Иако се ствари поправљају за младе са видљивим хендикепом, онај невидљиви и даље се доживљава као баук. Те особе имају додатни психолошки притисак јер их околина доживљава као мање вредне, „оштећене“..

.Јанковић: Могућност да сви студенти са хендикепом са 36 ЕСПБ бодова буду „на буџету“ и имају право на стипендију је успех

„Док сам студирао није био развијен систем персоналне асистенције. Али сам имао подршку војника на цивилном служењу војног рока и то ми је пуно значило“, почео је причу за подкаст УНС-а Милан Јанковић, извршни директор и тим менаџер Академске инклузивне асоцијације (АИА).

По резултатима последњег пописа становништва, број особа са инвалидитетом у Србији је 356.404. Претходни попис утврдио је да је број ових особа 571.780. За једанаест година „нестало“ је 215.376 особа са инвалидитетом. Док се укупно становништво, по резултатима пописа, смањило за 6.9 одсто између два пописа, број особа са инвалидитетом смањен је више од трећине.

Стручњаци из области демографије слажу се да је до овако драстичне разлике дошло због промењене методологије која је примењена у два пописа. Међутим, о конкретним узроцима нема сагласности. Иван Маринковић, виши научни сарадник, заменик управника Центра за демографска истраживања Института друштвених наука у тексту „Нови попис, нова решења, стари проблеми“, објављеном у часопису „Становништво“ као основни проблем, не само када су у питању особе се инвалидитетом, наводи да је ово први попис у коме су коришћени административни извори за контролу, али и прикупљање података.

Пацијенти губе сваку наду, Закон о пресађивању људских органа пуне три године на чекању

Иза бројке од 2.000 пацијената на листи чекања, су људске судбине, којима је у последњих неколико година ускраћено право и на наду да ће дочекати своју шансу за нови живот.

Неопходно је да Србија у овој години реши питање Закона о пресађивању људских органа, као и да програм трансплантације добије национални приоритет, како би пацијенти на листи чекања могли да дочекају своју шансу за нови живот, речено је недавно на панел дискусији “Трансплантација органа у Србији: зашто су на чекању Закон, и животи више од 2.000 људи?” коју је организовало Удружење "Донорство је херојство".

 Нова књига Милана Р. Симића

Тек што смо приметили да се Милан. Р. Симић није одавно огласио новим мислима и збирком одабраних афоризама за памћење, појавило се ново издање књиге која нас демантује. Милан опет пише онако како нас је навикао да га читамо. Оглашава се кратком формом, ефектно, нереко убитачно, тачно у циљ, у само срце догађаја који заокупљају пажњу обичног, малог човека из осредње велике средине. Његови афоризми смештени између корица књиге од стотинак страна, како сугерише сам наслов, нису ствар садашњег тренутка, писани су за дуго памћење, одабрани из миљеа актуелних друштвених појава са којима се сусрећемо одавно, а како нам се онако од ока чини, имаће дуго трајање и биће дуго још предмет размишљања и расправа међу читаоцима.

ДЕКЛАРАЦИЈА О ПОТРЕБИ МЕРА САНАЦИЈЕ ПОСЛЕДИЦА НАТО АГРЕСИЈЕ НА СР ЈУГОСЛАВИЈУ

Поводом обележавања 25 година од усвајања Резолуције 1244 Савета безбедности УН, "Иницијатива за утврђивање последица НАТО бомбардовања Србије 1999. године" проглашава Декларацију о потреби мера санације последица НАТО агресије на СР Југославију.

Потписивањем правно-обавезујућег Уговора између Министарстава одбране, здравља, животне средине, као и просвете, науке и технолошког развоја у Влади Републике Србије 12. јуна 2018. године, "Иницијатива за утврђивање последица НАТО бомбардовања Србије 1999. године" (у даљем тексту: Иницијатива) постала је оперативни и саветодавни део Заједничког тела за утврђивања последица НАТО бомбардовања Србије.