ДОЖИВЕТИ СТОТУ

Зашто Позориште „Масука“ у Великој Плани носи ово име

Велимир Живојиновић Масука један је од најцењенијих делатника у српској предратној и послератној култури, припада групи најзнаменитијих српских песника прошлог века, још знаменитији је преводилац светских класика са енглеског и немачког језика, признати позоришни редитељ, језикословац који је иза себе оставио богату културну заоставштину. Ако се томе дода да је рођен у Великој Плани и да је својим залагањем допринео развоју позоришног живота и културе јасеничког краја, ето одговора зашто Позориште у Великој Плани носи његово име.

Доживети стоту ...

Скоро читав век Позориште „Масука“ испуњава живот грађанима Велике Плане

Сањати да идеш у позориште значи да ће ти се остварити стара жеља. По древном тумачењу санописа и веровању у продужене мисли Срба кад утону у снове, закључује се колико важну улогу игра позориште у животима наших људи, посебно Плањана који су за девет и по деценија постојања аматерске установе културе створили култ позоришта и обавезу да живе у складу са позоришним календаром који им устројава културни живот условљен догађајима на даскама које живот значе. Деведесет и пет година старо је позориште у Великој Плани. Скоро, па читав век рада што је довољно да се уврсти у познатије позоришне куће које успевају да истрају на овим просторима упркос променама које са собом носи доба кроз које пролази. 

Доживети стоту – 95 година Позоришта „Масука“

Зашто волимо позориште, чему нас уче глумци, шта нам значи одлазак на представу...

           Позориште је одувек било место на којем се, под светлима позорнице, кроз приказ различитих људских судбина човек учио нечему и сазнавао нешто ново. На тим основа утемељен је театар какав и данас постоји у својој бити, значајно измењен, осавремењен и дефинисан сценско уметничким простором чија је сврха остала комуникација глумаца са публиком. Народ се одувек на оваквим местима окупљао како би био део друштвеног живота и како би научио нешто ново. Управо је у древном Епидаурусу, у колевци позоришта, театар задобио функцију поучавања и пробуђивања људи. Од тада, па све до данас, уз промену епоха и у складу са друштвеним развојем, позориште је сачувало свој значај у друштву и добијало нове функције, од којих је основна остала она почетна, а то је по(д)учавање људи.

Доживети стоту...

За искрене изливе задовољства или реакције незадовољства живе глумци, то је њихова душевна храна, разлог због кога излазе на сцену

Премијере, награде на фествалима, изостанак са такмичења где увек не побеђују најбољи, аплаузи и звиждуци, позоришни је живот глумаца који као тореадори улазе на сцену несигурни да ли ће пробудити емоције или оставити публику равнодушном кад се погасе светла. Позориште је и догађај који се одвија у прочељу сцене код оних који имају своје заслужено место у сали због тога што са стрепњом чекају да се завеса дигне и са срцем спремним да прими и пошаље љубав ишчекују наклон оних због којих су ту у тренутку када се дешава позоришна чаролија. Због свега што позориште даје и нуди, због оних који од малих ногу, почев од улога малих принчева и принцеза, веселих и тужних ликова драмских дела остављају део себе на даскама које живот значе, увек кад се нешто дешава у храму културе без оклевања и премишљања хрле у позориште, овај пројекат би могао да буде занимљив и подстицајан. Подстакао би их да размишљају о позоришту на критичнији начин, да својим присуством и изграђеним позоришним укусом подижу лествицу и подстичу глумце на још више домете.

Наш нови пројекаст посвећен је симболу плањанске културе и дуговечној нераскидивој вези између публике и глумаца

         Позориште „Масука“ припада групи најуспешнијих аматерских позоришта у Србији. Први писани трагови о малом варошком позоришту сведоче да је најстарија установа култере овог краја своју скоро вековну историју почела да исписује пре 95. година. Готово судбински, у богојављенској ноћи 1929. године, наступом Позоришног друштва "Велимир Масука", у Кафани браће Милојевић, пројавили су се глумци на за ту прилику инпровизованој сцени и означили да у Великој Плани почињу да теку позоришни дани. Посетиоци прве представе уместо улазница давали су добровољни прилог за рад друштва и од тада траје исконска веза између позоришта и публике која сваку премијеру својих глумаца дочека као рађање новoг живота. Током вишедеценијског рада Позориште је постало власник свих значајнијих награде на пољу аматеризма. Две Вукове награде за изузетан допринос у развоју културе, Орден заслуга за народ са сребрним зрацима, три „Златне маске“, највећа признања за глумце аматере, само су неке од значајнијих одличја која красе просторије Талијиног храма.

Доживети стоту - 95 година позоришта "МАСУКА"

         Велика Плана има готово читав век своје позориште, има и глумце који су одавно прешли границе Србије богато илустрованим биографијама, неки од њих постали су легенде и после одласка у незаборав остали су вечно присутни на сцени која их је изнедрила. Да је у Великој Плани још нешто велико осим Велике Мораве и имена места, потврђује историја позоришта и велика љубав публике према Талијиној уметности. Предмет свеопштег обожавања грађана има причу о настанку на коју се позове свако ко пожели да исприча нешто о храму уметности који је по броју одиграних представа и награђених глумаца међу водећима у некадашњој великој држави, а по години настанка једно је од најстаријих аматерских позоришта Србије. Носи име по знаменитом Плањанину, Велимиру Живојиновићу Масуки, чији су се животни путеви једном давно преплели са житељима ових крајева, не само пореклом и коренима везани за исти период и исто место постанка, него и утицајем на развој позоришног живота у Великој Плани.