Нови пројекат „Света речи“ у области менталног здравља усмерен је на едукацију вршњака да препознају проблеме и пруже помоћ својим другарицама и друговима у периоду одрастања
Уз подршку Министарства омладине и спорта РС УГ „Свет речи“ из Велике Плане реализује у седам средњих школа Србије пројекат „Имаш проблем! Ту смо за тебе“ који представља наставак двадесетогодишњег рада ове невладине организацију у области менталног здравља младих. До краја новембра у Пожаревцу, Бору, Кучеву, Деспотовцу, Крагујевцу, Смедеревској Паланци и Великој Плани вршњачки едукатори ће на радионицама, међу младима у својим срединама, подизати свест о значају менталног здравља.
Светлана Продановић, ментор тима из Теничке школа у Бору, сматра да је тема изузетно актуелна и занимљива за све генерације, понајвише за младе који се током одрастања сусрећу са многобројним проблемима којима не знају порекло, још мање начин превазилажења.
- Углавном су исти проблеми у свим срединама, мислим да се сада омладина углавном понаша по неком шаблону. Као што је мода општеприхваћена, тако су и ставови и опхођење у друштву готово исти због чега се не разликују проблеми у средини из које долазим са проблемима у било ком месту у Србији. Млади ретко траже помоћ, одбијају да се суоче са нечим што примећују да им ствара потешкоће. Једна девојчица у нашој школи има менталних проблема, уочљиви су и по понашању и по физичком изгледу. Она је чак била упућена на психијатријско лечење у Ниш, све је то одбила, одбија да прима терапију, тако да се још увек боримо за њу. Кад је спсобна дође у школу, јако је интелигентна, има добре оцене, кад има кризу, кад је неко од ученика избаци из равнотеже плане, излети из учионице и не долази неко време у школу – наводи менторка животни пример суочавања младих са конкретним тегобама које им се испрече на путу одрастања.
- Очигледно је да су присутни проблеми и код девојчица и код дечака, не може да се мери интезитет и облик код кога је израженији у већпј мери. Девојчице су само отвореније да говоре о проблему, док дечаци избегавају било коју комуникацију када је у питању ментално здравље, емотивни живот и ти замршени односи који стварају нелагоду код њих. Раније су изазови били мањи па је и менталних проблема било мање, осим код особа које су и иначе окарактерисане као лица са сметњама у развоју. Сада су изазови већи па су и проблеми разноврснији и интензивнији – каже професорка Продановић и као разлог за немирно детињество и рањиви период развоја младих особа наводи медије и садржаје који им се у огромним количинама сервирају иако је читаво друштво свесно да су ријалитији и друштвене мреже узроковали поремећаје моралних вредности свуда у свету, самим тим и у нашим малим срединама.
- Телевизијски садржаји, доступност психоактивних супстанци и алкохола утиче на њихово ментално здравље, у великој мери занемаривање од стране родитеља - све су то разлози који подстичу емотивну нестабилност и подривају ментално здравље младих. Чешће траже спас у алкохолу него што пристају да се некоме повере уколико имају проблем, или осете да се нешто са њима дешава што није уобичајено или видљиво код других – каже професорка и наводи конкретну ситуацију која подкрепљује њено мишљење.
- Конкретно мајка девојчице жели да сарађује; отац их је оставио и вероватно ту треба тражити разлоге психичких поремећаја код девојчице о којој сам говорила.
Маријана Миладиновић Јовановић, школски педагог у деспотовачкој средњој школи, као менторка на бројним пројектима који помажу младима да се у адолесцентском периоду боље снађу са свим проблемима који им се испрече на путу одрастања, истиче да је тренинг о менталном здрављу изузетно важна активност и да су деца радо прихватила позив да учествују.
- Тема се наметнула после ковида када су деца у једној анкети изразила потребу да више сазнају о депресији, анксиозности и отуђености, појавама које су се наметнуле у време он лајн наставе. Рано је говорити шта ћемо постићи, лепо је замишљено и изузетно важно да стручно и са свих аспеката говоримо о менталном здрављу младих. Тело се лакше и ефикасније лечи него душа. Код младих у адолесценцији душа је у њиховом узрасту рањивија, трпи веће промене и тражи више рада и пажње. Проблеми менталног здравља се најчешће потискују у страну и остављају да се сами од себе реше, док се болести тела решавају одласком код доктора чим нешто заболи – истиче професорка из Деспотовца и наглашава да би превенција морала бити јача не само у школама, него и у широј друштвеној заједници.
