Још један пројекат УГ „Свет речи“ уз подршку Министарства омладине и спорта усмерен је на ментално здравље младих – „Имаш проблем! Ту смо за тебе“
Вршњачки едукатори на пројекту „Имаш проблем! Ту смо за тебе“ УГ „Свет речи“ који ће се до краја школске године бавити менталним здрављем младих рекли су након завршене обуке
Сара Милићевић, гимназијалака из Велике Плане била је изненађена обиљем информација које је добила на овом скупу младих едукатора који су се у Хотелу „Вир“ окупили жељни сазнања о менталном здрављу вршњака у намери да се што боље обуче за пружање подршке вршњацима у случају потребе.
- У извесној мери сам била изненађена спремношћу мојих вршњака да говоре о својим проблемима и нисам ни посумњала да су неке приче измишљене, просто да би биле добар пример за расправу на радионицама. Сматрам да свако од нас, ма колико био стабилан ментално и психички има неки проблем који би могао да се подведе под оквир менталног здравља, али да га многи једноставно гурају такве појаве под тепих не желећи да се отворено о томе прича зато што ће можда претрпети осуду околин – каже едукаторка која се потрудила да што више информација понесе са ове обуке.
- Кад превазиђемо баријеру да није срамота тражити помоћ од стручњака уколико остетимо да се нешто са нама догађа што није у границама нормале, почели смо да решавамо проблем. Сматрам да је ментално здравље у истом рангу потреба као и физичко здравље човека. Кад боли зуб одемо код зубава, али кад душа заболи тугујемо несвесани да нам је помоћ психолога преко потребна да бисмо изашли из тегоба и стега које нам стварају нелагоду и оптерећујуће стање духа – истиче Сара убеђена да ће са великим еланом радити на пројекту и сво слободно врме употребити да се што боље и више едукује у овој области како би могла да буде од користи у тиму вршњачких едукатора.
Њена школска другарица, Софија Рајић каже да је тема интересује из личних разлога јер и сама има извесне проблеме у комуникацији са вршњацима које би желела да реши; да ојача како би и сама могла да помогне неком коме је слична помоћ неопходна. Имам доста пријатеља којима је тешко да комуницирају са непознатим људима, који су несигурни, спутани због нечега, окренути себи и свом свету. Ово ми је помогло да сазнам више о техникама за решавање оваквих проблема. Некако сам успела да проблем сагледам и са других аспеката због чега ми је тренинг био истовремено занимљив и користан. Сада бих могла да некоме помогнем лакше и боље, да препознам и уочим проблем са којим се неко од мојих вршњака бори и који би могао разговором са неким ко ме разуме да се реши, ако је пак већих димензија, да се консултацијом са стручњацима отпочне терапија која би дала жељене резултате – каже Софија и додаје да је њен проблем који јој се чинио велики лако решив.
- Схватила сам то када сам видела да и неки други људи из других средина и мог окружења имају сличне тегобе у комуникацији са другима. Нисам једина, што ми је лакше, а посебно ми је важно да и ја свој проблем могу да решим ако су и они успели да га реше на неки од начина који нам је овде сугерисан кроз радионице као један од могућих решења за проблеме са којима се сусрећемо у стварном животу – говори без устезања о својим страховима и каше да је осокољена после едукације да помаже другима пошто је схватила да су проблеми са којима се сусрећу њени генерацијски другови решиви уз помоћ стручњака или разговорима са вршњацима који су пролчазили кроз сличне етапе сазревања.
- Ја већ идем код психолога и сматрам да је то решење и да није срамота говорити са неким ко може да помогне о проблемима са којима се сусрећемо. Саветовала бих своје вршњаке да не занемарују проблеме са којима се сусрећу - тражећи помоћ од стручњака решиће се тегоба за које су сматрали да их само они имају и да су због тога различити и тешко прилагодљиви. Лакше ми је да о томе причам кад знам да нисам у проблему који није могуће решити и да су моја размишљања слична размишљањима мојих вршњака.
