mpo228 link

daftar / login

slot online

promo / bonus

casino online

berita terpopuler

sportsbook

arcade games

СВИ ИСТИ...

Аутор текста Слађана Димитријевић

Иако се ствари поправљају за младе са видљивим хендикепом, онај невидљиви и даље се доживљава као баук. Те особе имају додатни психолошки притисак јер их околина доживљава као мање вредне, „оштећене“...

Јанковић: Могућност да сви студенти са хендикепом са 36 ЕСПБ бодова буду „на буџету“ и имају право на стипендију је успех

„Док сам студирао није био развијен систем персоналне асистенције. Али сам имао подршку војника на цивилном служењу војног рока и то ми је пуно значило“, почео је причу за подкаст УНС-а Милан Јанковић, извршни директор и тим менаџер Академске инклузивне асоцијације (АИА).

Милан каже да се код нас још увек развија свест о томе шта су системи подршке у друштву, јер још увек преовладава систем социјалне заштите који не може на прави начин да одговори потребама људи са хедикепом, „првенствено за оне који желе да буду активни и да остваре своје потенцијале и амбиције у друштву“.

Већина младих са хендикепом не добија све видове подршке, а често се дешава да подршка није адекватна, јер је „систем још увек ослоњен на медицинске категоризације и проценте хендикепа“.

Проблем је, каже Милан, и што највећи број сервиса подршке функционише пројектно, односно спорадично и што су углавном везани за велике градове где постоје организације цивилног друштва.

Истиче да је најважније да млади са хендикепом буду препознати, да би уопште могли да добију неки вид подршке. Особе код којих је хендикеп видљив лакше постају корисници неких видова подршке. Међутим, код великог броја младих, код којих хендикеп није видљив, теже долази до подршке.

Јанковић додаје и да све већи број младих зависи од посебних режима исхране, што им знатно отежава функционисање. Такође, постоје и неке врсте хендикепа које се периодично јављају, а који захтевају мировање, смањено ангажовање или додатно прилагођавање.

„Оно што недостаје у највећој мери, јесте посебна служба у високообразовним институцијама која би била задужена за планирање и спровођење потребних видова подршке. Они би били контакт тачка која би омогућила лакшу комуникацију студент – наставно особље“, каже Милан Јанковић.

Студенти са „невидљивим“ хендикепом и даље невидљиви

Пре 30-40 година у Београду је постојао један мањи студентски дом за студенте осетљивог здравља. Тај дом, „Мика Митровић“, је после реконстукције у највећој мери прилагођен особама са хендикепом. Још четири-пет домова, по Милановим речима, је реконструисано 2011. године, па је и у њима повећана приступачност за особе са хендикепом. Оно што је по њему позитивна промена је и што су некада сви студенти са хендикепом били у једном дому, „као у гету, а сада, бар трећина их је у другим домовима“.

Када је у питању архитектонска приступачност, каже да велик број високошколских установа нису приступачне за кориснике колица. Додаје и да је велики број зграда у којима се налазе факултети под заштитом Завода за заштиту културе, па представници факултета то често користе као изговор да „не пораде на приступачности“.

„Велики број високошколских установа има рампу на улазу и 'чекирали' су се да су приступачни. А када уђете у зграду, након неколико метара се сусретнете са три - четири степеника, док сваки други прилаз није приступачан, или му недостаје лифт. Или су, на пример, на другим нивоима слушаонице, тоалети, библиотеке, студентска служба“, каже Милан.

У осталим универзитетским градовима, по његовим речима, управе студентских домава одредиле су одређен број соба, углавном у приземљу, за студенте који се отежано крећу.

Наводи и да ни у једном од студентских центара не постоји персонална асистенција, осим ако је студент сам не обезбеди. Академска инклузивна асоцијација залаже се за то да се направи систем да студенти који не испуњавају услове за смештај у студентском дому, ипак добију место, ако прихвате улогу персоналног асистента.

Као лошу ствар Милан наводи да су све чешће у улози персоналног асистента чланови породице, родитељи, а неретко баке и деке. Сматра да је то неприродна ситуација, да је одрасла особа присутна у друштву младих. Да чланови породице у улози персоналних асистената представљају баријеру да студент са хендикепом оствари интеракцију са вршњацима.

