„Свет речи“ новим пројектом наставља борбу против вршњачког насиља, овог пута фокус је ненасилна комуникација савладавањем жирафећег језика.
Протеклог викенда у Великој Плани одржан је још један тренинг за средњошколце који младима усмерава пажњу на ментално здравље, поштовање људи у окружењу кроз коректну, ненасилну комуникацију и грађење толерантних међуљудских односа. Овог пута, ученици и ментори учили су заједно жирафећи језик у циљу смањења насиља и јачања капацитета младих у погледу ширења идеје ненасиља у школама и срединама одакле долазе.
Средњошколке и средњошколци, учесници тренинга "НАУЧИМО ЖИРАФЕЋИ ЈЕЗИК!" и њихове менторке савладали су вештине и технике ненасилног комуницирања и добили сертификате да наставе активности у својим школама.
Након обуке, у 10 средњих партнерских школа, у Великој Плани, Смедеревској Паланци, Бору, Деспотовцу, Кучеву, Пожаревцу, Великом Градишту и Крагујевцу, млади ће, уз подршку својих менторки, одржати укупно 100 радионица, 10 манифестација, 10 јавних акција усмерених на коришћење језика толеранције, заједно ће снимити спот који промовише ненасилну комуникацију и анимирати вршњаке у свом окружењу да се укључе у акцију заустављања вршњачког насиља.
На крају свих планираних активности, окупиће се у Каравану ненасиља и толеранције и представити резултате рада на пројекту. Истовремено, у свим градовима и општинама из којих долазе млади са жељом да дају допринос заустављању нарастајућег проблема вршњачког насиља, одвијаће се акције које ће скренути пажњу јавности на проблем и могућности његовог решавања.
На тренингу у Великој Плани учешће су узели ученици средњих школа Подунавског, Поморавског, Шумадијског, Браничевског и Борског округа. Тренинг су оценили као занимљив и успешан, вишеструко користан за ђаке и њихове професоре. Тренер на пројекту, педагог из Пожаревца, Живкица Ђорђевић истакла је овом прилико да су жирафећи језик млади савладали лако уз помоћ занимљивих игара и перформанса и да су професори, њихови ментори, показали велико интересовање за овај облик ненасилне комуникације која је применљива у свакодневној комуникацији свих генерација зато што није препоручљива само младима.
Милица Ђорђевић, едукаторка на пројекту, истакла је након завршене обуке да су се учесници пројектних активности, средњошколци и њихови ментори, упознали са једним од начина говорног комуницирања, применом говора жирафе који је супротан говору змије. Подсетила је притом да је амерички психолог Маршал Розенберг, с разлогом овај ненасилан говор у комуникацији назвао жирафећи, јер је жирафа животиња великог срца.
- Уз креативан рад и различите вежбе учесницима смо представили предности ове методе у комуникацији истичући да је ненасилна комуникација заснована на емпатији због чега је успешна и зато што даје позитивне резултате. Оно што је битно да нагласимо је чињеница да је емпатија једна од основних претпоставки за успешну комуникацију. Свако ко прихвати говор жирафе, не само као комуникацијски метод, него и животни став, боље ће разумети себе и друге – каже едукаторка и додаје да је циљ постигнут јер су учесници по завршеној обуци истакли да су на овој едукацији научили како да рзликују и примењују емотивнији, топлији жирафећи говор који је у сваком погледу прихватљивији од змијског хладнох и прорачунатог опхођења у свакодневној комуникацији.
- Најважније нам је било да учесници уоче разлику између говора жирафе за који кажу да је говор срца и емоција, и говора змије, који је рационалан и хладан. Потрудили смо се да на овом пројекту кроз занимљиве активности представимо предности овог начина комуникације и подучимо младе како да не улазе у конфликте и изразе своја осећања и потребе ненасилном комуникацијом, то јест говором жирафе – нагласила је овом прилоком предности ненасилног говора у комуникацији едукаторка Милица Ђорђевић, учитељица из Пожаревца.
Педагог са великим искуством, председница Удружења Креативна педагогија из Пожаревца, Живкица Ђорђевић, имала је задатак да жирафећи говор приближи учесницима и убеди их да је ненасилна комуникација један од предуслова да се избегну конфликти и предупреди вербално насиље које у већини случајева измиче контроли и доводи до конфликата ширих размера, укључујући физичко и вршњачко насиље.
