Сеоски културни центар Марковац у низу културних догађања овог лета у петак 21. јуна организује библиотерапију на којој ће се читати и тумачити песма "Пре поласка у школу знала сам шта је одузимање" младе ауторе Радмиле Петровић

Да ли сте некада спутавали себе због друштвених очекивања? Да ли сте некада осећали притисак да будете неко или нешто што нисте? Шта сте за себе урадили у тим ситуацијама? Ако на овај начин размишљате или имате жељу да о овим темама чујете још нечије мишљење, прилика је да у петак, 21.6. од 18.30 до 20 сати у читаоници "Екатарина Павловић" у Гложану будете гост „књижевне вечери“. Организатори - библиотерапеути су припремили читање песме Радмиле Петровић "Пре поласка у школу знала сам шта је одузимање" након чега следи разговар о улогама и очекивањима, искуствима и стратегијама које нам помажу да се заузмемо за себе и останемо доследне/ни ономе што јесмо.

 Сећање на празнична окупљања ко смо, шта смо, чему се надамо...

Данас је празник за Београђане али и житеље Старог Села и још неких места у околини који славе Спасовдан као заветни дан. Српска православна црква данас обележава Вазнесење Господње – Спасовдан, празник облежен црвеним словом, а кад је нешто црвено, важно је или нас с разлогом упозорава. Jедан je од седам највећих светковина посвећених Господу Исусу Христу. Слави се четрдесет дана након Васкрса, увек у четвртак, шесте недеље после празника Васкрсења Христовог и представља неку врсту опраштања са Васкрсом. Од данас се више не поздрављамо уобичајеним васкршњим поздравом и отпоздравом – Христос Васкрс, ваистину Васкрс. Почетак и крај службе се, на тај дан, врши исто као и на сам Васкрс. Исус Христ је, по хришћанском веровању, три дана након што је мучен, распет и сахрањен, васкрснуо из мртвих и јавио се својим ученицима. 

Манастир је, по предању, подигао краљ Драгутин Немањић, који је управљао Сремом. Сместио га је на једном од главних изворишта воде која су напајала стари Сирмијум, данас Сремску Митровицу. Крст манастира Бешеново помиње се још 1292. године, управо у доба Драгутиново.

Одлуком његовог преосвештенства епископа сремског господина Василија 2012. године покренули смо, из пепела, обнову немањићке задужбине манастира Бешеново.

Особе са инвалидитетом које су мењале свет.

Да ли можете да замислите новију светску историју без неког од њих... Упркос хендикепима који су их ограничавали успели су да задуже цивилизацију и оставе неизбрисиве трагове у науци, култури, уметности, спорту, политици... За добробит човечанства дали су највише што су могли. 

Сара Бернар, глумила је на позорницама широм Европе и Америке, као и у неколико филмова, а уз то се бавила и сликарством и вајарством. На једној представи је тешко повредила десно колено и због гангрене јој је, после извесног времена нога ампутирана. Неколико месеци је користила колица, а онда је наставила каријеру и то без протезе иако то значи да се на сцени није кретала, захваљујући свом шармантном гласу и даље је доживљавала овације.Френклин Делано Рузвелт, 32. председник САД који је из инвалидских колица извео земљу из Велике економске кризе, креирао Њу Дил и победио Хитлера.

 Иако се ствари поправљају за младе са видљивим хендикепом, онај невидљиви и даље се доживљава као баук. Те особе имају додатни психолошки притисак јер их околина доживљава као мање вредне, „оштећене“..

.Јанковић: Могућност да сви студенти са хендикепом са 36 ЕСПБ бодова буду „на буџету“ и имају право на стипендију је успех

„Док сам студирао није био развијен систем персоналне асистенције. Али сам имао подршку војника на цивилном служењу војног рока и то ми је пуно значило“, почео је причу за подкаст УНС-а Милан Јанковић, извршни директор и тим менаџер Академске инклузивне асоцијације (АИА).

По резултатима последњег пописа становништва, број особа са инвалидитетом у Србији је 356.404. Претходни попис утврдио је да је број ових особа 571.780. За једанаест година „нестало“ је 215.376 особа са инвалидитетом. Док се укупно становништво, по резултатима пописа, смањило за 6.9 одсто између два пописа, број особа са инвалидитетом смањен је више од трећине.

Стручњаци из области демографије слажу се да је до овако драстичне разлике дошло због промењене методологије која је примењена у два пописа. Међутим, о конкретним узроцима нема сагласности. Иван Маринковић, виши научни сарадник, заменик управника Центра за демографска истраживања Института друштвених наука у тексту „Нови попис, нова решења, стари проблеми“, објављеном у часопису „Становништво“ као основни проблем, не само када су у питању особе се инвалидитетом, наводи да је ово први попис у коме су коришћени административни извори за контролу, али и прикупљање података.