ЗАБОРАВЉЕНЕ ЖЕНЕ СРБИЈЕ

Један од награђених радова на конкурсу УГ „Свет речи“ – “Оне које су заборављене“

Зашто су у временима која су иза нас велике жене проучаване само површно, увек некако скрајнуте, потиснуте у мору „важнијих“ тема.Став да је жена, због своје физичке конституције, самим својим рођењем одређена првенствено за улогу мајке и домаћице преживео је и чврсто се одржава и у данашњој Србији. Али, вратимо се у прошлост у којој је, ипак, далекоприсутнија доминација мушкараца у односу на жене. Подсетимо се самочињеницеда је у Кнежевини Србији према одредбама Грађанског законика из 1844. године, који је одређивао положај жене, поред патријархалне средине, жена није могла да располаже новцем, имала је тутора и није могла да буде одговорна ни према деци!

Прве друштвене промене жена започете су у образовању и то 1882. године, када је одобрено да се мушка и женска деца образују заједно. Образовање је женама омогућавало и стицање економске самосталности кроз посао учитељице. Након отварања Више женске школе у Београду 1863. оснивају се прва женска друштва, покрећу се и питања о праву гласа жена, у овом кругу се формирабудућа женска елита српског друштва за еманципацију жена. Будуће хуманитарне раднице никле су управо у оквиру Више женске школе, а хуманитарни рад доприносио је томе да жене уђу у јавни живот и отпочну борбу за еманципацију и равноправнији положај жена.

Желела бих овом приликом да говорим о изазовима и искушењима које су жене имале у Првом светском рату. Иако је општеприхваћено схватање било да је борбена спремност, као нужан предуслов за војнички позив, одлика искључиво мушког пола, знамо у којој мери су чувене хероине, Милунка Савић, Софија Јовановић и српска Енглескиња Флора Сендс, показале колико то није тачно. Посебно бих истакла величину и храброст које су доказале све жене у улози лекарки, медицинских сестара и болничарки пружајући медицинску помоћ српској војсци у ратним околностима, од пољске до главне болнице. Лекари и помоћно особље били су ти који су прву помоћ сваком рањенику указивали на првом ратном превијалишту и првој пољској болници, подигнутој у близини фронта, дужност болничарки је била да пруже неопходну негу и брину о њиховој исхрани. Пристиглом војнику, рањенику, у превијалишту би се одмах се на рану стављао први завој, који је спречавао инфекцију и омогућавао брзо зарастање ране.

Затим су војници транспортовани до прве болнице где су их већ у холу дочекивале болничарке са шољом топлог чаја и речима добродошлице. У свакој болесничкој соби биле су по две дневне болничарке, односно милосрдне сестре. Храна прилагођена опоравку, шала, разговор, књиге и новине које су доносиле болничарке, доприносили су томе да се рањеници опораве и оздраве. Пуне пожртвовања, са потпуним разумевањем свога задатка, неуморне и са увек истом љупкошћу, вршиле су и тада, не зазирајући ни од каквог рада, своју тешку дужност од јутра до мрака.

bolnicaaaaaaaaa

На почетку 20. века Србија је имала око 1.500 обучених болничарки и 16 жена лекара.Оне су биле на челу резервних војних болница, истовремено обављајући своје лекарске дужности, као што су хируршке интервенције, обдукције, лечење оболелих и превенција заразних болести.Прва жена лекар у Србији, Драга Љочић, радила је као војни лекар у болници„Никола Спасић” у Београду,њена ћерка, лекарка Радмила Милошевић, радила је на хируршком одељењу Опште државне болнице у Београду. Прва лекарка са завршеним Медицинским факултетом, Марија Вучетић у Првом светском рату, заједно са лекарком Зорком Јовановић, радила је у Окружној болници у Крагујевцу на сузбијању тифуса.

Грађанска болница у Ваљеву, за време Великог рата претворена у Резервну војну болницу, на свом челу, у тренуцима појаве епидемије пегавог тифуса, имала је пожртвовану Драгињу Бабић, једну од жртава ове опаке болести.Тежак задатак као њена наследница обавља Надежда Станојевић, прва Српкиња специјалиста у области педијатрије. Замислите колико још неправедно заборављених имена постоји на овом тек започетом списку... Осим лекарки, велику медицинску помоћ пружиле су и болничарке, занимање које су тада могле обављати само пунолетне девојке, док су млађе девојке могле бити нудиље, њихова дужност била да читају књиге и новине рањеницима.

bolnica s

Тадашњи озбиљан недостатак болничарки је произвео јавне позиве санитетског одељења министарства војног за све госпође и госпођице са завршеним болничарским курсом, а одобрено одсуство министра просвете свим учитељицама које су се јавиле да буду болничарке говори о неопходности и важности женског доприноса. Жене су по свом јунаштву изједначене са српским војником, мајке, сестре и милостиве самарићанке, како их с правом називају новински чланци из овог периода. Добрила Главнић, Мара Д. Стефановић, Јулка Бајлони, Јелена Лозанић, Олга Милошевић, Лепосава Грујић, Косара Атанацковић, Ружа Рајковић, Мирка Грујић, Мица Јовановић, Јелена Димитријевић... жене, сестре, ћерке, храбрепредставнице својих угледних породица, с правом су заслужиле част и понос које не бледе. Хуманост и таленат одликовали су добровољну болничарку Надежду Петровић широм ратом захваћене Србије: Косово, Скопље, Ђаковица, Љума, Брегалница, Призрен, Дрина, Цер, Ваљево; њен предан рад, хватање у коштац са најсуровијим условима на корак од крвавих борби, беспоштедност током епидемије пегавог тифуса.