- Пројекат је занимљив истовремено старијој и млађој генерацији јер је тема јако интересантно, овде се учи једна практична метода, конкретна вештина како се нешто ради. Мислим да је свако заинтересован да кад долази до неке одлуке полази са неким алатима и кад носоте тај алат са собом ви сте мотивисани јер носите нешто, не само неку причу него и конкретне вештине са којима идете одавде. Начин на који се ради, кроз игровни контекст и кроз радионицу је приступачнији учесницима јер је приступ холистички. Идеја је да човек проживи нешто, не само да колективно учи. Нема предавања, пролази се кроз процес који је вођен, тежи се да не буде досадно, да се смењују активности и због тога је пријемчивији за учење и прихватање методе која се нуди као могуће решење конфликата – каже Живкица и подсећа да човек поседује позитивне и негативне емоције и да је најважније да може да их контролише.
- Бити ненасилан је социјална вештина. Ако то не усвојите, узалуд је да вам неко говори о томе колико је важно избећи насиље било које врсте у комуникацији. Свако зна да није добро бити насилан и агресиван, неко то не чини не зато што не зна како то да уради, не ни зато што не жели, већ зато што немају вештине како се то ради. Дакле и комуникација се учи - наглашава едукаторка на пројекту чије су методе наишле на значајну пажњу полазника обуке.
- Основни постулат код насиља и код агресије је да је сваком ко то чини ускраћена нека потреба, ради то зато што не може да задовољи нека своја примарна осећања. Овде ми учимо младе да они задовољавају своје потребе на начин који не угрожава друге људе, оспособљавамо их да умеју да кажу шта желе, образложе због чега и како се у вези с тим осећају, а да притом не повреде другу страну и да им одговор те друге особе буде прихватљив. Важно је да не комуницирамо само да бисмо остварили нешто своје што смо наумили, него да чујемо и другу страну која не може да нам изађе у сусрет, али ће нам објаснити зашто – рекла је Живкица Ђорђевић и закључила у чему је поента ненасилне комуникације и читаве обуке.
- Ово није само прича да будеш другачији, него је модел како да будеш другачији. Овде се уче кораци у комуникацији - како да се јасно изразе и какву емпатију дају другим људима.
За Сању Павловић, психолога у Економско угоститељској школи „Вук Караџић“ у Великој Плани, пројекат је веома значајан зато што је ненасилна комуникација пример пожељног облика међуљудских односа у свим генерацијама.
- Млади не знају много о томе, агресивни су, често су склони вређању, исмевању, непримереним коментарима тако да ће на овај начин да освесте како да побољшају комуникацију са одраслима и вршњацима – каже школски психолог и напомиње да су млади агресивни не само унутар својих група и друштва у којима се крећу, него и пред одраслима.
- Често безазлени сукоби када достигну неки виши ниво агресије почињу вређањем и вербалном агресијом, након чега неретко долази до физичког контакта и физичке агресије. Такве ситуације се дешавају и на часовима, пред професорима и целим разредом. Преносе се на друштвене мреже, преко ФБ, инстаграма, вибера... Користе ружне речи и непримерене коментаре. Када су бесни не контролишу се и свашта говоре једни другима. Све је то део људске природе али је битно да се кроз овакве едукације освести тежина таквих речи, приближе начини на које реагују и понуди решење како да се издигнемо из таквих ситуација, како да се изађе из тих емоција. Едукација нуди предлоге како да пронађемо начин како да се издигнемо из таквих ситуација и да пронађемо одговарајућу форму како да на адекватан начин то превазиђемо и решимо, да резултат буде добар за нас и за друге.
Млади се, истиче професорка психологије, често удаље физички и емотивно након оваквих ситуација на неко време све док неко од њих не превазиђе проблем.
- Ко се пре издигне из ситуације, пре ће да проговори и управо овакве едукације нуде моделе понашања у комуникацијским односима међу младима. Они траже помоћ од одраслих, нас психолога, понекад и сами решавају ове проблеме. Важно им је и много им значи да их неко саслуша, посвети им пажњу, пружи подршку јер су родитељи доста посвећени послу и не баве се довољно својом децом. Најпотребније им је да могу проблем да поделе са неким и да имају подршку, да их неко заиста разуме и да неће да злоупотреби њихово поверење – каже Сања, преносећи искуство након вишегодишњег рада у средњој школи.
Средњошколци су истакли по завршетку обуке да су стекли нова сазнања, добили алатке којима ће моћи да се служе радећи на едукацији вршњака и преносећи новим генерацијама стечено знање на овим радионицама. Циљ им је да се међу њима успостави реална комуникација која се заснива на емпатији, без насилног говора, вређања и злоупотреба друштвених мрежа на којима се распламсавају њихови сукоби, у почетку безазлени, неретко са далекосежним последицама које остављају трагове по њихово ментално здравље.
