Уг „Свет речи“ уз подршку Министарства туризма и омладине реализује пројекат „НАУЧИМО ЖИРАФЕЋИ ЈЕЗИK! ОБУKА МЛАДИХ ЗА ПРИМЕНУ ТЕХНИKА НЕНАСИЛНЕ KОМУНИKАЦИЈЕ И МИРНОГ РЕШАВАЊА СУKОБА“
Млади из десет средњошколских центара осам градова Србије завршили су обуку у Великој Плани и са ове едукације отишли оснажени и научени на који начин ће промовисати у својим срединама ненасилан говор насупрот говору мржење коме су склони у све већој мери пресставници млађе генерације. Учење језика ненасилне, асертивне комуникације, популарно познатог као језик жирафа или жирафећи, мења поглед на свет и оснажује сваку особу која га савлада. Вештина која се стекне је могућност управљања собом, а самим тим и контролисање сопствене агресивности. Учење повећава и развој емпатије, доприноси разумевању поступака и понашања других људи, стварању добре атмосфере међу саговорницима и пружа подршку жртвама насилне комуникације.
Да се пројекат бави једним веома важним проблемом – вршњачким насиљем, и да су у његовом фокусу млади који врше насиље, зато што се најчешће сами осећају као жртве препознали су то будући едукатори чији је задатак да своје вршњаке подуче техникама ненасилног комуницирања. У којој мери ће пројекат утуцати на промену ставова младих према насиљу показаће резултати рада на радионицама у партнерским школама. Након обуке, у 10 средњих школа, у Великој Плани, Смедеревској Паланци, Бору, Деспотовцу, Кучеву, Пожаревцу, Великом Градишту и Крагујевцу, млади ће, уз подршку својих менторки, одржати укупно 100 радионица, направити 10 манифестација и 10 јавних акција које су усмерене на коришћење језика толеранције. Заједно ће снимити спот који промовише ненасилну комуникацију и анимирати вршњаке у свом окружењу да се укључе у акцију заустављања вршњачког насиља. За то су знања стекли на обуци и у својим коментарима истакли да су спремни да вршњацима у својим срединама пренесу стечене вештине комуникације и да заједно са њима промовишу ненасиље у школама и својим срединама.
Јелица Нешић, средњошколка из Деспотовца, сматра да је пројекат занимљив и веома користан за све генерације, без обзира на то да ли користе језик толеранције или језик мржње у свакодневној комуникацији са људима.
- Чини ми се да сам ја рођена са тим језиком, у генима ми је миран тон и помирљув став у односима са вршњацима и стaријима. Тако комуницирам иначе са људима. Одувек тако радим. Жирафећи језик постоји да некоме улепша живот, ја радије бирам тај начин комуникације него супротан говор змије. Ми се иначе оптерећујемо беспотребним стварима, требало би да бар у говору растеретимо себе и друге саговорнике непријатности које произилазе из лоше комуникације. Зашто не бисмо неке ствари поједноставили, показали другима да може кроз осмех, осећајно и емотивно да се реагује. И да је то лепше него кад некога одбијеш хладно, без осећаја кривице, са увредама без икаквог повода и разлога.
Теодора Савић из Кучева истиче да је занимљиво и поучно, примењиво и корисно било на радионицама.
- Рекла бих да смо добили много нових сазнања која можемо да применимо на наше понашање и анализу туђег опхођења према другима како бисмо били у прилици да реагујемо и исправимо неправилности које се појављују и код нас и код других. Када бисмо се придржавали правила која намеће жирафећи језик релаксираније бисмо ступали у контакте са људима за које иначе знамо да су мање трпељиви од нас, да брзо плану и реагују непромишљено. Жирафећи језик учи нас толеранцији, разумевању других, подстиче нас да будемо бољи и смиренији. Када бисмо га чешће користили у комуникацији мање би било мржње међу нама, боље бисмо се разумели, имали више емоција за људе који не мисле као ми.