Milunka Savić

Жене у женским друштвима су израђивале санитетски материјал и одећу за рањенике и војнике, радиле на прикупљању прилога за болнице, на слању лекова, ћебади и рубља. Организовале су чајџинице и прихватне станице за рањенике, али и дочекивале санитетске возове пуне рањеника и болесника. Женесу у рату водиле рачуна и о ратној сирочади, пружале помоћ у отварању лечилишта санаторијума за оболеле од туберкулозе, управљале домовима за рехабилитацију инвалида, бавиле се њиховим збрињавањем и биле укључене у њихов опоравак од депресије, путем пропаганде радиле на представљању српског војника, држале говоре о страхотама рата, опустошеној и окупираној земљи и на тај начин прикупљала помоћ за свој народ. Све то је само делић огроманог доприноса које су жене дале српској војсци на почетку 20. века.

DraginjaBabic

Дубок наклон за све жене борце, бомбаше, хероје, при евакуацији и транспорту рањеника. Први пут одликоване, први пут јавно похваљиване, својим учешћем у рату јесу промениле укорењене традиционалне, верске и обичајне ставове, нажалост, у то време, резултат њихових дела још увек је недовољан да им омогући стицање права гласа,али су начињени кораци ка поступном померању границе положаја жена, које су својим учешћем поднеле велики терет за опстанак српског друштва у за њега најтежим тренуцима. Свакако, својим чињењем жене овог времена исписале су најлепше и најдирљивије странице новије српске историје.

Можда вас је наше „ново доба“ непавредно заборавило, нисмо се довољно потрудили да не заборавимо сва ваша имена, не помињемо вас довољно често, али памтимо да сте, у покушају да ублажите ратне страхоте кроз које је Србија тада пролазила, ви, лекарке, болничарке, бројне жене добровољци, неуморно пружајући помоћ у тој племенитој мисији често и саме губиле живот. Зато ћемо се ми, будући носиоци овог племенитог позива, увек трудити да оправдамо и не упрљамо ваше подвиге, непролазном славом осветљене, у наслеђе нам остављене.

 

Николина Стојадиновић, 3/5

СШ „Жикица Дамњановић“

Смедеревска Паланка

logoooooooooo

Вести

ГРАНТОВИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

ГРАНТОВИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Ново санитетско возило за Смедеревску Паланку  Општа болница „Стефан Вискоки” у Смедеревској...

„БАЛ ПОД МАСКАМА“ УОЧИ ПОСТА

„БАЛ ПОД МАСКАМА“ УОЧИ ПОСТА

Бела недеља у Лозовику Маскирани момци и старији дечаци прескачу преко ватре терајући демоне из...

Пливање за Часни крст!

Пливање за Часни крст!

четвртак 07. јануар 2021. Другу годину заредом у Великој Плани биће организовано пливање за Часни...

Спортом против насиља!

Спортом против насиља!

среда 09. октобар 2019. У оквиру "Недеље менталног здравља", данас је на спортским теренима...

Невреме се сручило на Лозовик и Милошевац!

Невреме се сручило на Лозовик и Милошевац!

среда 13. јун 2018. Олуја праћена градом погодила је данас у поподневним сатима Лозовик и већи...

Младе рукометашице Ударника иду на Државно првенство!

Младе рукометашице Ударника иду на Државно првенство!

понедељак 21. мај 2018. Селекција девојчица 2005/06. лозовичког рукометног клуба учествоваће на...

Баскеташи показали своју хуманост!

Баскеташи показали своју хуманост!

субота 28. април 2018. Шеснаест екипа, међу којима две из суседне Паланке, узело је учешће на...

Баскеташи играју за Цецу!

Баскеташи играју за Цецу!

уторак 24. април 2018. Кошаркашки терен испред великоплањанског спортског центра биће овог петка...

Рукометаши против Зрењанинаца пали у финишу!

Рукометаши против Зрењанинаца пали у финишу!

субота 21. април 2018. Рукометаши Мораве остали су без бодова у мечу 18. кола  Супер "Б"...

Испустили плус 15 против лидера!

Испустили плус 15 против лидера!

петак 23. март 2018. Утакмица 23. кола између кошаркаша Плане и Слободе окончана је победом...

  • ГРАНТОВИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

  • „БАЛ ПОД МАСКАМА“ УОЧИ ПОСТА

  • Пливање за Часни крст!

  • Спортом против насиља!

  • Невреме се сручило на Лозовик и Милошевац!

  • Младе рукометашице Ударника иду на Државно првенство!

  • Баскеташи показали своју хуманост!

  • Баскеташи играју за Цецу!

  • Рукометаши против Зрењанинаца пали у финишу!

  • Испустили плус 15 против лидера!

Добродошли

PlanaMedia је веб-портал на коме се презентују дешавања у вези са функционисањем локалне самоуправе и јавног сектора Велике Плане, збивања на политичкој, образовној, културној и спортској сцени, сервисне информације, као и занимљива догађања у Великој Плани и сеоским срединама.

Календар

Prosli mesec May 2022 Sledeći mesec
P U W T F S N
week 17 1
week 18 2 3 4 5 6 7 8
week 19 9 10 11 12 13 14 15
week 20 16 17 18 19 20 21 22
week 21 23 24 25 26 27 28 29
week 22 30 31

Ускоро

Nema događaja