Милан додаје да је све већи проблем повећање броја студената који имају нека хронична стања, дијабетес, алергије и због тога имају посебан режим исхране. За сада његова организација није успела да нађе решење за овај проблем. Сматрају да је потребно мало више разумевања и одгворности да се створе услови да ови студенти не буду угрожени неадекватном исхраном. Сада ти студенти морају сами да спремају храну, моле управу фомова да им дозволи коришћење фрижидера...    

Као успех, Јанковић наводи да је његова организација успела да обезбеди да услов за уписивање године о трошку државног буџета за студенте са хендикепом буде 36 ЕСПБ бодова. Та мера довела је до тога да се у последњих пет година знатно повећао број студената са хендикепом „на буџету“.

За оне који ипак не успеју да остваре овај праг, због потешкоћа у вези са хедикепом, Академска инклузивна асоцијација може, у њихово име, да упути молбу факултету за умањење или ослобађање плаћања школарине.

Милан каже да високошколске установе све више постају „организације које се баве бизнисом“ и све су строжи услови за умањење школарине. Са друге стране факултети хуманистичких наука, по његовим речима, чешће излазе у сусрет таквим захтевима, поготово када је неко због лечења или рехабилитације био онемогућен да полаже испите у неком року.

Додаје и да су приватне високошколске установе у том погледу јако ригидне и да нема податак да је у последњих осам година иједна приватна високошколска установа ослободила студента са хендикепом плаћања школарине у стпроцентном износу.

Сви студенти са хендикепом који студирају на факултетима чији је оснивач Република Србија имају право на стипендије. За добијање ових стипендија за њих важе исти услови као и за остале студенте, осим просека оцена.

Милан каже да је ово једна од вредости за које се залаже његова организација, да мера буде вид подршке, а не привилегија. Јер студент са хендикепом који редовно даје испите и уписује редовно године „на буџету“ није неко „ко има слабија постигнућа“.

Са друге стране, Академска инклузивна асоцијација нема механизме да захтева од Министарства просвете да додели стипендије неком ко студира на приватном факултету. Међутим, и ту има позитивних искорака и неке локалне самоуправе у својим конкурсима за доделу стипендија немају услов да кандидат мора да студира на високошколској установи чији је оснивач Република Србија.

Када је у питању литература, Милан каже да ситуација мало боља, али због напретка техологије и лакшег скенирања, односно лакше доступности литературе у електронској форми. Додаје да данас скоро сви уџбеници постоје у електронској форми, али професори, који су најчешће аутори уџбеника, већином не желе да их поделе са студентима са хендикепом, због позивања на ауторска права.

Наставно особље на факултетима спремно је, по Милановим речима, да изађе у сусрет студентима колико је то „ствар њихове личне културе“. Каже и да често студенти када се обрате директно професорима, буду окарактерисани као „фолиранти“. Али ако захтев за, на пример додатним роковима, колоквијумима или ангажовање персоналног асистента, у име студента упути њихова организација, професору, управи факултета и продекану за наставу, много је већи ниво позитивне реакције.

Каже да до сада нису имали разлога да покрећу тужбе због дискриминације, али су се обраћали служби Повереника за заштиту равноправности за мишљење. Наводи пример једног приватног факултета, на коме су за време епидемије корона вируса професори користили маске, што је онемугућавало праћење наставе студенту који чита са усана. После интервенције Повереника, почели су да носе провидне визире.

Као најчешћи проблеми због којих се студенти обраћају његовој организацији, Јанковић наводи захтев за додатаним роковима за студенте који су били хоспитализовани у време редовних рокова, обезбеђивање литературе у електронској форми, поготово када професори већ користе презентације које су у електронској форми.

Када је у питању литература на Брајевом писму, Милан каже да је она све мање заступљена јер све више студената користи говорне софтвере.

Столица у музеју, екран са титлом у позоришту...

Када се говори о друштвеном животу студената са хендикепом Милан каже да оно што је карактеристика опше популације, то важи и за овај вид популације. Некада је особама са хендикепом то изазовније, али у мањој или већој меру успевају да задовоље минималне друштвене потребе.

Културне установе, нарочито музеји, по његовим речима, покушавају да приближе своје програме, нарочито када је реч о корисницима колица. Међутим, често се по његовим речима дешава да је реч о псеудоприступачности, односно да нису сви сегменти приступачни. Каже да би њему лично значило да у музејима постоји више столица, где би особе са хендикепом могле да предахну. Наглашава и да све више слепих особа користи вештачку интелигенцију за опис слика у музејима и галеријама и на тај начин постижу неки нови самосталности.

