Доживети стоту

95 година Позоришта „Масука“

Живка министрака, улога је по којој памтимо Љиљану Станимировић чије је дело у позоришном аматеризму Србије вишеструко значајно. Најдуже је била управница плањанског позоришта, покренула је неколико значајних манифестација у области културе и уметности, као активан друштвено-политички радник увек на страни глумаца и уметника...

Ако је Жанка Стокић запамћена као најбоља „госпођа министарка“ на српској позоришној сцени, и ако се са искремним пијететом сећамо још и Мире Ступице, Мирјане Карановић, Радмиле Живковић, Оливере Марковић, Ружицe Сокић, Милене Дравић... у истим ролама, са симпатијама, крајње промишљено и оправдано обазриво, потпуно свесни разлика у систему вредности, настављамо овај непрекидни низ нашом госпођом министарком у тумачењу Љиљане Станимировић (1947 – 2021). За њу су, 1992. године, када се одевена у Живкине хаљине шетала сценом Позоришта „Масука“, с разлогом рекли, сви бољи познаваоци позоришног аматеризма, да је била најбоља у својој класи.

Грађанске иницијативе

Пројекат Стамбене заједнице Јована Дучића 5, који се односи на уређење простора испред улаза зграде у Великој Плани, подржан је на конкурсу „Мењамо заједно 2024.“ Удружења Про.Ток 21 из Смедерева у оквиру делатности Градског развојног дома Смедерево.

Међу овогодишњим победницима другог циклуса конкурса „Мењамо заједно“, који је и ове године окупио велики број грађанских иницијатива из Подунавског и Браничевског округа, по позиву Удружења Про.Ток 21 из Смедерева, нашла се Стамбена заједница Јована Дучића 5 из Велике Плане са пројектном идејом уређења простора испред улаза зграде. Конкурс је имао за циљ да подржи локалне активисте у стварању позитивних промена у својим заједницама, кроз иновативне и одрживе пројекте.

Доживети стоту

Владимир Ђурић Ћале одиграо је на позоришној сцени „Масука“ 76 улога, као ујка Благоје се у пет различитих верзија поклањао публици 253 пута. Добитник је многобројних друштвених признања и награда, од којих су му биле најдраже три кулске на Републичком фестивалу позоришног аматеризма Србије.

Више од половине свог живота глумци - легенде великоплањанског позоришта посветили су позоришној уметности. Свако од њих даривао је позоришту четири до пет деценија неплаћеног рада исписујући историју храма уметности који девет и по деценија чврсто стоји на својим темељима. За њих је позориште било друга кућа, глума прва љубав, сцена широко поље за комуникацију са светом, улоге прилика да у туђим ципелама проживе најдубље емоције и пренесу их другима. За њих је живот у складу са Талијином уметноћу испуњење сна, катарза кроз коју пролазе ослобођени стега и окова наметнутих силом прилика. Један од њих, Владимир Ђурић Ћале, дао је позоришту 76 улога, а за узврат добио смирај душе, радост у срцу и здрав дух у здрављем угроженом телу.

Послератни развој Аматерског позоришта Велика Плана

Доживети стоту

После ослобођења, касних четрдесетих и педесетих година, буди се и напредује културни живот у малим срединама. По налогу власти и жељи народа у ослобођеним градовима и варошима обнављају се позоришта, расту нова културно-уметничка друштва, организују се омладина у секције, припремају приредбе, јавни наступи на којима учествују све генерације жељене друштвених догађања. Организују се такмичења,одлазе глумци на турнеје, наступају гостујућа позоришта.

„Свет речи“ у Црној Гори

Током петодневне студијске посете невладиним организацијама Црне Горе представнице Удружења „Свет речи“ из Велике Плане посетиле су „Сигурну женску кућу“ у Подгорици, установу која збрињава у свом склоништу пуних 25 година жртве породичног насиља. Стручни тим психолошкиња, правница и социјалних радница помаже женама да се одваже и проговоре о насиљу, пријаве насилника и започну нови живот. Извршна директорица институције која пружа уточиште жртвама насиља свих узраста, Будиславка Мира Савељић, нагласила је да се закони иако постоје не поштују, а насилници не кажњавају у складу са почињним кривичним делима. Морамо да инсистирамо да се насиље над женама много озбиљније схвата како би смо заштитили све будуће жртве породичног и партнерског насиља. Да су нам проблеми слични и да се боримо истим методама против насиља, закључиле су обе стране – гостујући тим невладиног сектора из Србије и домаћини у Црној Гори.

„Свет речи“ у Црној Гори

„Сигурна женска кућа“ у Подгорици значајну пажњу посвећује заштити младих од свих облика насиља. Једна од кампања којом скрећу пажњу на растућу појаву насилног понашања међу девојкама и младићима вођена је прошлог лета, а овог настављена. Учешће су узели спортисти и популарна инфлуенсерка и илустраторка Зомбијана. Кампању су спроводиле активисткиње подгоричке „Сигурна женска кућа“уз помоћ Министарства рада и социјалног старања, уз подршку Мисије ОЕБС-а у Црној Гори и Фудбалског савеза Црне Горе. Ове године се кампања наставља истим интензитетом уз очекивани одјек са рукометашима и ватерполистима. Поруке које преоносе спортисти младима и грађанству су уочљиве, лако се памте и остају у дуго у подсвести оних којима су намењене.