесплатан смештај у јаслицама за децу самохраних родитеља, размотрити могућност да се формира бесплатан бака сервис или бебиситер сервис за самохране мајке и жене које немају помоћ мужа или шире породице.
ПОДСТИЦАЈИ РАЂАЊУ
Покренути иницијативу да држава смањи порезе на опрему за бебе, значајно повећа дечији и родитељски додатак, и да принадлежност за друго, треће и свако наредно дете буде већи за родитеље са минималним примањима. Утицати на локалну самоуправу да уз већа новчана давања за сву новорођенчад, створи повољно окружење за отварање радних места за жене, подстакне додатним мерама женско предузетништво, омогући отварање саветовалишта за труднице у сеоским срединама.
Тражити од надлежних институција да се преиспита део новог Закона о финансијској подршци породици са децом који се односи на исплату породиљског за жене које имају мање радног стажа од 18 месеци. У пројекту ће се посебна пажња усмерити на неједнакости права за жене пољопривредне осигуранице (њима се породиљска зарада рачуна тако што се број примљених плата у периоду од две године дели са 24, а не са 18, као женама у радном односу), као и мајке којима се у току бракоразводне парнице исплата родитељског додатка прекида.
Покренути иницијативу да у фабрикама и предузећима са више од стотину запослених у фабричком кругу функционише вртић за млађе васпитне групе или да се за ове потребе продужи рад у вртићу. Разговорима са грађанима, будућим родитељима и родитељима са искуством, стручњацима у оквиру истраживања могли бисмо да дођемо до конкретних предлога како би се у овој средини најбоље решио проблем рађања.
Током рада на пројекту подстаћи донаторе да допринесу побољшању услова рада породилишта и саветовалишта за труднице. Са хуманитарним организацијама и организацијама цивилног сектора размотрити могућност обезбеђивања разних врста помоћи које би биле подстицајне за повећање броја беба у социјално угроженим породицама, пружити подршку родитељима без запослења и материјално угроженим паровима код којих је недостатак средстава за негу и одгој једини разлог одустајања од рађања деце.
Указати већу пажњу јавности и размотрити могућности додатних давања породиљама из рањивих група – особама са инвалидитетом, припадницама ромске заједнице, незапосленим женама, самохраним мајкама, жртвама насиља...
OПИС АКТИВНОСТИ
Истраживања би се обављала истовремено у свим селима општине Велика Плана. У првој фази би се систематизовали сакупљени подаци, сагледала стварна слика и у разговору са стручњацима у области демографије, социјалне заштите и здравства, утврдиле би се конкретне мере које воде ка остварењу циља – већег броја новорођених беба у наредној години. Анкетирањем грађана, младих жена које се још нису одлучиле за рађање, утврдити разлоге и размотрити проблеме које би могло да решава друштво и заједница. Разговором са породицама које имају само једно дете доћи до сазнања због чега се не одлучују за ширење породице, њихове разлоге размотрити заједно са стручним лицима у тој области и одговорити на њихова питања.
Уколико би одговори могли да промене њихову одлуку, метод користити као модел који би се препоручио другим срединама у оквиру резултата пројекта. Разговарати са представницима локалне самоуправе колико су у могућности да утичу на повећање наталитета, којим програмима и мерама, на који начин могу да утичу на стварање повољног окружења за повећање запослености, које подстицајне мере планирају да уведу да би се већи број парова у репродуктивној фази одлучио на рађање и ширење породице. Организовати трибине на којима би представници институција говорили о демографској слици у Србији и потреби да се подстакне рађање. Обићи породилишта и утврдити у каквим здравственим условима жене доносе на свет бебе.
У предшколским установама иницирати тему о браћи и сестрама, а у завршним разредима основних школа и у средњим школама анализирати какво сексуално образовање стичу ученици кроз предмете које имају и у ком правцу би требало да иде њихово образовање у овој области. Са медицинским радницима у саветовалиштима за труднице утврдити шта би још требало урадити у области здравства да би жене психички растерећене одлучиле да рађају. У контакту са грађанима покренути иницијативу у локалним самоуправама да се повећају субвенције за новорођенчад, а министарству финансија са потписима грађана упутити захтев за повећање материнског додатка.
Кроз серијал би се представиле породице са више од троје деце, успешне мајке које су ускладиле каријеру и родитељство, студенткиње које су упоредо са студијама однеговале бебу. Са очевима разговарати која је њихова улога и на који начин још више могу да помогну у одгоју и доношењу одлуке да се дете роди.
Упоредо са прикупљањем података везаних за број новорођене деце водила би се кампања под слоганом „Рода лети изнад крова, деца нова“. Делили би се лифлети са подацима који указују на поражавајућу демографску слику у срердини у којој живе. На друштвеним мрежама покренули бисмо блог који отвара могућност комуникације са грађанима заинтересованим за тему. Потражили бисмо донаторе међу грађанима, предузетницима који су у могућности да новчаним давањима или поклонима помогну социјално угроженим породицама са већим бројем деце. Са ЦК сарађивати на обезбеђивању додатних средстава за самохране мајке и вишечлане породице, децу без родитељског старања.
Посебан сегмент истраживања усмерити на усвајање деце са аспекта остваривања права и подстицања парова без деце да се одлуче на усвајање или негу деце без родитељског старања.