Дуња Лукић, ученица Гимназије у Великој Плани са овом тематиком се сусретала на часовима психологије. Радионице су јој биле корисне и занимљиве, сматра их битним у одрастању адолесцената зато што су на њима научили како да помогну вршњацима и себи ако се нађу у некој од ситуацији која им се учинила чудоном и у којој нису знали шта би било добро да ураде.
- Када се ради о менталном здрављу сматрам да то не би теребало да буде табу тема, да неби требало спуштати гард када се о томе говори и да је отвореност један од начина да се изађе из ситуације о којој нерадо говоримо. Проблеми младих могу да буду различити, разноврсни и многобројни. Индивидуални су и зависе од способности личности да се са њима носи. Присутне су тегобе због булимије, анорексије, депресије, трауме, пострауматских синдрома. Неко пати због развода родитеља, неузвраћене љубави, лоших оцена у школи, физичког изгледа – рекла је Дуња и додала да је одувек размишљала о сличним стварима и с пажњом посматрала како се људи носе са конфликтним ситуацијама, али некако површно.
- Сматрам да увек има простора да се знање унапреди, да се нешто ново научи, да стекнемо на оваквим обукама вештине како другима да помогнемо, у чему видим циљ оваквих обука и радионица. Покушаћу да унапредим своје знање, да се оспособним да у разговору са вршњацима им пружим помоћ и подршку уколико буду тражили такву услугу од мене. Мени се људи иначе поверавају због блискости и поверења које имају у мене, зато ми је важнмо да на овим пројектима стекнем знање и способности да им помогнем. Младићи и девојке су подједнако рањиви и сматрам да на основу пола не може да се изврши подела на рањивије и мање рањиве категорије. Често ми смета када чујем да младић не може, или није природно да бауде узнемирен као што то могу да буду девојке, да момци не трпе насиље, што сматрам погрешним јер и једни и други трпе у сличним ситуацијама и један и други пол могу да буду жртве и да носете последице по ментално здравље у нездравим срединама – закључује средњошколка Дуња Лукић.
Мина Јеремић, ученица из Крагујевца, приметила је да не постоји тема у оквиру пројекта која је била постављена на радионици а да је неко рекао да га не занима, или да нема шта да каже. Сви су - каже - имали не један, него најмање три одговора на свако питање.
- Генерално, радионица је допринела свима нама да проширимо видике о менталном здрављу и оставила нас у уверењу да ћемо сва стечена знања применити на примерима наших вршњака тако што ћемо им помоћи да и они сагледају суштину менталног здравља као што је нама овде значај теме пренет кроз радионички рад. Сазнали смо овде много тога зато што смо дошли без одређеног предзнања. Имала сам прегршт питања на која нисам знала одговор, сада лакше сагледавам ситуацију и отвореније и озбиљније приступам проблему – говори о знаћају теме вршњачка едукаторка из Крагујевца и истиче да је нова сазнања стекла не само од предавача, професорке Ладе Маринковић, него и од својих вршњака.
- Много тога што ме је интересовало сазнала сам кроз питања других учесника на овом тренингу. Схватила сам да сви ми на исти начин размишљамо о менталном здрављу и да смо окружени сличним проблемима без обзира на то из које средине долазимо. Сматрам да нема екстремних разлика међу нама као што и нема разлика међу половима, сви смо подједнако исто рањиви, подложни истим бригама, слутњама, проблемима, стрепњамама... Склона сам томе да помогнем, некад идем главом кроз зид, што није добро, али се осећам лепо кад неком помажем. Криво ми је кад не могу да изађем неком у сусрет ако то од мене очекује. Надам се да ћу након ове обуке имати више опција за размишљање како могу неком да помогнем – каже Мина и завршава коментар одговором да су најчешћи проблеми са којима се суочавају млади омаловажавање, вређење, породични проблеми, неразумевање од стране средине и дилеме да ли су у праву или не ако донесу неку одлуку за коју сматрају да је од животне важности за њих.
