mpo228 link

daftar / login

slot online

promo / bonus

casino online

berita terpopuler

sportsbook

arcade games

БИО ЈЕ И ОСТАО НЕСТАШАН МЛАДИЋ

Доживети стоту

Девет и по деценија позоришта „Масука“

Владимир Тасић (1940 – 1994) је био и остао један је од наших најуспешнијих и најталентованих глумаца аматера, шаљивчина с краја прошлог века, један од најомиљених глумаца у аматерској дружини Позоришта „Масука“, владалац позоришном сценом пуне четири деценије. Није имао надимак по коме би га памтиле нове генерације, али је са неодољивим сценским шармом умео да плени, био протагонист незаборавних улога по којима остаје у вечном сећању следбеника. Био је харизматичан, духовит, упечатљов и незабораван са свим глумачким карактеристикама које чине уметника бесмртним. Несташан младић послератне боемије остао је целог свог живота лола бекрија, забављач, комичар... један је од најталентованијих глумаца који су се нашли на позорници од кад постоји Позориште „Масука“.

Као знатижељни седамнаестогодишњак дошао је међу глумце и ту остао све док га сурови редитељ животних драма, креатор судбина свих нас, није позвао себи у 64 години, када је могао још мого да да, да још нешто научи и друге подучи глуми и понашању на даскама које су и њему определиле живот. Ако је сам појам “аматер” у свом првобитном значењу био усмерен на особу која се неким споредним стварима у животу бави из љубави, а не ради материјалне користи, онда се за Владу може рећи да је био истински заљубљен у позориште. Чак и кад је временом постала излизана фраза говорити о превеликој љубави према неком или нечему зато што је превелика употреба ове речи депласирала њено значење, није било непримерено говорити о узајамној наклоности између Владе и позоришта, са једне стране, и узвратној љубави између Владе и публике, с друге стране, која је умела увек да награди сав његов труд и увиди таленат који поседује.

Како год да јесте претерано говорити о јачини емоција једне и друге стране, све док је био под светлима позорнице Влада Тасић је користио је сав свој шарм, даровитост и наклоност публике да јој се увлачи под кожу. Обожаван и цењен од аудиторијума, уважаван од колега глумаца, прихватан од редитеља са којима је радио, примећен од жирија који није шкртарио на похвалама, знао је да искористи тренутак који му је понуђен. Чак и кад допише сценарио, прекрати монолог, сажме дијалог и самоуверено настави као да се ништа од реченог није догодило, био је миљеник свих. Владао је сценом и никад није дозволио да га тренутни успех понесе. Био је увек спреман да се као мачка на усијаном лименом крову дочека на ноге, извуче из замке, буде уверљив,увек свој на своме. Неки су говорили штета што са таквим талентом није био на великој сцени, међу велике глумце где би било место и за њега.

Могао је да буде заводник, шарлатан, просјак, госпподин човек, научник, Тола Дачић, Милош Обреновић, Алекса Жуњић, Пера писар, Јеротије, Станислав у „Радовану трећем“, мистер Дринк, Калча ... шта год се од њега тражи. Освојио је све могуће глумачке награде на регионалним, републичким и савезним фестивалима, као главни или епизодни глумац, највише хваљен од свих глумаца који су били посвећени раду у Позоришту „Масука“. Савез аматера Србије наградио га је највећим признањем у позоришном аматеризму Златном плакетом. Колекцију признања допунио је Златном значком КПЗ Републике Србије, Златном плакетом КПЗ општине Велика Плана и Октобарском наградом Велике Плане која му је додељена постхумно.

Влада је први пут стао на сцену са непуних 18 година, играо је у „Мећави“ 1958. године, годину дана касније био је Душан у драми „Обичан човек“, Црни у „Прозивци“, као Саша се појавио у драми „Човек с Марса“ 1960, као и у комедији „Свет“ и „Број 634“, „Из мрака“ Цвитана је 1962, у сезони 63/64 игра у комадима „ Било их је седам“, „Црнила“, „Сви моји синови“, „Др“, 67 у представи „Заједно“. „Ивкова слава“, „Хиљадита ноћ“, „Светлости и сенке“ следе 69, „Дим и људи“ 70, „Сребрна кутија“ 72, „Ах, забога, стишајте се мистер Дринк“ 72, „Бикови и људи“, „Свет“, поново „Човек с Марса“ 73, „Халелуја“ 74, „Врело срце“ 75, „Дан одмора“ 76, „Пролеће у јануару“ 77, „Вук“ 78 и 85/86, „Сумњиво лице“ 79, „Заједнички стан“, „Суд“ и „Кривоклетници“ 80, „Небески одред“ 81, „Песма“ 82, „Сабирни центар“ 83, „Колубарска битка“ 84, „Мој тата социјалистички кулак“ и „Тетовиране душе“ 85, „Радован трећи“ 86, „Вечити студенти“ 90, „Вожд“ 91 и „Госпођа министарка“ 92.SEDAM

Све његове улоге биле су за памћење, неке за незаборав. Био је бескрајно шармантан, природно духовит, брзомислећи смишљао одговоре у трену, на прву лопту увек реаговао... кад затреба смирен, горопадан кад се наљути, снажан кад жели да остави утисак, тужан кад је на ивици суза, весео, ведар, насмејан сваки пут кад треба да насмеје. Могао је да буде свако и у свачијој кожи. Господин са шалом у громби капуту заводник ван сцене, са микрофоном Драган Стојнић, у „Пролећу у јануару“ са иглама у рукама и плетивом као рођен да штрика, Тола Дачић у гуњу, са вуненим чарапама и торбом шареницом на леђима, прави српски сељак...

