НЕОПХОДНА ПОДРШКА ЦИВИЛНОГ СЕКТОРА

Учесници пројекта „Сазнај! Препознај! Пријави!“ о постигнутим резултатима рада на радионицама и ширењу идеје о родној равноправности

Пројекат Удружења грађана „Свет речи“ из Велике Плане „Сазнај! Препознај! Пријави!“, реализован у 8 средњих школа седам општина уже Србије, показао је да се о равноправности полова не говори довољно на свим нивоима и да је неопходно да се у борбу против родно заснованог насиља и едукацију младих укључи уз цивилни сектор читава заједница.

Пројекат подржан од стране Министарства омладине и спорта наишао је на изузетно добар пријем код свих генерација – младих и старијих, а на основу броја укључених у пројектне активности и покренуте иницијативе младих да се едукација прошири на основце, потврђује се потреба да се о овој теми још више говори, истовремено и ради на промени колективне свести.

- Овакве прилике нуде могућност деци да промишљају о себи, о свом животу, о односу са вршњацима и стереотипима који још увек наше окружење сврставају у неразвијену друштвену заједницу. Околност да док раде на пројектима млади могу да развијају критичко мишљњење, да не раде за оцену и да нема погрешних и тачних одговора доприноси да се деца заиста буде. Млади постају активни, постављају питања, истражују, проналазе начине да нешто промене у сопственим ставовима и погрешном мишљењу других – рекла је на завршној конференцији педагог Жувкица Ђорђевић, председница УГ „Креативна педагогија“ Пожаревац, менторка школском тиму Пожаревачке гимназије.

zzzzzzzzzzz

- Према броју дипломама које је Јелена Златкова поделила, близу две стотине, практично се показује колико се људи укључило у процес. Ми који смо директно били повезани са школама уз подршку цивилног сектора покренули смо изван нашег круга деловања људе који раде на темама које су ван курикулума редовног школског програма. Показало се да деца то врло радо и лепо прихватају. Оно што је очигледно резултат вишемесечног рада на овој теми је чињеница да је пројекат омогућио једну велку децентрализацију, у смислу да свако креира причу на свој начин и да су људи показали велики креативни потенцјал. Гледајући филмове и разговарајући о извршеним пројектним задацима видели смо да нио није ствар урадио на исти начин. Свако је добио могућност да онако како види тему изнесе свој приказ реалног стања и на тај начин помогне да се шири мишљење код свих људи о потреби да се о родно заснованом насиљу разговара и скреће пажња друштву на последице које могу да буду погубне за жртве – казала је овом приликом педагошкиња са дугогоришњим искуством у цивилном сектору и додала да је пожељно са младима наставити рад на овакав начин и на овим темама.

- Очигледно да децу ова тема лично жуља зато што примећују проблем родних улога, а кроз овај проблем они схватају утицај велике моћи коју појединци имају над њима, невезано да ли се ради о мушкрцу или жени, и на који начин могу да освесте проблем. Често, кад деца имају неки проблем нису у стању да схвате одакле долази, још мање како да га реше. На овај начин им се помаже да проблем боље освесте, и да након тога умеју да боље регују, препознају ситуацију и оснаже се за реакције. Видим да је у будућности могуће повезивње различитих тема које би биле од користи за буђење свести младих, као што је трговина људима, насиље уопште па и родно засновано насиље. Потреба сваког човека је борба за нека људска права, уопштено свих права датих човеку да живи слободно и заштићено у заједници. Учење техника које нам помажу да будемо толерантнији, да решавмо успешније проблеме се намеће из досадашњег рада, сигурно да има великог простора након овога што је досада рађено да се настави и у још већој мери наметне младима и старијима, да подижу свест о овом проблему – каже у прилог чињеници да је пројекат наишао на широк одзив свих слојева друштва и да је неопходан континуитет у раду на темама за које се залаже цивилни сектор.

bbbbbbbbbb

- У школама се развија менталитет послушности, немате шта много да мислите, имате градиво које вам је изручено, научите и за најбоље враћено знање ви добијете оцену. То је тако одувек. Овакве прилике нуде могућност деци да промишљају о себи, о свом животу, да не раде само за оцену, нема погрешних и тачних одговора и заиста се деца буде. Увек има по неколко прогресивних у групи који јако лако повлаче читаву групу за собом, тако да мислим, да на крају радионица нико не остане недодирнут. Свакога ово дотакне, колико ће га то радити после и на који начин, је ствар личних капацитет и односа особе према стваримо. Зависи од тога колико има искуства, какво је окружење, како се обраћа особи која има проблем, али је евидентно да је ово јако сложена проблематика, која може да буде један одличан импут за продубљивање интересовања.

Менторка тима из Пожаревца поредила је ефекте рада средњошколаца на пројекту са искром чија је природна потреба да се шири.

- Као пламичак који запалите, а колико ће се разбуктавати, зависи од бројних околности. Кроз бројне пројекте се то сигурно даље подржава, подстиче и преноси на круг људи који промишљају на ову тему. Изненадила ме је на известан начин спремност ученика да се укључе у оволиком броју с обзром на то да долазим из удружења грађана, а не директно из школе. То што су деца овде је ствар добре воље и њихове спремности да континуирано долазе, а да их наставни програм на то не обавезује. Направили смо програм којим ћемо се бавити у наредном периоду, сваког месеца по један сусрет, тако да њихова спремност и жеља да продубе знање је нешто што ме посебно радује – закључила је Живкица коментар о пројекту и залагању младих да се о родно заснованом насиљу прича како би се јавности указала пажња на проблем који је присутан и чије последице утичу на ментално здравље жртве.

