Опасност вреба са друштвених мреж
У КОРАК СА ВРЕМЕНОМ
Недавно је балканску јавност затекла информација о снимку оралног се..а који су шестаци основне школе у Сурдулици снимили у учионици. Да ли је експлицитни видео објављен или није на друштвеним мрежама полемисало се неколико дана.
Нико не може са сигурношћу да тврди шта се стварно догодило. Прошириле су се неке приче, одговорни у школи за ред и поредак, васпитање деце, нису се усуђивали да дају прецизне информације о овом догађају, ниту су смели да излазе са било каквим саопшртењем. Чекало се да полиција истражи случај и званочно изађе са објавом. Родитељи су били благо речено збланути, у тој и другим школама и углавном се вајкали над судбином запитани „на шта су нам спале школе“. Несвакидашњи догађај скренуо је пажњу и упозорио да ништа не треба препустити случају без обзира на то да ли се десило или није, да ли су само приче, или намера да се сакрије истина.
Шок који је тим поводом протресао југ Србије, када је на друштвене мреже постављен снимак дванаестогодишњака који усред учионице, између клупа, имају орални с..с, проширио се на остатак земље. Неверицу и збуњеност нису изазвале само године школараца, већ и чињеница да је девојчица са снимка део инклузивне наставе. Како је могуће да се такве ствари дешавају у шестом разреду, шта се збива са нашом децом - питања су која су се најчешће чула тих дана.
Гостујући у програмима јавног сервиса школски психолог Биљана Лајевић говорећи о овом догађају рекла је да је све то заједно запањујуће и застрашујуће - „шта год да се догодило, реч је о поншању које је потпуно неприхватљиво“. Повод да о овоме пишемо у оквирту пројекта „Екранизам – дигитални аутизам“, који реализује наш портал, је више него јасан. Догађај даје одговоре на питања која смо постављали заједно са стручњацима у којој мери екрани и прекомерна употреба модерних технологија, друштвених мрежа и интернета, штети њиховом развоју; на који начин формира у њима нереалну слику стварности, због чега постаје разлог губитка неких основних моралних начела и у глобалу како и колико доприноси одвлачењу деце и омладине, читавог друштва у декаденцију.
- Ја сам се запањила – каже Биљана – с једне стране се питам да ли је то тачно, а са друге ако није тачно, ко је у стању да тако нешто измисли. Ако је ишта добро у овој ситуацији онда је то чињеница да тај снимак није процурио у јавност и ја се дубоко надам да је одељење за високотехнолошки криминал успело да са те вајбер групе на којој је било објављено, избрише и уклони, да просто заштите ту девојчицу и дечака јер то је после свих ових година рада за мене стварно запањујуће. Ако је неко измислио, очигледно је да је реч о понашању које је неприхватљиво. Поената је томе – шта да се ради са том децом. Тај догађај говори о томе да смо ми као друштво спали на најниже гране. Друга ствар је у томе да ли ико разговара са том децом, или су препоштени друштвеним мрежама и које чему на интернету – коменатарисала је догађај специјалиста за дечију психу позивајући медије да преузму сопствени део одговорности за овакво стање у друштву.
- Неки медији су нам катастрофални што се тога тиче. Доступни свакоме. Породица је изгубила своју функцију у оном смислу да може да да деци кључне информације и препустила их злонамерним појединцима и другима који то немилосрдно користе. Дете од 12 година појма нема о многим стварима. С једне стране има ту дозу незрелости, а са друге нема релевантне информације. Ми годинама дискутујемо о томе да ли је у школи потребно сексуално васпитање или није, па хоћемо да уведемо предмет, што је за мене бесмислица јер деца показују радозналост те врсте на врло раном, предшколском узрасту. Ко им је ту први да да објашњења – родитељ, што значи да би требало да ојачамо родитеље у знању како да одговоре деци, а не да се суштина живота своди на банализацију. Сматрамо да та питања нису за мале, а дете већ са три године испитује своју сексуалност и пита. Чак 90 посто родитеља смандрља тај део васпитања а траже од школе да уведе предмет који ће их едуковати. Родитељи нису спремни да о томе говоре са својом децом, а очекују да наставник о сексуалности разговара са разредом у коме је тридесет ученика – део одговорности психолошкиња с пуним правом пребацује на породицу која у сваком смислу мора да буде одговорна за васпитање и поступке своје деце.