Уносио је ведар дух у сваку причу, надограђивао догађаје, измишљао тако уверљиво да би се на моменте чинило како се пред очима пажљивог саговорника одвија играни филм. Знао је да улепша стварност, разгрне таму, одагна мрак, да унесе светлост на позорницу, да збуњеног партнера на сцени ободри, врати у игру. Био је убедљив под светлима позорнице, ништа мање и ван сцене. У пару са Јовом Илићем био је најбољи икада састављени тандем који је ово позориште имало.

- За монолог у драми „Пролеће у јануару“ добио је похвале и награде на Републичком фестивалу у Кули иако никада није у целости изговорио текст који припада његовој улози. Сваки пут је текст био другачији, суштина је остала, али се мењала композиција. Никада нисмо знали шта ће да каже и када ће завршити да бисмо могли да уђемо на сцену – сећа се оваквих и сличних ситуација Ратко Кованџић.

- Али је знао и да нас врати у ритам када ми грешимо. Изговарао би одговарајућу реплику која нас упозорава да смо нешто важно пропустили, да смо одшнирали трећину представе и да би у таквој ситуацији тешко било похватати целовитост радње. Обазриво, да се не примети пропуст, мудро и искуствено би нас вратио тачно на место где смо направили пропуст. Био је талентован да прикупи сву пажњу публике и стручног жирија ма колико му била захтевна улога. Од минијатура је правио бравуре, у главним улогама доминирао али је пружао прилику осталим глумцима у ансамблу да буду запажени и дају максимум поред њега. Волели смо да играмо са њим и да време проводимо у његовом друштву кад се не игра представа. Тада је знао да нас забавља разним измишљеним причама, а ми смо га слушали као да препричава роман или кратак садржај неког филма, иако смо знали да лаже себе и нас. Било нам је занимљиво како нам уверљиво држи пажњу као да држи школски час. Вита је увек говорио „он лаже да би нас забављао, не лаже да би сакрио истину.“

Свирао је Влада кад му „штима“ саксофон, прилично добро за приученог музичара. Певао је на забавама староградске песме и шансоне. И њих је дописивао када би заборавио текст и то никоме није сметало. Имао је топлу словенску душу, мирноћу човека кога ништа није могло спречити да се радује и да воли, да увесељава људе око себе, шири оптимизам и подиже елан кад неком понестане. Помагао је и био пријатељ свима. Њему нико није могао да помогне кад се борио са својим недаћама и животним трагедијама. Бораба са опаком болешћу трајала је кратко, тек толико да буде свестан да се ближи крај. Као да му се радовао. Његова воља за животом престала је када је изгубио Вишка. Отишао је рано за човека који је могао још много тога да да друштву, позоришту, култури, аматеризму. Остало је иза њега вечно сећање и захвалност за све што је постигао, допринео позоришној уметности, учинио за пријатеље и све оне који су волели његов смисао за хумор, ведар дух и осмех карактеристичан за човека који је ширио радост око себе.VLLLA

Влада никада није био суревљив према туђим успесима, радовале су га награде других глумаца, успеси код публике, помагао је младима да се одваже и стану на сцену без страха од неуспеха. Разбијао је трему шалама и досеткама, бодрио их да буду уверљиви и сигурни у себе. Био је шармер старог кова, волео да буде у женском друштву, да дамама дели комплименте, да их уважава и у сваком тренутку им својом пажњом показује колико су важне и незаменљиве.

- За мене су све жене лепе. Неке мање, неке више, не могу баш све да буду лепотице, али су жене нежна бића којима је потребна пажња да открију лепоту и вредности које крију у себи, а свака од њих је лепа на посебан начин – говорио је дубоко свестан да су оваки ласкави коментари упућени женама, ма колико оне биле свесне свог изгледа, били пожељни да би се осетиле уважене, примећене и задовољне собом. Баш због тога волеле су га сараднице, колегинице, жене у комшилуку, другарице и пријатељице, верна публика која је због њега одлазила на представе, на забаве на којима је песмом и коментарима подизао атмосферу до раздраганости и мерака.

