Гостујући глумци на сцени Позоришта „Масука“
Од њих су учили наши ветерани
За првих сто година постојања надалеко познате плањанске институције културе, на „Масукиним“ позоришним даскама наступило је више од 400 Плањана свих генерација. Историју Позоришта исписала су и 24 гостујућа глумца професионалних и аматерских позоришта из пријатељских градова. Са њима су наши глумци градили укус избирљиве публике која зна да препозна добру представу, успешну режију и квалитетну глуму.
Позориште у срцу Поморавља на граници са Шумадијом одувек је имало даровите глумце. Дефиловали су сценом млади и старији заљубљеници у Талијину и Мелпоменину уметност од самог оснивања позоришне трупе пре девет и по деценија до данашњег дана када храм културе шири руке свим талентованим младим и старијим глумцима како би наставили традицију запчету пре непуног века. Више од 400 људи пело се и силазило са сцене, поздрављало публику и упињало се да што верније живом речју, покретом и сликом у просцењу дочарају посматрачу оно што је писац драме или комедије желео да им саопшти.
Велика сцена увек је била отворена за све пријатеље позоришне уметности. Заједно са нашим аматерима професионалци из београдских позоришта, Крагујевца, Ужица, Краљева и Новог Сада, одабрана дела за извођење одређеним поводима, уобличавали су и приносили као вредан поклон публици која је веровала у њихово умеће и радосно хрлила на премијере. У последњој деценије 20. века и 2005. године, на летњој позорници у Радовањском лугу, у представама посвећеним погубљењу Карађорђа Петровића, наступали су прваци драме Народног позоришта из Београда, Атељеа 212, Позоришта на Теразијама,СНП из Новог Сада, Позоришта „Јоаким Вујић“ из Крагујевца, Ужичког народног позоришта, Позоришта из Краљева и Смедеревске Паланке. Њиховим присуством аматери су добиле учитеље глуме, врсне редитеље, менторе уз које су постали још бољи, одговорнији и професионалнији. Публика је изоштрила критеријуме, оснажила се да разликује добро од осредњег, постала избирљива и мање толеранта за пропусте, глуматања и представе са глумцима чији реквизити стану у један кофер.
Као гостујући глумци у улогама Карађорђа, Милоша Обреновића, Станоја Главаша, Вујице Вулићевића и осталих ликова српске крваве историје који су се смењивалу у делима о Карађорђевом смакнућу, на позорници под ведрим небом у Радовању, смењивали су се великани: Милош Жутић, Данило Лазовић, Мирко Бабић, Танасије Узуновић, Тома Трифуновић, Новак Билбија... Међу гостујућим глумцима из професионалних позоришта нашао се и наш земљак, Радиша Вучковић, члан Суботичког народног позоришта, Милан Ђурђевић из НП „Јоаким Вујић, београдски глумац Небојша Кундачина, Предраг Момчиловић, Миодраг Петровић, Томислав Кнежевић, Душан Јакшић, сви из Српског народног позоришта Нови Сад. Запажене улоге остварили су: Лепомир Ивковић, Миле Недељковић, Саво Контић, Тома Трифуновић, Радован Кнежевић, Иван Јагодић... Женске ликове, кнегиње Љубице, мајке Марице и жена српских војвода играле су Љиљана Драгутиновић, Даница Крљар и Александра Ђурић. Светлана Стевић наступила је у музичко сценским рециталима „Радовање Црног Ђорђија“ и „Праху оца Србије“.
Често су се као гостујући глумци у различитим улогама на премијерама и гостовањима појављивали аматери из Смедеревске Паланке: Миша Бајкић, Мирослав Јозић, Љубивоје Миљковић, Томислав Митровић и Александар Мишић. То што су били позивани глумци са стране није значило занемаривање и умањивање значаја домаћих талената. Упоредо са њима, заједно на сцени и ван ње, стицали су немерљиво искуство, добијали животне лекције, оснаживали се да буду још уверљивији, бољи и истрајнији. Неки су опстајали, други одлазили бирајући другачије животне путеве.
Међу бројним аматерима домаћег глумиша само двадесетак има велики број улога, они су истовремено добитници бројних признања као глумци вечери на наступима или лауреати фестивала у Врању, Кули и Требињу. Претпоставља се да је број глумаца знатно већи од поменутих 400, где су неки хроничари и брижљиви бележници времена прошлог узимали у обзир оне аматере који су се макар једном појавили на сцени. Ту збирну бројку импозантном чине глумци Дечије и Омладинске сцене који су се повремено појављивали као мали глумци у пројектима Велике сцене као носиоци епизодних, понекад и главних улога.
Позориште последњих деценија систематски мења свој изглед. Комплетно је реконструисана сала, промењена су седишта, балкон је функционалан и опремљен одговарајућим мобилијаром који се стапа у складну целину са салом. Замењене су завесе, уређене гардеробе, ходник који повезује клуб са позорницом и осталим просторијама у приземљу је добио потпуно нови изглед. Клуб је пријатно место за пријем гостију, окупљање глумаца и дружење после представа. У холу се годинама одржавају мањи скупови, свечаности доделе награда и признања, књижевни сусрети и поетске вечери.
