21. март - Међународни дан поезије
Поезија је оно што се сања, оно што се замишља, оно што се жели, и оно што се често догоди. Поезија, то је стварније и корисније име живота. (Жак Превер)
Организацијa Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) је 1999. године у Паризу, 21. март прогласила Светским даном поезије. Обележавање овог дана има за циљ да се кроз песнички израз подрже језичка различитост и језици који су угрожени. Промоција читања и писања, објављивања и проучавања поезије у језичким заједницама широм света јесу начини да се обележи овај дан, а све с намером да се ода признање националним, регионалним и интернационалним поетским покретима. УНЕСКО је проглашење Светског дана поезије препознао као могућност и начин да се изрази јединство у креативности људског ума. Захваљујући поезији откривамо да појединци свуда у свету деле иста питања, мисли и осећања.
Успостављање овог празника има идеју да охрабри: дијалог између поезије и других уметности, повратак усменој традицији рецитала, проучавање поезије, мале независне издаваче који најчешће и објављују књиге поезије.
Посебан циљ празника јесте да скрене пажњу медијима да поезију не представљају као застарео вид уметности, већ да је промовишу као један од могућих начина да друштво у целини поврати и потврди свој идентитет.

Шта је поезија
Поезија представља дубоки израз људског ума и универзалну уметност. Она омогућује дијалог између култура и разумевање међу народима, јер сама по себи предстваља аутентичан израз неког језика. Поезија потврђује нашу људскост откривајући да људи, свуда у свету, имају иста питања и иста осећања.
Како се поезија дефинише
„Као књижевно дело у стиховима које не мора да буде чврсто организован начин изражавања – она је слободна да дише и живи како песник хоће. Она је субјективна у мислима и осећањима. Њу читамо, и у њу учитавамо себе. За њу је потребно време. Она нам каже да застанемо. Поезија се игра звуком и смислом, а гласови и слогови речи подједнако су важни као и саме речи. Речи у поезији, поред тога што нешто значе, оне и звуче и изгледају,оне постоје као биће. Имају своју боју, звук и мирис.“
Предуслови за читање поезије
Поезија нам шаље сигнале како да одгонетнемо свет. Будећи нове асоцијације, она шири оквире уобичајених ствари, догађаја и мисли. Иако сажета, поезија није једноставна. За добро читање поезије потребни су: образовање, осетљивост за лирски израз, познавање традиције унутар које је песма написана, познавање језика и књижевног израза. Ова врста уметности годинама је маргинализована у свим сегментима културе. Да би се схватила и заволела, неопходни су воља, стрпљење и упорност.
*****

Гојко Божовић о поетском тренутку
Да ствари поезије стоје добро, не би постојао Светски дан поезије. Светски дани се додељују мањинским и рањивим групама, маргинализованим занимањима и областима. За релативно кратко време, од само неколико деценија, поезија је постала вероватно најмање јавно видљив жанр књижевности. Ствари поезије не стоје добро ако меримо тираже песничких књига, јавни утицај поезије и њено место у систему јавних жанрова. У времену када се све квантификује и када се верује да се свему мора и може измерити бројчана вредност, показује се да се поезија не може квантификовати. У томе су њени изазови, али у томе је и њена снага и њена субверзивност. У социјалној маргинализацији поезије указује се, међутим, и њена парадоксална снага. Многи други жанрови и медији, да би опстали у мрежи социјалне видљивости и утицајности, принуђени су да праве велике компромисе и да дају скупе концесије поседницима неке врсте моћи. Пошто је поезија изван свега тога, на социјалном рубу, пошто су јој порекнуте све размере социјалне или политичке функционалности, онда самим тим поезија нити је принуђена да прави компромисе, нити то од ње захтева било које оличење моћи. У томе је велика моћ поезије у модерним временима, њена могућност да језички и тематски, поетички и сазнајно буде субверзивна, ослобођена и смела. Данас је најређе и најтеже бити слободан и независтан. Поезија то јесте. Мада цена коју је платила за то није мала, у томе је њена истинска моћ, верујем и снага њене будуће обновљене привлачности.

Ти си мој почетак
Који ме покренуо
Свео сам се
На твоју осовину
Савсам се усијао
Од твог првог обртаја
Лепо ћу се путем поломити
И сјединити се заувек с тобом
У кршу и лому
Нисам луд
Да баш сада застанем
Да се охладим
И ружно поплавим
Васко Попа