Доживети стоту...
За искрене изливе задовољства или реакције незадовољства живе глумци, то је њихова душевна храна, разлог због кога излазе на сцену
Премијере, награде на фествалима, изостанак са такмичења где увек не побеђују најбољи, аплаузи и звиждуци, позоришни је живот глумаца који као тореадори улазе на сцену несигурни да ли ће пробудити емоције или оставити публику равнодушном кад се погасе светла. Позориште је и догађај који се одвија у прочељу сцене код оних који имају своје заслужено место у сали због тога што са стрепњом чекају да се завеса дигне и са срцем спремним да прими и пошаље љубав ишчекују наклон оних због којих су ту у тренутку када се дешава позоришна чаролија. Због свега што позориште даје и нуди, због оних који од малих ногу, почев од улога малих принчева и принцеза, веселих и тужних ликова драмских дела остављају део себе на даскама које живот значе, увек кад се нешто дешава у храму културе без оклевања и премишљања хрле у позориште, овај пројекат би могао да буде занимљив и подстицајан. Подстакао би их да размишљају о позоришту на критичнији начин, да својим присуством и изграђеним позоришним укусом подижу лествицу и подстичу глумце на још више домете.
Због публике која се радује свим догађањима на позоришној сцени коју многи доживљавају као свој други дом бављење овом темом би допринело да више сазнају о генрацији глумаца која одавно није међу живима а која је уткала део свог живота у успехе установе, шире посматрано и заједнице која издваја за развој и напредак културног живота грађана. Прошло је кроз ову установу скоро стотину генерација, више од петстотина глумаца, редитеља, сценографа, мајстора светла, свих људи који су део живота уградили у историју установе културе. Зато је без додатног објашњења јасно да се Плањани свих генерација у великој мери поистовећују са овим храмом културе и због тога је пожељно сазнати шта их то радује што им позориште пружа, шта онеспокојује, а шта им се замера. Циљ је да овим тексотвима дођемо до одговора да ли је могућ опстанак установе у постојећим условима, шта им недостаје, шта би могло мењати, како приволети нове генерације да се баве глумом аматерски, на који начин окупити квалитетан тим који ће младима нудити стручне поуке, знати да их усмери, пружи информације корисне за унапређење талената.
Радећи на пројекту бавили бисмо се школама глуме да би могли да ослушнемо потребе оних који ни свесни нису шта све позориште јесте и шта може да буде, да им помогнемо да изграде добар укус, да пожеле да буду саставни елемент културног живота своје околине, науче да препознају, изграђују и цене праве вредности. Писали бисмо о младима, деци разних узраста који позориште доживљавају као играоницу, машталицу, другу кућу у којој могу да се опробају у улогама које им омогућавају да буду неко други, да пошаљу некоме поруку како размишљају, како спознају свет око себе, шта су за њих вредности којима теже, шта желе да покажу када се поклоне публици и почну.
Поред утицаја на нашу друштвену и духовну сверу, позориште има просвећујућу и катарзичну моћ, будећи у нама разна питања и поучавајући нас животу. У непрекидној обнови прича о животу и стварању емоција које прочишћују ум и подстичу љубав, представе увесељавају наше душе припремајући их на нова изненађења, зато је пожељно да се овим пројектом позабавимо потребама и једних и других. Истовремено расветлимо ликове радника у култури, глумаца, редитеља, драматурга, оних испред и иза сцене, као и публике која на представе долази по своје парче ужитка и нова сазнања, због прилике да види и доживи нови свет, измаштан или стваран, да у даху за сат-два прочита нову књигу и суочи се са ликовима који покрећу питања, отварају нове погледе на свет, разбијају предрасуде, уче поштовању различитости, негују доброту, осуђују насиље...
Недавно, на самом почетку традиционалне позоришне манифестације „Масукини позоришни дани“ дочекао је посетице црвени тепих испред широм отворених врата Центра за културу „Масука“. Многи су мислили, „министрима у част“ и нису били у праву. Објашњење је зато дотакло душу публике. Стаза је била постављена у част публике којој се декорацијом, свечаним дочеком и црвеним тепихом, захваљују глумци и организатори за сву пажњу и љубав коју несебично у великим количинама шаљу сви они који крај године усклађују са програмом манифестације. То је било хвала за пажњу, аплаузе, подстицаје и када нису били на очекиваном нивоу, критике које су их покренуле да се запитају како боље.
Један од симбол у холу Центра за културу „Масука“ ненаметљиво је у време празника Позоришта усмеравао пажњу посетиоцима на трагове историје. Кинопројектори заборављени на тавану Народног универзитета угледали су светлост дана да би потврдили колико је стара традиција биоскопа, филмске уметности и културе уопште у малој вароши која је не само по имену велика, него и по великим дометима установе чији је глас по добру и успесима одавно пробио границе Србије. Били су наши ансамбли први некада давно на Хвару, па у Требињу, касније у Врању, у Кули готово редовно. И то су била славна времена која не би требало да се забораве, па је и то један од разлога због чега би требало писати о прошлим, упоредо са садашњим временима и ликовима позоришне сцене „Масука“.
Позоришни дани теку скоро свакодневно у Плани, на позорници или иза ње. Смељују се на сцени кулисе заједно са глумцима и текстописцима који бираним репликама, наглашеним да се схвате поруке, имају улогу да нас подсете колико је важно носити у себи осећај за лепо, за уметност, за вечне вредности и доброту... Који својим присуством вежу за себе све генерације Плањана који помало из навике, из поштовања према традицији и дуготрајности установе, ипак највише из љубави према уметности, хрле у Позориште. Они не раде то зато што морају, ни зато што исказују поштовање према труду глумаца, већ из љубави према нечему што прихватају као идентитет заједнице, обележје духа и културе места у коме живе.
