Нека занимљива сазнања о птицама селицама
Иако су ове године хладни дани дошли мало раније него што се очекивало, мимо календара за крај лета и почетак јесени, птице селице су непогрешиво следиле свој инстикт и спремиле пртљаге за одлазак у топлије краје. Све их мање има на небу и у стаништима, чују се повремено њихови цвркути, док призори великих јата у облику слова V као да су нам промакли ове године.
Остају ли још птице или су већ отишле пут југа, питање је које нам се мота по глави док ових михољских дана покушавамо да сакупимо сва знања из школских клупа о феномену сеоба како би нам била савест мирна да су се на време збринули и узели карту за прву „аеро туру“ до коначног одредишта на њиховом миграционом путу. Види се, кад кад, по неки врабац, како облеће гнезда малених ласта, као да проверава да ли су њихови стамбени објекти усељиви, да се обезбеде за зиму која већ куца на врата, или да им, као добри суседи причувају кућу док се не врате на пролеће.
Мождса им нисмо махани за срећан пут зато што птице селице често мигрирају током ноћи, када струје ветрова и температуре падну. Осим тога, ноћи су сигурније јер тада има мање предатора, лакше им је да непримећене пређу опасности и велики део пута буду у сигурним и заштићеним „водама“. На челу колоне је, кажу млад, снажан летач коме ваздушне струје не ремете пловидбу. Кад се умори, препусти чеону позицију другом летачу, одлази на крај колоне да одмори уморна крила. Ту, на зачељу мањи је отпор струја, ушушкан и заштићен од јата. Али будан, да осморти кретање осталих путника, да се не загубе, не падну од умора, не постану жртве далековода и других већих нападача из ваздуха, предатора којима могу постати лак плен.
Феномен селидбе птица с једног краја земље на други са собом носи бројне занимљиве чињенице везане за њихов пут. Природа се побринула да ово путовање сваки пут протекне у складу са важећим законитостима природе, а природне науке и човек имају задатак да све те појаве, ма колико биле чудне, понекад и тешко објашњиве, протумаче и забележе.
Од давнина је познато да птице селице селе из подручја с ниским ресурсима за опстанак у подручја високих ресурса исхране и гнежђења. Сматра се да птице селице примарно селе због хране, из једног подручја у којем опада количина хранљивих материја неопходна за њихов живот, у подручја у којима има више хране на располагању. Међутим, разлози за селидбу могу бити одлазак из неповољних временских прилика, или ништа мање важно због мање изложености грабљивцима или паразитима који их нападају, посебно током сезоне парења, када су приморани да чувају јаја и птиће у гнездима.
Птице селице, кад крену на пут, могу за релативно кратко време да пређу стотине до хиљаде километара. Знајући куда иду, одакле су дошле и колико им времена треба да проведу летећи с једног краја на други, крећу на пут потпуно спремне. Раније ако је путовање дуже, касније ако им је одредиште ближе. И то знају по инстикту или памћењу од раније. Млади птићи се управљају према искусним члановима јата, можда ипак по инстикту. Тако птице селице у групацијама прелазе јако велике удаљености како би дошле до погоднијих станишта. Неке од њих лете брзином и до 50 км на сат.
Арктичке чигре прелазе најудужу трасу од свих селица - летећи с једног на други пол, прелете готово 80 до 90 хиљада километара у години. Како то раде два пута годишње, а живе у просеку 30 година, неко је израчунао да би биле кадре неколико пута током свог животног века да одлете на Месец и врате се на земљу. Сматра се да је то најдужа светска миграција било које животиње. Ово епско путовање инспирисало је љубитеље птица да за своју организацију BirdLife International њена раширена крила узму за логотип. Брзином пак, највише импресионирају шљуке ливадарке, које могу летети 100 км на сат.
Као и сви мигранти и птице селице се данима унапред припремају за селидбу.
Да би издржале далеки пут, птице селице готово месец дана раније једу повећану количину хране. На тај начин повећавају телесну масноћу, таложе у телу масне материје као резерву коју касније користе за енергију на својим дугим путовањима.
Временске прилике сигнализирају када је време за миграцију. Чим осете да се дан скраћује, да температура ваздуха током ноћи пада, птицама природа шаље поуздане сигнале када је време за селидбу. Осим тога, време за селидбу могу сигнализирати и промене у залихама хране, као и генетске предиспозиције, промена перја и потреба за повећаном количином хране.
Бележе се и ранији почеци миграција код неких птица као резултат климатских промена. Научни свет све чешће изражава бојазан за врсте птица које се можда неће знати прилагодити свету који долази глобалним загревањем планете, последице се само нагађају и нижу претпоставке шта би се то све могло промениту у екосистему и животу свих нас. Да ли ће се временом птице прилагодити као и човек, или ћемо остати без великог броја биљака и животиња које неће бити у стању да поднесу промене у природи које се најављују и очекују, питање је чији одговор у великој мери захтева одмерено и промишљено понашање свих становника планете.
