ДЕКЛАРАЦИЈА О ПОТРЕБИ МЕРА САНАЦИЈЕ ПОСЛЕДИЦА НАТО АГРЕСИЈЕ НА СР ЈУГОСЛАВИЈУ
Поводом обележавања 25 година од усвајања Резолуције 1244 Савета безбедности УН, "Иницијатива за утврђивање последица НАТО бомбардовања Србије 1999. године" проглашава Декларацију о потреби мера санације последица НАТО агресије на СР Југославију.
Потписивањем правно-обавезујућег Уговора између Министарстава одбране, здравља, животне средине, као и просвете, науке и технолошког развоја у Влади Републике Србије 12. јуна 2018. године, "Иницијатива за утврђивање последица НАТО бомбардовања Србије 1999. године" (у даљем тексту: Иницијатива) постала је оперативни и саветодавни део Заједничког тела за утврђивања последица НАТО бомбардовања Србије.
Иницијатива је истрајала у свим активностима на добровољној и про боно основи, упркос томе што нису створени легитимни услови за рад Заједничког тела.
Позивајући се на Повељу УН о људским правима, која на првом месту подразумева право на слободу кретања и слободу говора укључујући и право на здраву животну средину, Иницијатива предлаже да се у оквиру државног пројекта на основу научно признате методологије донесу закључци о ефективности предузетих мера у протеклом 25-тогодишњем периоду и покрене истраживачки пројекат о последицама НАТО бомбардовања Србије у складу са најновијим научним сазнањима. То подразумева:
Попис и утврђивање свих локација бомбардованих убојним средствима, која остављају дуготрајне штетне последице по здравље и животну средину (земљиште воде, ваздух и вегетацију) са фокусом на примену муниције са осиромашеним уранијумом и на постојане органске загађујуће материје, које су ослобођене из уништених великих индустријских објеката и трансформатора.
Приступ подацима мониторинга животне средине које су релевантни органи Републике Србије обављали током НАТО бомбардовања 1999. године.
Накнадну контролу ефеката чишћења и санације бомбардованих локација које су финансиране из буџета Србије, затим средствима Програма УН за заштиту околине (УНЕП) или помоћу других страних донација.
Ревизију свих релевантних база података о здрављу становништва, а посебно учесника у одбрани граница државе Србије, као и о стању животне средине пре и после 24. марта 1999. на целовитој територији државе Републике Србије у складу са одредбама Резолуције 1244 СБ УН.
На основу података из претходних тачака, формирање националних научних пројеката за истраживање узрочно-последичних веза између штетних агенаса и утицаја на здравље у складу са најновијим сазнањима и њихово повезивање са програмима докторских студија. Сва коришћена методологија мора бити базирана на најсавременијим верификованим научним програмима и техникама.
У складу са резултатима претходне тачке, одређивање обима и садржаја епидемиолошких студија на локацијама за које се утврди да су угрожена дугоживећим радионуклидима и/или постојаним органским загађујућим материјама.
Одређивање мера и покретање процеса ремедијације на оним локацијама за које се на основу резултата националних пројеката утврди да је резидуално загађење изнад дозвољених граничних вредности.
Резултати релевантних пројеката ће се користи као додатни научни докази за претходне ставове Иницијативе о неопходности забране употребе оружја са осиромашеним уранијом. Србија треба да се придружи државама, које су забраниле производњу, складиштење, продају, превоз и употребу овог оружја и иницира у УН Конвенцију о забрани употребе муниције са осиромашеним уранијумом.
Заштиту духовног и културно-историјског наслеђа, као и материјалних добара у власништву неалбанског становништва на територији Косова и Метохије, посебно свих споменика подигнутих у знак сећања на жртве и трагичне догађаје у току 78 дана НАТО агресије на СР Југославију, која је извршена без одобрења Савета безбедности УН.
У Београду, 10. јуна 2024. године
Пре тачно четврт века у НАТО бомбардовању на тероторији Велике Плане погођени су у три наврата железнички мост на Јасеници, код хиподрома, и надвожњак на аутопуту Братство и јединство на улазу у Велику Плану.