- Пројекат ми је показао да постоји добра страна свега и да жирафећи језик нисмо довољно примењивали. Ја сама више користим змисји језик, у таквом окружењу живим па често мислим да је то најнормалнија ствар на свету. Чини ми се да ме је понекад тај змијски језик спашавао. После овог пројекта верујем да су ми видици проширени и да ћу више користити језик толеранције – рекла је Марија Петровић из Кучева.
Тијана Гавриловић из Смедервска Паланка, ученица Средње школе „Жикица Дамјановић“, каже да је пројекат веома поучан и користан.
- Сазнали смо многе ствари за које до сада нисмо чули иако су ту око нас, уочљиве и присутне. Једноставно боду очи и парају уши. Научили смо како да разговарамо, како да се понашамо у неким тешком ситуацијама, како да се односимо према људима који се према нама не опходе добро. Научени смо после овога да некад сами спустимо лопту, не будемо арогантни, да снизимо тон, користимо жирафећи језик уместо змијског, да те наше уши које користимо у животу да бисмо се заштитили не држимо окренуте само према нама него и према другима, да више мислимо на себе и да имамо разумевања за друге не занемарујући себе. У свакодневној комуникацији међу нама се више користи змијски језик, наравно не свуда, зашто не бисмо инсистирали да се неке ствари коренито промене и да будемо толерантнији и помирљивији у разговорима и међусобним контактима.
Ивана Чепић едукаторка из Пожаревца као и њене другарице и остали учесници обуке сматра да је јако занимљив пројекат.
- Мислим да су тренери урадили значајан посао за неколико дана обуке. Била сам пријатно изненађена интересовањем вршњака за тему коју смо обрађивали. У сваком тренутку смо имали неку активност, није долазило до непријатне тишоне и празног хода. Били смо активни и пажљиви. Поред тога што је све ово јако корисно и применљиво што смо научили, пружа нам могућност да унапредимо себе и да едукујемо друге у том правцу. Оспособљени смо да на боље и у правцу унапређења личности мењамо себе и утичемо на промене у колективу и околини. Било је занимљиво, применљиво и поучно, анимирани сво време стекли смо нова знања и вештине да са одговарајућим алатима убеђујемо друге колико је битна ненасилна комуникација за добре међуљудске односе.
И Магдалена Ђукић из Великог Градишта оцењује пројекат као успешан и занимљив.
- Иако овде нисам научила много ствари а да их раније нисам знала, пажња ми је била усмерена на све што смо радили на радионицама. Оно што сам раније знала проширила сам и надоградила новим информацијама. Већина ствари може у свакој прилици да се искористи, да промени начин комуникације и утиче на поштовање других. У последњих годину и по дана, од како сам престала да идем код психотерапеута, много више користим жирафећи језик него змијски и увиђам да је не само смиренији и сталоженији него и да има више смисла да се примењује у говору зато што омогућава да брже дођемо до поенте ствари које се намећу у комуникацији
Николи Радојковићу, ученику ЕУШ „Вук Караџић“, пројекат се допао зато што је са тренинга отишао испуњен и оспособљен да о неким озбиљним животним питањима размишља систематичније и рационалније.
- Предавачи су позитивне особе и спонтано су успеле да на нас пренесу знања о ненасилној комуникацији и заокупе нашу пажњу да учествујемо активно и пажљиво слушамо. Зраче неком енергијом којом нас позивају да учествујемо, где нас нико не осуђује нити анализира и оцењује. Из тих разлога је било лепо провести време на овом месту са вршњацима. Ми као скуп средњошколаца из различитих средина деловали смо јединствено, као друштво које се познаје. Научио сам много занимљивих ствари које нисам знао. Поготову то за змијске и жирафеће уши, језик комуникације који примењујемо или запостављамо ненамерно из незнања и непоштовања других. Могу све што сам научио да применим, колико ће ми бити потребно у животу уверићу се временом, али сам сигуран да сам оснажен и информисан да се ненасилном комуникацијом постижу бољи резултати у контактима са људима него коришћењем говора мржње и непоштовањем туђе личности.
