Др Милица Томашевић
Бомбардовањем СРЈ, били смо сведоци ужасног и нецивилизацијског чина којим су уништавани наша земља, народ и сва наша добра. НАТО је тиме прекршио међународно право, бројне међународне уговоре које се тичу животне средине, као и наше право на здраву животну средину и одржив развој.
Бомбардовање локација убојитим средствима оставља дуготрајне штетне последице по здравље и елементе животне средине.Тако су у нашу животну средину доспеле и супстанце које су погубне за сав живи свет, као што су осиромашени уранијум и постојане органске загађујуће материје које су ослобођене из оштећених и уништених великих индустријских објеката и трансформатора. Наиме, упоредо са војним циљевима, нападнути су животи и здравље људи и животна средина. На овом месту је немогуће побројати тоне и хиљаде тона хемикалија које су затровале наш екосистем.
Заправо су САД и друге НАТО земље које су нас бомбардовале према нама водиле и специјални рат тако што су циљано гађале постројења и складишта хемијске индустрије. НАТО алијанса је извршила екоцид, затровала земљиште и воду за хиљаде наредних година и напала генетски код код биљака, животиња и људи. Да не употребим овде ону често злоупотребљавану реч која је исполитизована. Уништавали су ти, како су себе назвали "милосрдни анђели", наш природни капитал. На многим местима су трајно уништене шуме, затроване воде, обрадиво земљиште, пашњаци, национални паркови, многа станишта биљних и животињских врста и угерожен биодиверзитет. Ако ови ратни злочинци икада и плате одштету Србији, душевну бол због уништавања животне средине и светиње живота неће никада моћи да надокнаде.Тамо где је коришћен ОУ, а ради се о тонама и према неким изворима десетинама тона, треба имати у виду његову високу токсичност. Радиолошка опасност од чистог осиромашеног уранијума је релативно ниска, али је време његовог полураспада од 4,46 милијарди година, што значи да је он ту за сва времена. Са биолошког гледишта опасности, не постоји дозвољена, односно, довољно ниска доза радиоактивности која не би могла да изазове генетске мутације.
Када је реч о постојаним органским загађујућим материјама, према једном извештају Програма заштите животне средине УН (УНЕП/УНЦХС Балканс Таск Форце репорт фром 1999), Крагујевац је идентификован као једна од четири високо загађене области (“хот спотс”) које су високо ризичне по здравље локалне популације. У поређењу са концентрацијама које су објављене за европске земље, 2020. године су у узорцима земљишта у овом граду нађене значајно више концентрације неких тешких метала и полихлорованих бифенила (ПЦБс).