- Пуно се прича, а на конкретним резултатима падамо сви. Не видим да се иде напред и да се о менталном здрављу младих на нивоу друштва мења став. Крајње је време да схватимо да је потребно укључивати стручњаке, учити младе да уоче промене код себе и других, да на време потраже помоћ и ментално здравље ставе у ранг целокупног здравственог стања човека, да се уравнотеже тело и дух и подједнако се води брига о оба сегмента стања личности – истиче педагошкиња и у прилог чињеници да је ментално здравље саставни део човековог живота наводи устаљене навике својих ученика.
- Често млади и без устезања говоре о својим проблемима, отварају се, слободни су да траже помоћ. Радим и са родитељима, тражимо заједно решења за проблеме које су уочили, прихватају сугестије за одлазак код стручњака, све тече неким нормалним токовима, али деца и даље у већој мери покушавају да сама реше неке проблеме емотивне и менталне природе, него што говоре другима о њима. Углавном су то проблеми са родитељима, у тумачењу реакција и слично. Лако се решавају, али када видим да постоје озбиљнији проблеми, посебно у породицама са ниским степеном образовања родитеља, или угроженог материјалног статуса породице, укључујемо и институције одговорне за социјални статус чланова друштва - каже Маријана.
Кристина Милорадовић ученица из Пожаревца, вршњачка едукаторка, истиче да је питање менталног здравља младих веома озбиљно схватила од почетка свог средњошколског образовања зато што је неопходно да адолесценти имају некога у својој средини, одељенској заједници или широј породици коме могу да се обрате ако осете проблем који не могу сами да реше.
- Важно је да имају осећај да се поверавају некоме ко их неће осуђивати, омаловажавати и изазвати било коју негативну емоцију код њих. Када су убеђени да је разговор дискретан и да ће остати међу њима, значајан део проблема је већ решен. Овакви пројекти су изузетно важни за нас, на њима стичемо вештине како да комуницирама, како да препознамо проблем код себе и других, на који начин је могуће решавати кризне ситуације. Мислила сам да ћу на овом семинару углавном слушати предавања о овој теми, али је искуство било сасвим супротно. Били смо укључени у рад, на радионицама стицали знања и вештине, решавали задатке који се могу појавити у стварном животу.
И оно што је најважније за све будуће едукаторе, научили су да не постоји рецепт за решавање проблема менталног здравља.
- На основу техника које смо научили схватили смо да не дајемо особи која тражи помоћ од нас готово решње, већ је наводимо да до њега сама дође, да сама себи помогне. Уствари, најважније је да особа која тражи помоћ схвати да јој је помоћ наша, родитеља, или стручњака неопходна. Веома сам заинтересова за тему и спремна да радим. Знам да постоје проблеми који су решиви, али исто тако сам свесна да има деце којој је неопходна стучна помоћ, због тога је важно да се о проблемима говори како би се помоћ потражила тамо где је могуће да се добије: у институцијама и задравственим установама – закључује самоуверено Кристина.
Њена другарица, Андреа Врећић из Пожаревца, дели слично искуство са тренинга. Научила је како да помогне себи и другима да уоче проблем, да притом олакша другима неке ситуације у којима се налазе и да их разуме, предложи им да направе неке промене и на тај начин им помогне да приступе решавању проблема.
- Углавном се плаше реакције других, због тога потискују проблем, гурају га у страну и не говоре о томе. Боје се да ће бити одбачени и да их средина неће разумети. Срамота их је да о томе говоре. Схватам да је веома присутна анксиозност из које настаје депресија која може погоршати ствари. Ту су негативна размишљања, начин живота, начин исхране – анализирала је значај теме Андреа и додала да се многе ствари везане за неразумевање ситуације у којој се млади налазе могу решити разговорима са вршњацима.
- Отворим се пред неким за кога мислим да ће ме саслушати и разумети, то очекујем од других уколико имају проблеме о којима ми међусобно можемо да говоримо и који не траже помоћ стручњака. Тако једна другој помажемо, размењујемо искуства и мишљења. Јесам се сусретала са таквим ситуацијама и никада нисам инсистирала да ми се неко повори и да говори о свом проблему, ако сам нема потребу за разговором. Сматрала сам да ће сам или сама о томе одлучивати и увидети да је неопходно да са неким размени мишљење о томе што је мучи. Најлакше је да се отворите пред неким ко има приближно година као ви, поготово ако пролази кроз нешто што је слично вашем проблему.
