Пројекти за заштиту и очување животне средине
У Специјални резерват природе (СРП) Обедска бара стигло је крдо од 19 речних бивола — 9 женки и 1 мужјак, уз још 9 телади, који ће својом пашом и животним навикама омогућити обнову станишта и повратак угрожених врста. Ова акција део је пројекта ЈП „Војводинашуме“ и Друштва за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС)
„Ревитализација водених и влажних станишта у СРП Обедска бара”, који се спроводи уз подршку Европске уније у оквиру иницијативе „ЕУ за Зелену агенду у Србији“. Дугорочни циљ пројекта је повратак многих ишчезлих биљних и животињских врста на ову територију. Оно што је потребно и што желимо да урадимо јесте да вратимо некадашње спектакуларно велике колоније чапљи свих европских врста које су овде боравиле и редовно се гнездиле, као и малог и великог вранца. Желимо да повећамо популације белорепана, па можда и орла кликташа. На овом подручју постоји велики број угрожених врста које бисмо волели да вратимо, а њихов повратак ће бити могућ управо вредним радом наших биволица и бивола, рекао је Милан Ружић, извршни дирецтор Друштва за заштиту и проучавање птица Србије и истакао да орнитолози прате бројност птица на Обедској бари на месечном нивоу, како би се установило колики је заправо значај присуства бивола.
Биволи све чешће имају кључну улогу у обнови и очувању водених и влажних станишта широм Европе. По угледу на позитивна искуства и брзе резултате постигнуте у суседним земаљама, одлучено је да се иста пракса примени у Србији. Својом испашом и кретањем ове животиње помажу у контроли вегетације спречавајући ширење инвазивних биљака, стварају мозаик станишта, укључујући локве и отворене водене површине, који постају уточишта за многе инсекте, водоземце, рибе и птице и то најчешће оне ретке, угрожене и заштићене. Њихово присуство обогаћује тло хранљивим материјама И побољшава његову прозрачност и наводњавање, док њихово понашање у мочварама одржава равнотежу између воде и тла.
Иако самостална, ова грла нису потпуно дивља. Она долазе са газдинства Живице Матића из Книћанина који је са својом породицом водио рачуна о њима. Бригу о грлима на Обедској бари сада води сточар, а грла су ограђена специјалном оградом која ће временом бити померана. У зимском периоду, као и ноћу, уколико то пожеле, биволи ће уточиште наћи у штали направљеној специјално за њих.
„Присуство бивола не само да враћа природну динамику станишта, већ и подржава развој туризма заснованог на природи. Стога, као спој историје, културе и екологије, биволи су незаменљиви савезници у очувању једног од најстаријих специјалних резервата природе у свету“, истакао је директор предузећа ЈП „Војводинашума“, Роланд Кокаи. Биволе карактерише снажан изглед и прилагодљива грађа. Од домаћих крава разликују се по комплетно црно обојеном телу са акцентима браон боје, сивим роговима који су присутни код оба пола и повијени ка задњем делу тела. Младунци првих 6-12 месеци сисају и постепено се привикавају на испашу.
Просечан животни век ових фасцинантних животиња у природи је 25 година, док у узгоју често живе и дуже. Људи који их негују знају да су ове животиње благог темперамента и истичу да су изузетно паметне и послушне, а друге животиње уживају у њиховом присуству, тимарећи их, користећи их као превозно средство или као платформу за надгледање околине.
Њихова отпорност и самосталност смањују потребу за људском интервенцијом, што позитивно утиче на мир и развој дивљег света. Због ваљања у блату, биволи немају много проблема са спољашњим паразитима попут мува и крпеља што смањује опасност од болести које преносе ови паразити. Ове животиње не захтевају ветеринарску негу, чиме ретко долази до употребе антибиотика и других лекова који се могу излучивати у спољашњу средину и тиме неповољно утицати на живи свет.
Пројекат ДЗППС-а и ЈП „Војводинашума“ „Ревитализација водених и влажних станишта у СРП Обедска бара” се спроводи у оквиру иницијативе „ЕУ за Зелену агенду у Србији“ који, уз техничку и финансијску подршку Европске уније и у партнерству са Министарством заштите животне средине, спроводи УНДП, у сарадњи са Шведском и Европском инвестиционом банком (ЕИБ), уз додатна финансијска средства која су обезбедиле владе Шведске, Швајцарске и Србије.
