У корак с временом

Како се у суседним државама, бившим југословенским република, гледа на појаву екранизма, облик зависности од екрана који је свуда у свету препознат као претња будућим генерацијама

Прошлог месеца УГ „Свет речи“ промовисало је нови пројекат у области менталног здравља младих који има за циљ ненасилну комуникацију. Партнери на пројеку међународног значаја су организације цивилног сектора из Хрватске и Северне Македоније. На припремном састсанку анализиране су пројектне активности и обављене неопходне консултације за сусрет младих из региона чиме се јавности скреће пажња на потребу да се удруженим снагама отпочне борба у бившим југословенским републикама против насилчног понашања међу младима.

Један од разлога пораста вршњачког насиља код нас и у земљама у окружењу, свакако је отуђеност млађих генерација, недостатак емпатије, окренутост виртуелном свету и све мања брига родитеља о деци и њиховим потребасма. Истакнуто је на овом скупу да се насиље не разликује у великој мери по својим појавним облицима у школама на територији Хрватске, Србије или Македоније, једино су изражени у мањем или већем облику по срединама у којима су млади препуштетни сами себи, лишени родитељске пажње и љубави. 

У корак с временом – екранизам дигитални аутизам

За и против вештачке интелигенције

У Србији је потребно време за све промене. Припреме дуго трају, тешко се прихватају све новине, а да ли смо у праву или не када нешто желимо да применимо налик остатку света дуго се води полемика како ће се тако нешто примити код нас. Иста ствар се догађа и са забраном или ограничењем употребе мобилних телефона у школама. Тренутно је велики проблем то што у неким школама забрана може да функционише као правило понашања, а у неким не може никако. Неки родитељи су се определили да се телефони остављају кад се дође у школу, други су против наметнутих забрана што ствара велику конфузију и управо зато по школама важе, или не важе предложена правила. Када би надлежне службе усмерене на образовање деце и омладине одредиле тачно шта се сме, а шта је забрањено, поступак би био олакшан, сматра већина грађана заинтересована за ову тему.

Када би се увело стриктно правило шта сме да се користи, односно не сме, сви заједно, деца, родитељи и просветни радници, са њима и организатори наставе би знали како да се поставе у датим околностима. Деца би у свим школама унапред знала шта се од њих тражи, како да се владају и понашају везано за телефоне и на тај начин се научила поштовању правила.

У корак с временом – екранизам дигитални аутизам

Праћење нових технологија одавно је постало саставни део наших живота због чега је готово незамисливо да се функционише без екрана. Мало ко може да састави читав дан без вештачке интелигенције, чак и они који су дубоко свесни да је већа штета него корист од превелике употребе модерних справа у комуникацији насупрот директном контакту са људима. Нарочито тешко примају одвајање од телефона деца и млади којима се иначе не препоручује више од једног сата дневног кориштећња ових справа. У већини школа родитељи и просветни радници дигли су глас против употребе мобилних телефона, завели су дисциплинске мере, ограничили време коришћења екрана и подстакли друге да примене сличне васпитне методе. Међутим, оправдано се намеће питање како модерну технологију окренути у нашу корист и смањити њено штетно дејство. Неки професори истичу да су им телефони неопходни у појединим ситуацијама када проверавају знање ученика или прате презентације на екранима, други пак тврде да се може без њих као што се могло и пре неколико деценија. 

Уг „Свет речи“ уз подршку Министарства туризма и омладине реализује пројекат „НАУЧИМО ЖИРАФЕЋИ ЈЕЗИK! ОБУKА МЛАДИХ ЗА ПРИМЕНУ ТЕХНИKА НЕНАСИЛНЕ KОМУНИKАЦИЈЕ И МИРНОГ РЕШАВАЊА СУKОБА“

Млади из десет средњошколских центара осам градова Србије завршили су обуку у Великој Плани и са ове едукације отишли оснажени и научени на који начин ће промовисати у својим срединама ненасилан говор насупрот говору мржење коме су склони у све већој мери пресставници млађе генерације. Учење језика ненасилне, асертивне комуникације, популарно познатог као језик жирафа или жирафећи, мења поглед на свет и оснажује сваку особу која га савлада. Вештина која се стекне је могућност управљања собом, а самим тим и контролисање сопствене агресивности. Учење повећава и развој емпатије, доприноси разумевању поступака и понашања других људи, стварању добре атмосфере међу саговорницима и пружа подршку жртвама насилне комуникације.

„Свет речи“ и млади из Велике Плане, Смедеревске Паланке, Пожаревца, Крагујевца, Деспотовца, Великог Градишта, Кучева и Бора реализују нови пројекат којим скрећу пажњу на облике насилне комуникације

Млади из десет школа поморавског, подунавског, браничевског, шумадиског и борског округа учесници новог пројекта „Света речи“ уче се ненасилној комуникацији. Стечена знања као едукатори пренеће својим вршњацима, средњошколцима, а они својим родитељима и пријатељима и на тај начин проширити идеју о толерантном опхођењу у међусобним контактима и разговорима са људима. Пројекат  „НАУЧИМО ЖИРАФЕЋИ ЈЕЗИK! ОБУKА МЛАДИХ ЗА ПРИМЕНУ ТЕХНИKА НЕНАСИЛНЕ KОМУНИKАЦИЈЕ И МИРНОГ РЕШАВАЊА СУKОБА“ тако наставља пре више од две деценије започету борбу цивилног сектора против вршњачког насиља усмеравајући пажњу јавности на ненасилну комуникацију. Пројекат је подржан од стране Министарства туризма и омладине, траје до краја године и обухватиће око десет хиљада учесника, средњошколаца који представљају циљну групу у овом пројекту.

УГ „Свет речи“ реализује пројекат који младе уче ненасилној комуникацији

„НАУЧИМО ЖИРАФЕЋИ ЈЕЗИK! ОБУKА МЛАДИХ ЗА ПРИМЕНУ ТЕХНИKА НЕНАСИЛНЕ KОМУНИKАЦИЈЕ И МИРНОГ РЕШАВАЊА СУKОБА“ НОВИ ЈЕ ПРОЈЕКАТ УГ „Свет речо“ којим се наставља борбу против вршњачког насиља у Србији. У пројекту учествују средњошколци из 8 градова шумадисјког, поморавског, подунавског, борског и браничевског округа. Средњошколци из Велике Плане, Смедеревске Паланке, Крагујевца, Великог Градишта, Пожаревца, Деспотовца, Кучева и Бора са својим менторима учили су на обуци у Великој Плани жирафећи језик и упознали се са ненасилним методама комуникације које су супротне говору мржње који се препознаје као змијски језик. Представници својих школа и њихови ментро ће до краја године радионицама, перформансима и другим активностима пренети стечена искуства ученицима којима је намењен пројекат како би усвојили ненасилни говор и примењивали га у свакодневној комуникацији.

Примарну циљну групу чине млади између 15 и 19 година, средњошколци 10 партнерских школа из 8 градова централне Србије. Шира циљна група су сви старији грађани чије је занимање везано за бригу о развоју и образовању младих, родитељи и запослени у институцијама образовања и културе. Маријана Миладиновић Јовановић, педагог из Техничке школе у Деспотовцу рекла је по завршетку обуке да је мисија овог пројекта рад на себи.