Испред Центра за културу „Масука“ овог лета преуређен је Трг културе. Простран плато са позорницом, поплочан бетонским плочама, повезан са парком, са клупама и зеленилом идеалан је простор за манифестације на отвореном, концерте, наступе фолклорних ансамбала и позоришне представе под ведрим небом. Велики су планови запослених у овој установи да се постојећи простор искористи за масовне скупове у домену културе и забаве, да се постојећи услови осавремене и побољшају како би се пратили токови нових тенденција и пратила кретања у већим срединама, не би ли се нашим грађанима млађих генерација пружило довољно разлога да се после школовања врате у своју средину и ту остану – истакао је нови директор установе, Бојан Маринковић, већ сада ангажован на пројектима који ће 2029. на достојанствен начин обележити прву стогодишњицу постојања Позоришта „Масука“.
- Биће то догађаји како доликује прослави једног века постојања установе културе о чијем значају и достигнућима на најбољи начин говоре награде, успеси на фестивалима, број одиграних представа, изведених премијера и глумаца који су учествовали у развоју и напретку позоришне уметности у Великој Плани – поручује Маринковић.
Спрат је ове године преуређен за потребе Дечије и Омладинске сцене, дугачак ходник је привремена галерија слика на Ликовној колонији „Покајница“, слике учесника колоније красе хол и остале просторије, док се гостима при првом сусрету са Позориштем „Масука“ у дугачком ходнику близу позорнице погледи заустављају на фотографијама свих генерација глумаца и бројним наградама. Ту су Вита, Влада, други Влада, Јова, Срба, Жића, Власта, прве даме „Масукине“ позорнице: Дара, Душица, Рада Ђурђевић, Милица Станковић, Лепа, из новије генерације Нена, Лоза...
Међу пожутелим афишима издваја се плакат првих Масукиних позоришних дана 1976, први писани документ - факсимил плаката за представу великопланског Позоришног друштва „В. Масука“ из 1929. године. Од значајнијих друштвених признања пажњу привлаче две Вукове награде, Орден заслуга за народ са сребрним зрацима, Златна палкета Савеза аматера Србије, Златна значка КПЗ Србије и две Октобарске награде СО Велика Плана.
У плану је замена патоса на позорници, преуређење помоћних просторија са гардеробом и архивом, побољшање светлосног парка, уређење летње баште и опремање просторија за рад Дечије и Омладиснке сцене. Пуно је младих запослено у овој установи, очекује се веће интересовање најмалађих за позоришну сцену и њихово масовније учешће у будућим пројектима. Како кажу глумци, ако нам деца и омладина не долазе неће имати ко једног дана да нас замени. Радује их сваки улазак у чаровни свет глуме најмлађих који ће се овде забавити, научити да се лепо изражавају и ослободити се треме од јавног наступа. Тако се почиње и буди љубав према глуми, позоришту и позоришној уметности.
Радећи на овом пројекту били смо испуњени задовољством и радошћу што смо серијалом текстова дали допринос да се истакне значај установе са посебним местом у срцима Плањана. Разлози због којих смо жели да се бавимо овом темом леже у вредности позоришне уметности у границама локалних размера које доприносе да се уметност поштује и негује у малим срединама у изворном, исконском облику који спаја људе сабране на једном одређеном месту, у сали храма културе, са жељом да доживе и науче нешто ново, да оду пробуђени, препорођени и заинтересована за свет око себе и догађаје који узрокују неку промену код њих.
Позориште „Масука“ припада групи најуспешнијих аматерских позоришта у Србији, с поносом ову истину истичемо сви ми са ових простора свесни да ће позоришна уметност трајати онолико дуго колико то публика буде желела. А да би жеља била обострано снажна, самим тим и могућа, желели смо да покажемо како се за трајање једне институције која бележи тек један век постојања залажу они којима су сва догађања око позорнице и сваки чин на њој више од саме игре. Позориште као значајна уметничка творевина је од свог настанка до данас имало функцију спајања људи, развијања друштвеног живота кроз забаву и поучавање човека свему што га посредно или непосредно дотиче. Зато смо и ми пожелели да спојимо све лепо и корисно што позоришна уметност пружа свима нама.
Свака представа има неку своју поуку и неки свој мотив, само га треба уочити и разумети. Уосталом, почев од изгледа сцене, преко костима глумаца и њихових јасно изражених емоција откривамо значење читаве радње која се пред нашим очима одиграва у датом моменту или нам предочава догађај који се одавно негде догодио. Из тог разлога позориште, поред утицаја на нашу друштвену сверу, утиче и на наше духовно биће. Просвећујући нас, буди у нама разна питања, поучава, опомиње и упозорава. Позориште је приказ друштва у малом. Оно је окупљач људи разних профила и категорија на једном месту и није се без разлога сматрао образованим и културним онај који посећује позориште. Међутим, смисао уметности и позоришта не лежи само у томе. Још дубљи смисао постојања крије се у непрекидној обнови прича о животу и стварању емоција, баш као што је Шехерезада причањем себи продужавала живот, а Иво Андрић позивајући се на моћ приче саздао читав свој опус нобеловца.
Ако смо овим писањем код наших читалаца успели да пробудимо било какву емоцију, ако смо их подстакли да размишљају о причању и приповедању на сцени, допринели смо да нека нова публика Позоришта „Масука“ пожели да осети моменат активирања катарзе због чега позориште и представе свуда у свету вечно насељавају људске душе. Зато се позориште воли, а одлазак на представу поштоваоцима Талијине и Мелпоменине уметности представља догађај вредан сваког проведеног минута уз јунаке неке нове приче на даскама које многима од њих значе цео живот.
Прича о Позоришту „Масука“ траје скоро читав век, ускоро улази у друго столеће. Спремни смо за нове приче и приповедање.