Сматра да биоскопи и позоришта тек спорадично имају „излете у приступачност“. Када би свака представа имала екран са титлом, повећала би се могућност да особе које не чују посећују позоришта. Или да постоји неки вид аудиодескрипције за слепе особе. Овако, по његовим речима све је то спорадично. Упркос свим баријерама, Јанковић каже да се повећава број младих са хендикепом који студирају, што види као успех и друштва, а и његове организације, да створе боље услове за ову популацију.

Иако се ствари поправљају за младе са видљивим хендикепом, онај невидљиви и даље се доживљава као баук. Те особе имају додатни психолошки притисак јер их околина доживљава као мање вредне, „оштећене“...

„Због тога особе са невидљивим хендикепом често не пријаве при упису на факултет да им је потребан неки вид подршке. И често се због 'гурања ствари под тепих', на трећој-четвртој години факултета 'саплету о тај тепих', односно не успеју да одрже ритам услова за буџет и доводе себе у ризик да прекину школовање. Тек тада се обраћају Студентској инклузивној асоцијацији, а ми колико је у нашој моћи успевамо да обезбедимо неке видове подршке“, каже Милан Јанковић.

Вести

ГРАНТОВИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

ГРАНТОВИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Ново санитетско возило за Смедеревску Паланку  Општа болница „Стефан Вискоки” у Смедеревској...

„БАЛ ПОД МАСКАМА“ УОЧИ ПОСТА

„БАЛ ПОД МАСКАМА“ УОЧИ ПОСТА

Бела недеља у Лозовику Маскирани момци и старији дечаци прескачу преко ватре терајући демоне из...

Пливање за Часни крст!

Пливање за Часни крст!

четвртак 07. јануар 2021. Другу годину заредом у Великој Плани биће организовано пливање за Часни...

Спортом против насиља!

Спортом против насиља!

среда 09. октобар 2019. У оквиру "Недеље менталног здравља", данас је на спортским теренима...

Невреме се сручило на Лозовик и Милошевац!

Невреме се сручило на Лозовик и Милошевац!

среда 13. јун 2018. Олуја праћена градом погодила је данас у поподневним сатима Лозовик и већи...

Младе рукометашице Ударника иду на Државно првенство!

Младе рукометашице Ударника иду на Државно првенство!

понедељак 21. мај 2018. Селекција девојчица 2005/06. лозовичког рукометног клуба учествоваће на...

Баскеташи показали своју хуманост!

Баскеташи показали своју хуманост!

субота 28. април 2018. Шеснаест екипа, међу којима две из суседне Паланке, узело је учешће на...

Баскеташи играју за Цецу!

Баскеташи играју за Цецу!

уторак 24. април 2018. Кошаркашки терен испред великоплањанског спортског центра биће овог петка...

Рукометаши против Зрењанинаца пали у финишу!

Рукометаши против Зрењанинаца пали у финишу!

субота 21. април 2018. Рукометаши Мораве остали су без бодова у мечу 18. кола  Супер "Б"...

  • ИМАШ ПРОБЛЕМ? ТУ СМО ЗА ТЕБЕ!  

  • ГРАНТОВИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

  • „БАЛ ПОД МАСКАМА“ УОЧИ ПОСТА

  • Пливање за Часни крст!

  • Спортом против насиља!

  • Невреме се сручило на Лозовик и Милошевац!

  • Младе рукометашице Ударника иду на Државно првенство!

  • Баскеташи показали своју хуманост!

  • Баскеташи играју за Цецу!

  • Рукометаши против Зрењанинаца пали у финишу!

Добродошли

PlanaMedia је веб-портал на коме се презентују дешавања у вези са функционисањем локалне самоуправе и јавног сектора Велике Плане, збивања на политичкој, образовној, културној и спортској сцени, сервисне информације, као и занимљива догађања у Великој Плани и сеоским срединама.

Календар

Prosli mesec Jul 2024 Sledeći mesec
P U W T F S N
week 27 1 2 3 4 5 6 7
week 28 8 9 10 11 12 13 14
week 29 15 16 17 18 19 20 21
week 30 22 23 24 25 26 27 28
week 31 29 30 31

Ускоро

Nema događaja