У КОРАК С ВРЕМЕНОМ
ЕКРАНИЗАМ – ДИГИТАЛНИ АУТИЗАМ
Предложено радикално решење на чекању, спорадично школе уводе забрану која се поштује на почетку школске године
На крају лета, пред почетак школске године, покрене се полемика у медијима шта то ново предлажу надлежне службе за образовање и бригу о деци. Ове године, делимично због немилог догађаја у ОШ „Владислав Рибника“, већим делом због притиска стручне јавности која упозорава на штетне последице прекомерног конзумирања паметних справа, поново се јавност усталасала у намери да се нађе прави одговор на питање да ли је потребно забранити употребу мобилних телефона у школама. Европа као и у свему што доноси напредак иде испред нас. Да бисмо одговорили на актуелно питање везано за забрану мобилних телефона у школама учесници анкете били су полазници семинара о ненасилној комуникацији "Научимо жирафећи језик" које је организовало УГ "Свет речи".
Комплетну забрану је прво увела Француска, 2018 године, Холандија најављује да ће ова одлука ступити на снагу 2024. године, прате је земље Бенелукса, сличне одлуке најављује већина напредних европских душтава. Кампању подржава Унеско и у својим истраживањима образлаже конкретне разлоге зашто је неопходна ова мера.
Укидање мобилних телефона у школама има за циљ унапређење учења, побољшање концентрације и јачање међуљудских веза међу ученицима. На основу анализе 200 образовних система широм света, Унеско процењује да је свака шеста држава забранила паметне телефоне у школама или кроз законе или кроз правилнике. Чињеница да је фокус деце углавном усмерен на мобилне телефоне јасно је зашто је неопходно приступити радикалним мерама које сугеришу тимови Унеска, а подржавају их широм света стручњаци у области менталног здравља и заштите деце.
Школски педагог, тренер на пројектима у вези са менталним здрављем деце и омладине, Живкива Ђорђевић из Пожаревца, каже да би деца била психички растерећена ако би се у школама увела забрана коришћења мобилних телефона. Али, и ова забрана не би имала дуготрајно дејство јер су и у току забране коришћења паметних справа деца оптерећена размишљањима да ли је неко звао док нису били доступни, шта су пропустили на мрежама, шта се у међувремену догодило са виртуелним пријатељима док су били одсутни.
Пажња деце која имају уз себе телефон искључиво је усмерена на ову справу без које не могу да замисле дан. Велика већина деце стекла је дуготрајном употребом телефона зависност и због тога једва чекају да зазвони, да приступе мрежама или да просто одиграју неку игрицу, пошаљу поруку, лајкују неку објаву, направе селфи. То им је важније од дружења, разговора са пријатељима, дирекног контакта са ближњима. Стварни свет заменили су виртуелним и за себе обезбедили простор доступан само виртуелним пријатељима са којима „воде“ испразне разговоре, без циља и јасног повода.
Уобичајена је ствар да деца паметним телефонима снимају све и свашта, прате изазове, објављују постове без садржаја и конкретног разлога. То се ради у основним и средњим школама, каже Нада Петровић, професорица књижевности у једној крагујевачкој школи.
- И моја деца користе телефон за разне ствари. Некада сам у ситуацији да их исконтролишем, врло често нисам. Зачудим се кад видим да дете објави слику зида, или плафона собе у којој борави а да ми није јасно због чега. Уз образложење да се ради о тренутној ситуацији схватам да су без идеја, лишени мотива да нешто корисно раде, читају например.
И Милица Ђорђевић, учитељица из Пожаревца у прилог теми наводи једну занимљиву ситуацију која се догодила на улици. Деца нижих разреда са којима ради била су у шетњи, посетила су музеј, време провела у природи. И ништа од приложеног није изазвало такву пажњу као појава личности коју виђају на Тик-Току.
- Била сам затечена када су сви, у глас, њих педесеторо колико их је било у том моменту на улици, одушевљено скочили и потрчали да виде лика кога су ословљавали именом Муђа. Објаснили су ми да је Муђа српски гејмер, јутјубер из Костолца, који је препознатљивост и популатност стекао хумористичним коментарима током играња популарних видео игрица. Са милион и по претплатника на ју тјубу спада у најуспешније гејмере и јутјубере на овим просторима – каже учитељица Милица чији ђаци поштују правила да не користе телефоне за време наставе, али је истина да одмах по завршетку часа хватају своје справе у руке и проверавају шта се у виртуелном свету догађало док су трајали часови.
Није непознаница да готово све генерације основца и средњошколца снимају своје наставнике и другу децу и да то објављују на Тик-Току несвесни последица које са собом повлачи оваква непромишљена објава. Код велике већине корисника паметних телефона одређена доза зависности већ постоји на нивоу свих узраста школске деце. Због тога не само да губе фокус, на известан начин немају ни праву слику о свету око себе и последицама које произилазе ако непримерене објаве каче на мреже чиме задиру у нечију приватнос и ризикују да изазову нечију патњу и нежељени след догађаја.