DSC 0084

И Нада Петровић, професорка књижевности из Крагујевца, преноси слична искуства у раду са средњошколцима на пројекту који је пробудио велико интересовање младих у овом граду, укључујући и старије основце који су преко радионица у гостујућим школама укључени у пројект.

- Добили смо могућност да једну средњу стручну школу представимо у новом светлу, да је мало оживимо, продубимо интересовања ученика, усмеримо их ка неким другачијим токовима, да разбијемо предрасуде везане за образовне профиле. Да појаснимо да стручне школе које су оријентисане ка машинству и данас актуеном дуалном образовању, нису превасходно намењене младићима. Када нешто радите свим срцем то се рефлектује на одабир стври које излазе из оквира формалне, или класичне наставе. За мене лично рад на пројекту је била могућност да учим од младих, да се са њима развијам и заразим се њиховим ентузијазмом. Све што они раде раде чисте душе и из срца, доказ је да су разумели циљеве који су постављени пред њих. Њихов ентузијазам је јако заразан и представља задатак више за нас да их пратимо и да се угледао на њих.

nnnnnnnnnnnnnn

Млади схватају колико је позив просветих радника тежак – каже професорка Петровић – и колико су можда имали искривљену слику о томе да равноправност полова диктира положај жена у друштву.

- Имали су прилику да спознају колико је свака промена болан процес. Да ни једна промена не долази сама по себи, просто морамо да је покренемо и наравно, да осете колико су корисни, колико је леп осећај постићи нешто, бити задовољан собом, задовољан постигнутим резултатом... Мислим да то постигнуто унутрашње задовољство и оно где се они осећају сигурно показује филм који су сами у потпуности реализовали. Ту су могли да се баве темом и да покажу колико су озбиљно схватили проблем.

Марко Грчић, професор веронауке у паланачкој средњој школи сматра да искуство које су стекле едукаторке, на обуци у Великој Плани и на радионицама у својој и другим школама, представља незимеран бенефит у периоду одрастања.

DSC 0093

- Биле су у потпуности псвећене задацима пројкта. Саме су осмишавале радионице, ја сам их само надзирао. Чак су и основци били одушевљени тематиком, на известан начин им је блиско оно што се радило јер су се и сами сусретали са насиљем у вршњачким везама. Лепо искусво за све нас, посебно за ученике зато што немају често прилику да слушју о овој проблематици у оквиру наставе – каже професор Грчић и додаје да би требало причати о томе не само адолесцентима него и млађој деци.

- Ради се о актуелниј теми данашњице. Не треба гурати под тепих проблеме, морамо их решавати. Рад на пројекту усмерава нас како да се човек снађе када се нађе у некој сличној ситуацији. То и јесте циљ овог пројекта – како препознати и решити прблем, коме да се обрате. Требало би им предочити да свака ситуација у којој се налазе није безизлазна, да имају људе око себе, почев од својих родитеља и школе, до институција, где могу да се обрате и затраже било какву помоћ. Важно је да се деца едукују, да им се прича о томе и да их научимо како да се из такве ситуације избаве на безболнији начин – закључио је професор веронауке, Марко Грчић.

DSC 0065

Александра Радовић, педагошкиња Средње стручне школе из Крагујевца каже да је тема обрђивана у оквиру пројекта подигла свест код ученика и професора ментора и да је младе заинтересовала за проблем присутан у друштву.

- Привукла их је драматизација на назначене теме где су они из примера видели суштину проблема и могућност изласка из кризне ситуације уколико се у њој нађу. Јасно су дефинисали разлике између рода и пола. Биле је посебно интересантно када смо на основу поделе мушко женских послова проблем сагледавали и са тог аспекта. На драматизацијама су се отварали и исказивали своје ставове и мишњења, износили јасно и прецизно оно што не могу на часовима или у контактима са професорима. Нису били свесни пробматике, нити су правили разлику између рода и пола када су почели да раде на пројекту. Касније смо то разјанили и ојачани у великој мери сами преузели иницијативу. Желимо да одрадимо нове радионице, да подигнемо свест и код других ђака који нису имали прилике да присуствују радионица и да прођу обуку – најавила је наставак активности у оквиру ове теме школски педагог, Александра Радовић.

Светлана Продановић, менторка школског тима из Бора, сматра да је ово био изузетно важан пројекат за едукаторе и менторе.

DSC 0093

- Деца су невероватно свесна колико је насиље присутно, чак смо имали на радионицама изношење личних примера девојака које су можда доживеле насиље од свог партнера, или су у сличној позицији били њихове другарице или другови. Свесни да насеља има и да је заступљено, желе да промене окружење подизањем свести младих о последицама које са собом носи несхватање суштине разлике међу половима. Знају да је неопходно изједначити оба пола, а разликовати их само по биолошким карактеристикама – каже професорка из Бора наводећи да нико од учесника на пројекту не одобрава били који облик насиља и да су свесни да није у реду да у везама неко буде потчињен, злоупотребљен и занемарен.

- Посоји још увек значајна разлика међу младима и у великој мери зависи од верске припадности. Један дечак албанске националности каже да је жени место у кући, да чува децу јер и његова мајка, бака, стрина чак и сестра тако живе. Тешко је да се, по том питању, нешто промени за сада, можда касније, у неком другом окружењу и у другим условима. Ако наставимо да радимо на томе и ширимо свест код младих да бар они у својој генерацији нешто мењају, можемо да очекујемо промене ширих размера. Имамо намеру и родитеље да укључимо. Неопходно је да то урадимо и уз њихову помоћ покренемо променхе у свести младих да је равноправност полова предуслов здравих партнерских односа – рекла је професорка из Бора уз похвале свим учесницима пројекта који су дали допринос да се идеја о неансиљу и равноправности полова шири по Србији.

logoooooooooo