Пројект "Кућа пуна среће" обухвата истраживања и анализу проблема пронаталитетне политике са посебним акцентом смањеног наталитета у општини Велика Плана. Резултати истраживања усмерили би пажњу парова у репродуктивној фази на подстицајне мере и олакшице за родитеље које предузима држава за повећање наталитета, истовремено подстакли би локалну самоуправу да у оквиру свог локалног акционог плана и програма активних мера утичу на повећање броја новорођених беба. Серијал текстова биће објављен на порталу Планамедиа, а резултати рада презентовани у новинама Морава прес на крају обављених активности. Упоредо са истраживањем одвијала би се кампања за подстицај рађању под слоганом „Лети рода изнад крова – деца нова“.
ОПИС ПРОЈЕКТА
У Србији са демографске карте нестане сваке године град величине Вршца или Неготина са око 38.000 становика. Свака трећа или четврта кућа у селу је празна, у мањим градовима преовлађује старије становништво. Просечна старост становништва је 48,2 године, природни прираштај – 3. Одлив становника природним путем, или миграционим кретањима, проблем је за сваку општину у унутрашњости Србије. Млади, ако се нису због бољег живота одлучили на одлазак из земље, у позним годинама ступају у брак, о потомству размишљају тек кад добију сигуран посао и обезбеде пристојне услове за живот, а кад планирају породицу ретко се одлучују за више од двоје деце.
Свака друга породица у Србији има само једно дете. У сеоским насељима све је више одоцнелих момака нежења, у градовима жене се у већем броју опредељују за каријеру, уместо за породицу и рађање. Мајке су у оваквим приликама постале највећи државни дефицит. Поражавајући статистички подаци показују да се у Србији обаве два абортуса на један порођај и да годишње чак 130.000 жена прекине трудноћу.
Према подацима Републичког завода за статистику у периоду јануар-септембар 2019. повећан је број рођених за 1,3% (са 5.187 на 5.255 месечно), али је и број умрлих повећан за 2% (са 8.253 на 8.414), па је негативан природни прираштај повећан за 3,1%. Број склопљених бракова смањен је за 2,9% (са 3.119 на 3.027), док је број развода повећан за 11,3%. Број склопљених бракова једнако је смањен и на северу и на југу Србије, за по 2,9%. Број развода на северу повећан је за 5,9% а на југу за 18,4%.
ЗНАЧАЈ ПРОЈЕКТА
Од 168 општина само у осам се бележи позитиван природни прираштај, док 160 има негативни салдо рођених у односу на умрле. По проценама демографа Србија ће до 2060. године остати без милион становника, а по статистичким подацима један брачни пар има у просеку 1,5 дете док је светски просек 2,5 по жени. Уколико стопа рађања падне на 1,3 детета Србија ће нестати као нација за сто година. Сваки трећи пар нема деце, а према последњем попису у 31 одсто насеља није рођено ни једно дете.
Уз неповољне економске прилике и исељавање младих из земље, велику кочницу за пораст наталитета представља неплодност која је постала мора за брачне парове у годинама. Око пола милиона парова има проблем да добије дете, а у односу на период седамдесетих и осамдесетих година када је сваки десети пар био без деце, сада је у просеку сваки пети пар принуђен на вештачку оплодњу.
С обзиром на чињеницу да је рађање беба постао државни проблем, општине се све више укључују у битку за становнике. Повећана су давања за свако ново рођено дете, са два покушаја бесплатне вантелесне оплодње повећава се на још један и помера граница старости на 42 године за мајку.
Општина Велика Плана за вештачку оплодњу издваја новчана средства у висини две просечне плате остварене по запосленом у јединици локалне самоуправе. Одлуку о додели средстава доноси Центар за социјални рад и уколико предложи већи износ, о томе решава Општинско веће Општине Велика Плана. Међутим, ову врсту помоћи до сада на нашем подручју нису користили брачни парови без деце као подршку рађању. Неки градови и општине обезбеђују додатне бенефите за младенце подстичући новчаним средствима склапање бракова и рађање, обезбеђивањем радног места женама утиче се на одлуку да рађају и увећавају породицу. Међутим, ни то није довољан подстицај да мајке рађају више од два детета.