- Волим да будем на сцени. Кад сам на позорници убеђујем себе да је мој задатак да код публике пробудим жељу да саосећа са нама глумцима, да се радује са нама када се ми од срца смејемо и трудимо се да пробудимо радост у њиховим осећањима. У тој великој жељи да им буде пријатно са нама добијем неку додатну енергију која ми помаже да, ако затреба, допишем текст, још га више улепшам, проширим новим шаљивим реченицама. Можда понекад претерам, али је то увек у најбољој намери да им поправим дан – говорио је Влада, чест гост наших радио и тв емисија, музички уредник нашег програма када бисмо га позивали да одговара на наша и питања слушалаца. Тада су то биле најслушаније емисије живог програма. Понекад би запевао и био весео, опуштен каквог волимо да га се сећамо.

Радио је Влада до последњег даха, тешко болестан на сцену је поставио „Урнебесну трагедију“ Душана Ковачевила, пре ове драме режирао је „Заједнички стан“, потом, у то време ангажовану драму „Мој отац социјалистички кулак“, па „Радована трећег“, „Полтрона“ Синише Павића, „Вечите студенте“ Зорана Ђорђевића, „Карамазове“ Душана Јовановића... Драму „Вожд“ у три различите верзије режирао је чак три пута и први започео сарадњу са професионалним глумцима радећи на представама у оквиру традицоналне манифестације „У славу великог вожда“. Захваљујући њему глумци аматери су имали прилику да играју поред великана српског глумишта, уче од њих, стичу искуство и буду позвани као статисти да глуме у неким домаћим драмама и серијама.

Влада је по много чему био изузетан, оригиналан, духовит, виспрен, некада неозбиљан и неодговоран, али никада није био разлог нечијег неуспеха, брига и незадовољствља. Био је добар човек, још бољи глумац, успешан редитељ, прави стендап забављач... Имао је још по нешто што га чини посебним, незабораним... јединственим глумцем из плејаде великана домаћег боемског круга аматеризма. Ваљда зато се још увек о њему често причају приче, не онакве какве је он смишљао. Разлика је у томе што је он у њима главни јунак и биће све док траје сећање на њега.BanerSufinansiranja 1 1

Вести

ГРАНТОВИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

ГРАНТОВИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Ново санитетско возило за Смедеревску Паланку  Општа болница „Стефан Вискоки” у Смедеревској...

„БАЛ ПОД МАСКАМА“ УОЧИ ПОСТА

„БАЛ ПОД МАСКАМА“ УОЧИ ПОСТА

Бела недеља у Лозовику Маскирани момци и старији дечаци прескачу преко ватре терајући демоне из...

Пливање за Часни крст!

Пливање за Часни крст!

четвртак 07. јануар 2021. Другу годину заредом у Великој Плани биће организовано пливање за Часни...

Спортом против насиља!

Спортом против насиља!

среда 09. октобар 2019. У оквиру "Недеље менталног здравља", данас је на спортским теренима...

Невреме се сручило на Лозовик и Милошевац!

Невреме се сручило на Лозовик и Милошевац!

среда 13. јун 2018. Олуја праћена градом погодила је данас у поподневним сатима Лозовик и већи...

Младе рукометашице Ударника иду на Државно првенство!

Младе рукометашице Ударника иду на Државно првенство!

понедељак 21. мај 2018. Селекција девојчица 2005/06. лозовичког рукометног клуба учествоваће на...

Баскеташи показали своју хуманост!

Баскеташи показали своју хуманост!

субота 28. април 2018. Шеснаест екипа, међу којима две из суседне Паланке, узело је учешће на...

Баскеташи играју за Цецу!

Баскеташи играју за Цецу!

уторак 24. април 2018. Кошаркашки терен испред великоплањанског спортског центра биће овог петка...

Рукометаши против Зрењанинаца пали у финишу!

Рукометаши против Зрењанинаца пали у финишу!

субота 21. април 2018. Рукометаши Мораве остали су без бодова у мечу 18. кола  Супер "Б"...

  • ИМАШ ПРОБЛЕМ? ТУ СМО ЗА ТЕБЕ!  

  • ГРАНТОВИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

  • „БАЛ ПОД МАСКАМА“ УОЧИ ПОСТА

  • Пливање за Часни крст!

  • Спортом против насиља!

  • Невреме се сручило на Лозовик и Милошевац!

  • Младе рукометашице Ударника иду на Државно првенство!

  • Баскеташи показали своју хуманост!

  • Баскеташи играју за Цецу!

  • Рукометаши против Зрењанинаца пали у финишу!

Добродошли

PlanaMedia је веб-портал на коме се презентују дешавања у вези са функционисањем локалне самоуправе и јавног сектора Велике Плане, збивања на политичкој, образовној, културној и спортској сцени, сервисне информације, као и занимљива догађања у Великој Плани и сеоским срединама.

Календар

Prosli mesec Novembar 2024 Sledeći mesec
P U W T F S N
week 44 1 2 3
week 45 4 5 6 7 8 9 10
week 46 11 12 13 14 15 16 17
week 47 18 19 20 21 22 23 24
week 48 25 26 27 28 29 30

Ускоро

Nema događaja