- Страшно је не само то што су они имали орални се..с, него и то што су имали потребе да такав непримерен чин за њихов узраст снимају. Овде би требало да се укључи и здравствени систем јер последице оваквих догађања могу да буду дуготрајне и озбиљне. Треба заштити децу, али првенствено да на томе раде родитељи са својом децом, да их контролишу, да дете не мора по сваку цену да уради нешто да би дошло у жижу јавности. Некако се изокренуо систем вредности. Више није циљ да будем јако добар-а и успешан-а, него како да будем утицајан на друштвеним мрежама, да имам највише лајкова, да се о мени прича – каже Биљана и истиче да ће и ова еуфорија око социјалних мрежа проћи, али док не прође требало би децу припремити на овакве немиле ситуације.
- Поражавајуће је да се овакве ствари догађају, још горе што се такви експлицитни снимци могу појавити ниоткуд за десетак – петнаест година када ће бити компромитујући за оне који су били жртве оваквог насиља.
- А последњих 15 година нон-стоп причамо о томе како је интернет у суштини небезбедно место и да морамо да научимо како да се понашамо да бисмо били безбедни. Независно од тога да ли смо деца или смо одрасли, па ипак нам се догасђају овакве ствари - каже Лајовићева.
Како су актери догађаја деца млађа од 14 година, и како по том основу не подлежу кривичној одговорности, наложено је да се у случај укључе Центар за социјални рад и надлежне школске службе. У међувремену сви медији су се оглашавали коментарима стручњака који су том приликом имали шта да кажу. Поставља се питање зашто кампања о злоупотреби мрежа није кренула раније да се на време предупреде овакви случајеви.
Психотерапеут Ана Влајковић гостујући на једној од београдских телевизија сложила се са тврдњама својих колега да је снимак оралног се..а међу децом последица онога што малишани гледају на ТВ-у и интернету.
- У основној школи на Врачару радили смо радионицу о емоционалним односима, када се испоставило да сва деца, осим двоје, знају шифре закључаних канала својих родитеља. Кад су дошли до средње школе, већ је било две труднице у генерацији. Данас се сви снимају - и стари и млади: шта једу, како иду у куповину, па деца мисле зашто не би снимали и интимни чин. Јер, ако не снимиш, није се догодило, а они желе да буду популарни и прихваћени. Уједно, као да не могу да разлуче шта је дозвољено у реалности, а шта је виртуелни свет. Фали им сазнање да свака њихова активност има последицу. У виралном свету те врсте последица нема – рекла је Ана Влајковић.
- Чак и ако мисле о неким последицама, рачунају да оне неће бити тако велике, па их то не спречава да учине оно што су наумили.
Она закључује да физичко сазревање деце не прати њихова емоционална интелигенција, па се и млади са 28 година понашају и размишљају као тинејџери. Ово су проблеми са којима ће се педагози и психолози тек борити.
Када је реч о оваквим ситуацијама, најчешће је понашање тинејџера одраз уверења и понашања унутар породице. Тај утицај је већи и од утицаја друштвених мрежа које и те како делују на тинејџере, сматра психолошкића усмеравајући пажњу родитеља на децу која су иначе њихов понос и одговорност. Пре него што изађе нешто из куће морали би да им иду у сусрет, да делом и речима спречавају у повоју све што би могло да буде неприхватљиво и поражавајуће за њих и околину.
Овакве ситуације свакако јесу и последица садржаја доступних на друштвеним мрежама. Примера ради, на Тиктоку се може видети огроман број снимака на којима тинејџери говоре или објављују различите поруке о с..су на крање непримерен начин. Ипак, породица је најодговорнија. Како кажу психолози, да су се родитељи на прави начин бавили децом не би било оваквих дешавања, нити би деца гледала порнографски садржај, него би се бавила другим стварима.
"Разлог може бити и радозналост, жеља да се испадне "главни" у друштву, да се направе важни", коментарисала је случај психолог Љиљана Јагодић и додала да међу адолесцентима влада правило: "Ако хоћеш да те воле, да си битан, да си прихваћен, ради оно што раде други, а ти други раде свашта по друштвеним мрежама".
И ето на десетине разлога зашто би требало деци и омладини ограничити употребу екрана, а преко њих злоупотребу социјалних мрежа преко којих повређују друге сматрајући да уздижу себе.