У Србији је највећи број породица са једним дететом (51,8 одсто), са двоје деце 40 одсто, троје има само 6,7 одсто супружника, четворо 1,1 одсто, а са петоро и више деце само 0,4 одсто. Сви наведени подаци истоветни су за Подунавски окру где по последњем попису 2011. године у више од 20 мањих сеоских насеља није рођено ни једно дете. У породилишту у Смедереву, граду са око 64.000 становника, годишње се роди 1.000 беба, док се у породилишту Опште болнице „Стефан Високи“ чије услуге користе две општине, Смедеревска Паланка и Велика Плана, са око 90.000 становника, на годишњем нивоу региструје око 500 новорођенчади.
Градови и општине сходно својим могућностима издвајају родитељски додатак. Док субвенцију град Смедерево (15.000) и општина Велика Плана (21.000) обезбеђују за свако новорођенче, укључујући и додатну помоћ за незапослене мајке (15.000) и за истовремено рођено двоје, троје и више деце (100.000) у Смедеревској Паланци подстицајна средства су само 13.000 и дају се за прво рођено дете у породици.
ПРИНАДЛЕЖНОСТИ ЗА РОДИТЕЉЕ
Право на родитељски додатак којим држава финансијски помаже у одгоју и бризи о деци, остварују мајке након рођења првог, другог, трећег и четвртог детета. Висина износа ове принадлежности разликује се у зависности од тога које је дете по реду. Само за прво дете исплата је једнократна, за друго, треће и четврто по реду исплаћује се у 24 рате. За пето и свако наредно дете држава не исплаћује родитељски додатак, што је својеврсна неправда у ситуацији када говоримо о белој куги.
Министарка без портфеља задужена за популациону политику, Славица Ђукић Дејановић, рекла је једном приликом медијима да је препорука Светске здраствене организације да су за здравље мајке безбедна четири порођаја, те због тога држава помаже породице које имају до четворо деце.
Терет самохраног родитељства носи готово 300.000 мајки и око 75.000 очева у нашој земљи, а готово свака трећа породица у Србији нема децу. Највећи број брачних парова без наследника живи у руралним крајевима наше земље. Закон о финансијској подршци породицама са децом, донет 2018. године, предвиђа да родитељи за прво дете добијају једнократно 100.000 динара, за друго 10.000 динара месечно две године, за трећег малишана по 12.000 месечно једну деценију, а за четврто 18.000 динара месечно десет година.
ПОМОЋ ОПШТИНЕ
Поред државне помоћи породицама са децом, у циљу борбе са белом кугом, педесетак локалних самоуправа издваја средства из својих каса. У питању су једнократне новчане помоћи у износу од 10.000 до 165.000 динара, ваучери, накнаде за боравак у вртићу, бесплатна ужина и уџбеници. Општина Велика Плана издваја за сваку рођену бебу једнократно по 21.000 динара за запослене мајке, за незапослене породиље 22.000 плус три пута по 5.000 месечно.
Последњи подаци Републичког завода за статистику из 2018. године показују да је у Србији рођено 64.894 деце. У 30.515 породица малишани су били прворођени, у 23.428 су били други по реду, док је 7.970 мајки родило треће дете. Број малишана који су из породилишта исте године дошли као четврти по реду било је 1.913 док статистика бележи 1.068 наследника, који су пети или шести у породици. Поређења ради, током 2000. године свет је угледало 72.764 новорођенчади, што је готово 8.000 беба више него 17 година касније. Интересантно је да је број прворођене и другорођене деце био већи, али да је трећих, четвртих и петих било мање него 2018.
Ни са дечијим додатком нисмо међу земљамља које помажу мајкама. Цензуси су недостижни за породицу са примањима око 35.000 динара, папирологија преобимна, а чек од 3.044,90 динара, односно 3.958,37 за самохране родитеље, нимало стимулативан за планирање новог члана породице. Ову принадлежност на територији општине Велика Плана остварује само 480 деце. Иако има знатно више захтева, нису сва решења позитивна зато што у сеоским срединама непокретности у великој мери онемогућавају родитеље да пређу важећи цензус.
Подстрек да о овој теми говоримо са више енергије, ентузијазма и ангажовања даје нам сазнање да по речима свештеника Предрага Поповића 2017. године док је радио у овом делу општине није обављено ни једно крштење деце у Ракинцу и Радовању, и још два села која су у том периоду припадала његовој парохији. Поређења ради 1988. године у овим руралним селима је крштено 43 детета, десет година касније (1998) 20, 2008. године само 10, а поменуте 2017. ни једно.