Истраживати о позоришном животу у Великој Плани и објављивати текстове о актерима позоришних догађања значи сачувати од заборава људе који су посветили живот глуми, поменути редитеље који су својим делима оставили трага у аматеризму, извући из сенке бинске радние, мајасторе светла и музике, шаптаче, организаторе који иако невидљиви за публику дају значајан допринос да аплаузи буду искрени, а публика задовољна. Пројекат ће дати одговоре какво је задовољство једног професора, лекара, правника, стоматолога, банкарског чиновника... да слободно време подели са публиком, посвети се аматеризму и прихвати обавезе које собом носи улога које су се прихватили. Текстови о Позоришту „Масука“ биће делови летописа који ће неким будућим генрацијама говорити о прошлом времену, о ономе како се некада живело и уживало у лепоти сценског говора, даровима које несебично деле глумци, а садашњим генерацијама показаће са колико поштовања се глумци клањају публици кад се завеса спусти, чаролија нестане а главни јунаци драмског дела схвате да је испит прошао и да се осећају као да су скинули бременит терет са леђа.
Из године у годину, скоро читав век, спушта се завеса на „Масукиној“ сцени, падају маске, смеше се иза њих нека нова непозната лица, улазе у наше мисли и постају део нашег свакодневног промишљања. То јесте и остаће чаролија Талијине уметности и љубави према позоришту које радује, весели, подучава, критикује, опомиње, упозорава... То су људи које срећемо на улици, са којима прозборимо по коју реч у пролазу, наши пријатељи који дају све од себе да уђу у нечију кожу и пруже нам уживање кад чаролија позоришне представе почиње. Овај пројекат из тих разлога има један од циљева да се захвали свим тим људима који то раде без надокнаде, из љубави према уметности, свесрдно се труде да позоришна култура настави свој пут у економски неразвијеној вароши, у којој духовна надградња, као трајна потреба човека опстаје упркос тешкоћама које јој се испрече на трновитом путу пуном рупа са путоказима које није лако пратити.
Намера нам је да овим пројектом истражимо услове под којима раде глумци аматери, дамо одговоре да ли је могућ опстанак аматеризма на нашим просторима, анализирамо вредновање односа према аматерском позоришту од стране професионалних позоришних критичара, редитеља, глумаца, ради отварања нових перспектива за даљи развој и значајнији допринос квалитету културног живота у свим заједницама где опстаје аматеризам . Циљ нам је да уз помоћ позоришних стручњака укажемо на могуће перспективе развоја омладинског и аматерског бављења позориштем које је с једне стране расадник будућих позоришних уметника и публике, а са друге стране место јачања целокупне културе локалне заједнице. Да поставимо питање надлежним институцијама да ли је могуће и под којим условима да из аматеритма након читавог века постојања Позориште прерасте у професионално које ће статусним променама утицати на побољшање квалитета рада и културног живота мештана.
Наше теме у пројекту биће усмерене најпре на период оснивања позоришта „Масука“ и прве писане трагове. Архивску грађу преточићемо у текстове са обрађеним расположивим подацима и сећањима савременика на представе, гостовања и рад на припреми премијера. Премијере, награде, колективни и појединачни успеси биће обрађени на основу расположивог материјала из фундуса позоришта и приватних архива глумаца који су водили забелешке о свом ангажману у трупи. Портрети глумаца, редитеља, костимографа, мајстора светла, музике и сцене који су допринели афирмацији установе културе биће својеврсна историја позоришта, биографија људи који су оставили део себе на сцени „Масука“. Глумци у анегдотама одељак је који ће садржати сећања на занимљиве догађаје, незаборавне духовите сцене, људе који су своје трајање обојили хумором и ведрим духом док су били део позоришног догађања. „Сабирни центар“ ће у знак сећања на Виту и његову незаборавну режију истоимене представе садржаће приче о глумцима који одавно нису међу живима, сабраће сећања на легенде Позоришта „Масука“. Говорићемо и о манифестацијама које су проистекле из активности Позоришта „Масука“, тако ће у овом серијалу своје место наћи текстови о Турниру духовитости, фестивалу поезије „Песниче народа мог“, Ликовној колонији „Покајница“, „Витиним данима“. Нећемо заборавити младе наде, децу и имладину чија су интересовања везана трудом и радом за „Масукину“ сцену. „Масука“ као припремна школа глуме за професионално бављење позоришном уметношњу усмериће пажњу читалачке публике на професионалне глумце, редитеље, драматурге, костимографе... који су почињали на сцени Позориша „Масука“. Говорићемо и о улози позоришта у нашим животима које поред утицаја на нашу друштвену и духовну сверу има просвећујућу и катарзичну моћ, будећи у нама разна питања и поучавајући нас животу.
Овим серијалом припремићемо вас за почетак јој једних „Масукиних позоришних дана“ када једном синтагмом у форми императива „сви у позориште“ симболишемо нашу трајну, дубоки и непресушну „љубавну“ веза између публике и Позоришта „Масука“.
Придружите нам се да заједно испричамо целовиту, истиниту, занимљиву и надасве топлу причу о људима који чине Позориште „Масука“.
Пројекат Доживети стоту - 95 година позоришта "МАСУКА" реализују Морава прес и ПЛАНАМЕДИА.