Све птице селице имају изванредне навигационе вештине уз помоћ којих су у стању да прелете хиљаде километара точно до места на које желе да дођу, а то су станишта која су им била дом пре селидбе. Како тачно знају куда их пут води, како не залутају, и не изгубе се на путовању, није у потпуности схваћено нити објашњено. Све зависи од рода, навика, издржљивости и других биолошких карактеристика јединке која се сели. Само се претпоставља, не објашњава се научно и искуствено, да се птице селице оријентишу према геомагнетном пољу. Осим тога, каже се да се вероватно оријентишу према сунцу током дана или звездама и месецу у време ноћног путовања. Још увејек се истражује да ли су изузетне навигационе вештине птица селица наслеђени фактор и урођене карактеристике јединке или се ова вештина учи током живота од родитеља и осталих чланова јата.
Познато је да већина птица сели са севера на југ, али то не раде баш све селице. Постоји мноштво различитих образаца миграције, па тако неке птице у јужним деловима Африке селе на север за зиму, док друге селе с истока за запад. Неке птице које живе у низинама селе у планине током летних месеци, све зависи од богатства станишта и временских прилика које им погодују.
Занимљиво је сазнање да чак и птице које не лете мигрирају као ему, велики аустралијски примерак птице из рода „тркачица“. Оне често пешице путују километрима како би пронашле храну. Тако и многе популације пингвина такође мигрирају пливајући или ходајући.
Као и остала жива бића у систему природе и у ланцу исхране, птице селице имају изразито важну улогу за балансирање екосистема. Доприносе сузбијању штеточина и опрашивању биљака, што је изузетно значајно не само за баланс екосистема него и за људско здравље и преживљавање. Не би било хране за опстанак, размножавале би се друге ситне немани које би уништавале биљке, а ко може замислити леп крајолик и занимљив доживљај у природи без присуства птица и њиховог заносног певања почев од пролећне песме славуја, до концерта коса у лугу и осталих не мање важних певачица у природи.
Птице селе са једног краја земље на други да би преживеле, предузимају изузетне напоре да се пребаце на одговарајућа станишта где ће презимети, па ипак и миграционо путовање са собом повлачи велике опасности због људског нехата и немара. На свом далеком путу често се суочавају с ловцима, а губитак станишта узрокован људском потребом да узурпира њихово станиште. Није извесно ни шта их чека тамо где одлазе. Птице селице су током пута изложене физичком стресу од путовања, недостатку залиха хране, мањка воде, лошем времену и повећаној изложености грабљивица. Осипају се током путовања, најслабије и мање издржљиве јединке, остарели примерци врсте никад се не врате са тог пута.
Савет љубитеља птица и орнитолога усмерен је ка помоћи птицама да се што брже адаптирају након предугог лета. Постављање посуда са водом, стављање хране на места њима доступна, прикупљање материјала од којих птице праве гнезда је још једна могућа помоћ од изузетног значаја за птице. Сву нашу љубав и пажњу знаће да узврате песмом и својим присуством. Важно је дуцу учити да воле и поштују природу, да са њима правимо и постављамо кућице за птице, прикупљамо зрневље и бринемо о приропди да је не загађујемо, не угрожамо и својим немаром не уништавамо станишта немоћним сићушним створовима који у тако угроженим условима не могу да опстану. Свему томе и неким другим вештима нецу уче у креативном центру Рестарт. Цртају, ибикују фигуре, креирају занимљиве предмете по узору на појаве у природи.
СНАЛАЖЕЊЕ ПТИЋА
Птице селице могу прећи хиљаде километара путујући током године, често путујући истом путањом из године у годину са малим одступањима. Птице до годину дана старости често се први пут селе саме. Некако могу да пронађу свој зимски дом, иако га никада раније нису виделе, као и да се следећег пролећа врате тамо где су рођене. Тајне њихових невероватних навигационих вештина нису у потпуности јасне, делимично и због тога што птице комбинују неколико различитих чула приликом сналажења. Поред природних оријентира постоје чак и докази да чуло мириса овде игра улогу, барем за голубове који се враћају кући.
Неке врсте, посебно пловуше и ждралови, следе префериране путање током својих годишњих сеоба. Ови путеви су често повезани са важним зауставним локацијама где налазе залихе хране пресудне за опстанак. Мање птице имају тенденцију да мигрирају у ширем луку. Недавна истраживања која користе податке еБирд-а откривају да се многе мале птице крећу различитим путевима у пролеће и јесен, како би искористиле сезонске обрасце кад је реч о времену и храни.
