Екранизам – дигитални аутизам

У КОРАК СА ВРЕМЕНОМ

Телефони нас отуђују и погрешно усмеравају, утичу на осиромашење језика и смањену комуникацију међу људима, па ипак без њих се не може.

Питање утицаја екрана на људски мозак с разлогом је последњих година у средишту пажње целокупног друштва које све гласније изражава бригу за будућност садашњих и будућих генерација деце и омладине, али се истовремено намеће питање како направити разлику између претеране употребе која представља осиромашење живота и оне разумне мере која значи обогаћење животног садржаја. О томе полемишу стручњаци у области модерне технологије, психолози, психоаналитичари и педагози, а на сопственој кожи последице осећају наставници и професори који увек имају довољно аргумената да буду за и против употребе паметних телефона у школама.

Јелица Живановић мастер правник(ца)

 МЛАДИ И УСПЕШНИ

Она је вредна, одговорна, амбициозна и талентована за послове из области породичног права, друштвено ангажована и емпатична према целокупном живом свету коме је потребна помоћ и подршка.

Разлог писања портрета о нашим успешним младим људима није искључиво потреба да се о њима проговори као о стручњацим који су се упорношћу, знањем, радом и способностима доказали на пољима науке, уметности или спорта као добри, неки и најбољи, него да се о њима проговори са хуманог аспекта, као о добрим људима који су својом добротом, хуманим ставом према животу и друшву доказали да су успешно савладали све животне етапе које су их водиле до циља а да притом негде нису загубили себе. Са тог аспекта желимо да говоримо о Јелици Живановић, мастер правници са просеком око десетке, успешној пословној младој жени која је жељна знања уписала нови факултет у намери да прошири знања и видике у области филозофије и религије. Она јесте успешна по свим критеријумима које би морао да поседује неко ко претендује, или му по природи ствари припада ова одредница. Али је далеко лепше о њој говорити као о некоме ко се није много променио, ко је остао хуманиста у души, заштитник угрожених и незаштићених, љубитељ животиња, чувар природе... Пламенита и рационална у сваком погледу. „Половина мене је од снова, а друга половина је од борби" – њен је животни мото.

Др Владимир Јовановић, доктор биолошких наука

МЛАДИ И УСПЕШНИ

Јурио је за знањем, развијао критичко мишљење, као средњошколац био међу организаторима Покрета ОТПОР, лета проводио у ИС Петница, промотер је науке и светски признато име у области хумане генетике и биоинформатике.

Биографија једног од најталентованијих бивших ђака Гимназије Плана, СУПЕРХЕРОЈ НАУКЕ, др Владимира Јовановића, пуна је занимљивих детаља. Дугогодишњи је научни сарадник Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић” у Београду, руководилац је програма Експерименталне биологије и хемије у Истраживачкој станици Петница, коаутор више десетина научних радова објављених у часописима СЦИ листе, учесник 2 европска пројекта Хоризонт2020, стручни сарадник Младих истраживача Београда, промотер науке и научни комуникатор током Фестивала науке (Београд), Ноћи истраживача, Миксер Фестивала, РНК (радионице научне комуникације)... Тренутно је на постдокторским студијама у Немачкој на Institute of Biology Freie Universität Berlin. Један је од седам суперхероја науке који у циљу промоције науке и образовања одговара на најчешћа и најзанимљивија питања која деца постављају својим родитељима.

Младен Чичић доктор електротехничких наука

МЛДИ И УСПЕШНИ

Бивши гимназијалац, Младен Чичић, након пет година докторских студија у Шведској, докторирао на KTH Royal Institute of Technology у Стокхолму као један од најбољих младих доктораната који су пре три године завршили постдипломске студије. Уследиле су нове студије после доктората на Берклију у САД и рад у GIPSA-лабораторији у Греноблу.

Младен је рођен 1991.године, био је ђак генерације у Гимназији Плана. Завршио је Електротехнички факултет у Београду као један од најбољих дипломаца те године, након тога шест месеци боравио у Немачкој као стипендиста "Фондације др Зоран Ђинђић", а потом је отишао у Шведску. Његово занимање одувеке је била наука, првенствено физика и математика. На регионалним и републичким такмичењима увек је био међу најбољима, на факултету у самом врху просеком и знањем, отуда није нимало чудно што је кренуо овим путем. Упоран и одговован својим примером показао је како се у сулудим временима остаје на ногама и постиже циљ. Докторирао је у периоду короне и показао да је пут знања прави избор.

Милош Милановић доктор наука са 27 година

МЛАДИ И УСПЕШНИ

Некадашњи ђак генерације плањанске гимназије 2011. године, по завршетку студија на ЕТФ у Београду отишао је на постдипломске студије у Америку и након четири године рада на Универзитету Виланова у Филаделфији у року завршио докторат као најбољи студент докторант у генерацији.

Ако је стварање основни кључ успеха и ако жењни знања никада не престају да уче, онда је очекивано да ђак генерације 92. годишта Милош Милановић, буде један од најмлађих доктора наука из нашег окружења. Када неко успе у свету, или крене путем којим иду само они којима је предодређена извеснија будућност него већини нас, довољно је да припада твом окружењу, твојој средини, твом месту и твом комшилуку да би и ти био срећан што је успео и што можеш рећи да је бар по томе што је из твог места, макар по нечему наш заједнички понос. Његова теза за докторски рад била је „Нова мулти-ниво техника управљања за парцијално оптимално управљање линеарним системима са применама водоничне горивне ћелије“ одбрањена на Универзитету Villanova у Филаделфији (University Philadelphia (Villanova), Pennsylvania, USA). Докторат је завршио као најбољи у генерацији и још једном доказао да је свуда бољи од других и увек најбољи међу њима.

Експеримент који је показао колико су млади зависни од телефона

У КОРАК С ВРЕМЕНОМ

Од тинејџера су тражили да 8 сати проведу сами без телефона и интернета. Иако се чинио лак задатак од 68 ученика само две девојчице и један дечак су завршили оглед.

Рускитим психолога осмислио је пре две године интересантан експеримент чији су резултати показали да није ни мало лако тинејџерима без телефона. Овим огледом имали су намеру да тестирају хипотезу претеране зависности младих од паметних телефона који им успоравају напредак и негативно утичу на обављање свакодневних послова. Закључио је у контакту са њима да се модерна деца превише анимирају и да због тога нису у стању да се позабаве својим унутрашњим стањем. Резултати су заиста били поражавајући.