Из Министарства просвете саопштавају овим поводом да је Закон о основама система образовања и васпитања по питању непрописне употребе мобилних телефона јасан и да се коришћење мобилних телефона сматра тежом повредом за коју је запрећен укор директора и укор наставничког већа.
"Према важећем Закону о основама система образовања и васпитања, коришћење мобилног телефона на часу сматра се тежом повредом обавеза ученика. Истим Законом прописана је аутономија установе која подразумева аутономију при доношењу статута, развојног плана, програма, годишњег плана рада, правила понашања у установи, коришћење мобилних и других електронских уређаја у едукативне сврхе и друго", стоји у образложењу које потписују надлежни из Министарства просвете.
У већини српскох школа било је покушаја да се на самом старту нове школске године уведе забрана ношења телефона. На саветима родитеља, одељенским заједницама коментарисан је став да се уведе правило одлагања мобилних у за то одређене ормариће али се договор у принципу поштује неколико дана, након чега све иде по старом. Ксенија Јанковић, школски психолог из Кучева, каже да је правило важило две три недеље, после тога више нико није одлагао мобилне у ормариће али их нису ни користили за време наставе. Листом сви похитају на одмор држећи телефоне у рукама и уместо да причају између себе, са друговима и пријатељима, проверавају мреже и шаљу поруке.
Слично искуство преноси и Светлана Продановић, професорица Техничке школе у Бору. Сви наши саговорници у вези ове теме уверени су да се мобилни телефони, таблети и паметне табле могу користити у школама у сврху наставе која иде у корак са модерним технологијама, али да би таква употреба телефона, требало да буде надзирана од стране наставника и учитељи. И иначе, у садашњим условима када није дозвољено користити телефоне на часу, понекад се паметне справе користе када би требло решити неке тестове, проверити информацију, отпратити презентацију што се одвија у складу са наставним планом и програмом.
На питање да ли би могли без телефона читав дан, неки од наших саговорника су били изричити – могу или не могу. Готово да није било подељених мишљрња и недоумица. Велика већина каже да им је тешко одвикавање од прекомерне употребе телефона, док други, истина мања група кажу да им телефон служи само да се јаве и пошаљу неком поруку. Наишли смо на адолесценте који радије читају књиге, шетају, проводе време са пријатељима него уз екране ( Глорија, Ивана, Јелена, Лена, Матија, Никола), сви полазници едукације о ненасилној комуникацији, што потврђује наше настојање да јавности представимо значај проблема "екранизма" и очекивања да ће рад на пројекту дати резултате.
Педагог Марија Старчевић, каже да би се деца брзо навикла на забрану мобилних и да је неопходно да свој допринос заштите деце од прекомерне употребе екрана дају родитељи истрајним и ауторитативним ставовима када је у питању ограничавање времена деци проведеног на паметним телефонима.
Када би се свуда, у свим образовним установама увела забрана коришћења телефона деца би се врло брзо привикла на то да у школи нема мобилних. За недељу дана, максимално две седмице сви би прихватили правило понашања и одложили телефоне чим дођу у школу. У том случају били ми концентрисанији на свет око себе, пажљивији на настави, лакше и брже би склапали пријатељства, били креативнији и физички активни. Све су то бенефити који дају за право предлагачу да се и законски, не само формално, забрани коришћење паметних справа у школама осим када је непоходно имати их уз себе за потребе наставе. Побољшала би се вршњачка комуникација, а осетио би се напредак и у комуникацији са старијима, професорима и родитељима – истакла је Марија Старчевић и нагласила да би родитељи требало да знају да је ограничавање коришћења мобилних телефона у интересу деце и да из тих разлога у већој мери обрате пажњу на то колико времена њихова деца троше на екранима. Помоћ родитеља би била подршка друштву да се забраном употребе паметних телефона у школама сачува ментално здравље деце и омладине, најугроженије категорије становништва када је у питању стварање зависности било које врсте.
Фондацији Алек Кавчић, чија је главна мисија да сваки ђак у Србији има приступ бесплатним уџбеницима, најактивнији је поборник идеје за ограничавање употребе мобилних телефона у школама. Деца од 8 до 16 година би имала приступ сат времена, а малишани испод 8 година свега 8 минута. Тим поводом је Фондација Алек Кавчић организовала анкету путем друштвених мрежа. Већина (79,5 одсто) од око 800 анкетираних изјаснила се да би се сложила да се сличне мере уведу и у Србији.
За сада одлука о увођењу забране коришћења мобилних телефона у току наставе у Србији је препуштено свакој школи понаособ због чега нема конкретних резулта и успеха када се ради о јединственом ставу да ограничење важи свуда и под истим условима.
