Ускоро из штампе излази зборник радова ученика основних и средњих школа широм Србије и региона који су у великом броју учествовали на литерарном конкурсу "Света речи" уприличеног поводом пројекта "ИМАШ ПРОБЛЕМ? ТУ СМО ЗА ТЕБЕ!" Пре штампања материјал зса зборник доступан је у електронској форми на страници УГ "Свет речи".
Предговор зборнику радова „Кад душа заболи“ СА КОНКУРСА УГ „Свет речи“
Велики број радова у овом зборнику говори нам да је младима било потребно да неко коначно призна важност њихових проблема и да им постави питање: Од чега вас душа боли? Одговори који се могу прочитати у овом зборнику одушевљавају својом дубином, искреношћу, снагом емоција и вешто сроченим реченицама, и у читаоцу буде наду у бољу будућност.
Млади аутори показали су да су свеснији, савеснији и друштвено одговорнији од многих одраслих који кроје њихову судбину и да, како се чини, полако долази време када почињемо да схватамо да изразити емоције и потражити помоћ није срамотно и кукавички, већ, напротив, најхрабрија и најодговорнија ствар коју можемо да урадимо.
Млади аутори показали су да су свеснији, савеснији и друштвено одговорнији од многих одраслих који кроје њихову судбину и да, како се чини, полако долази време када почињемо да схватамо да изразити емоције и потражити помоћ није срамотно и кукавички, већ, напротив, најхрабрија и најодговорнија ствар коју можемо да урадимо.
Поред тога, из ових редова евидентан је и велики књижевни таленат младих аутора, међу којима уочавам будуће новинаре, драматурге, романописце, али пре свега одговорне и самосвесне грађане који се суочавају са проблемима и боре се за своју будућност.
Надам се да ће овај зборник послужити и многим одраслима, пре свега родитељима и професорима да схвате да јеѕњихова улога у решавању ових проблема велика и да не смеју да окрећу главу, већ пруже подршку будућности.
Ана Јовановић, уредница у књижевном издаваштву
****
Чињеница да је на конкурс пристигло нешто мање од 200 радова испрва ме је веома обрадовала. Међутим, када сам приступила читању, осећај је био горак. Млади имају потребу да се повере некоме, имају проблеме које желе да реше, желе да помогну. При
класификацији радова издвојиле смо оне који обрађују тему друштвене ангажованости, оне који говоре о губитку и смрти као вечитом мотиву и оне који се баве темом неприлагођености у друштву.
Фасцинирала ме је снага и полет неких радова. Аутори су толико пуни бунта и активизма да сам пожелела да са њима покренем револуцију. Осетиле смо сваки губитак који је дечја душа доживела, сваку промену породице, развод. Најтеже је било тешку животну судбину проценити са аспекта литерарних вредности. То је проблем на који сваки србиста наиђе. Оценити и проценити нечију способност да напише своју тешку животну причу.... Наличје медаље.
Низали су се једноставни радови о тешким животним причама, са натуралистичким приступом, без нарочитог продубљивања, чији текст нас је оставио неме. Јаке песничке слике, архаични говор, успеле риме, сложени, везани и слободни стих. Ефектни радови, без патетике, што је за сваку похвалу. Аутори су били директни, са жељом да се њихов глас чује и одјекне и оправдали су ону Андрићеву мисао да ни у чему што нам се дешава нисмо сами, ни први ни једини.
Изнад свега, имали смо прилику да читамо књижевна дела. И још важније, млади су показали да је књижевност лепа, али и лековита.
Љубица Георгијев,
професорка српског језика и књижевности
****
Овогодишња тема конкурса подстакла је ученике да отворе своју душу и пишу искрено о ономе што их боли. То је заиста охрабрујуће, јер је велики број ученика из различитих школа широм земље и ван ње пожелео да напише нешто из свог живота и искуства подели са другима. Радови су толико натопљени емоцијама, болом, храброшћу ових младих људи да о својим проблемима говоре без устезања да је њихова књижевноуметничка вредност на прво читање остала у другом плану. Међутим, она постоји, што говори о томе да наши ученици довољно читају, промишљају, маштају.
Радови су пристигли из средњих стручних школа, гимназија, основних школа, са факултета. Међу њима је било много оних који су говорили о породици, губитку драге особе, љубимца. Они су топло, без патетике, улепшавања говорили о реалном животу и патњама. Било је и оних који су теми приступили филозофски, активистички, са јасном поруком и идејом. Сваки од њих има своју лепоту и особеност па је било тешко издвојити само неке. Сви су оригинални, зрели, веома емотивни. У њима се осећају бол, патња, емпатија.
Немогуће је било остати равнодушан читајући поједине радове, концентрисати се на књижевноуметничку вредност и пратити без суза. Ови радови нису ту само да бисмо уживали у писаној речи, већ и да би пробудили свест о томе у каквом свету живимо, колико је нерешених проблема, колико бола у тим младим људима. Њихови радови отварају низ питања без одговора, али и охрабрују јер показују колико је лепоте, доброте и искрености у њима, без обзира на проживљену патњу.
Ивана Даниловић,
професорка српског језика и књижевности
****
Позвавши ме да будем део жирија, Јелена Златкова ми је учинила велику част и одговорност. Међутим, још веће задовољство и још већу част сам осетила док сам завиривала у интимни свет аутора прочитаних радова. Имала сам трему док сам их читала. Замишљала сам те младе људе, туговала и патила са њима. Осећала сам бунт, желела да, заједно са њима, мењам свет и учинимо га бољим местом за живот. Изнова, и изнова, налазила наду у редовима који су се отварали преда мном. Желела сам свима да кажем, а ево, ово је начин да то и урадим:
Драга децо,
Сви смо на овом свету са неком мисијом. Чак и када помислите да живот није фер, знајте да и најтежа ситуација је ту да вам да неку лекцију о животу, себи, другима. Отворите срца, отворите ум и научите да учите. Победници сте увек када у најтежим тренуцима нешто научите. Издижући се изнад патње коју преживљавате и претварајући је у уметност, сви сте први на овом конкурсу!
Слађана Вукићевић Боричић,
професорка српског језика и књижевности
